Demokrit – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
uvod |
|||
Red 1:
[[Datoteka:Bearded Philosopher - Hermarcus or Democritus Palazzo Massimo alle Terme.jpg|thumb|right|280px|Demokrit – najznačajniji predstavnik antičkog atomizma]]
'''Demokrit''' ([[Grčki jezik|grč]]. Δημόκριτος, oko 470. – oko 360. st. e.), iz [[Abdera|Abdere]] u [[Trakija|Trakiji]], bio je [[presokratovci|presokratski]] [[Antička filozofija|grčki filozof]].
Demokrit je bio učenik [[Leukip]]a, prvog začetnika [[Antika|antičkog]] [[Atomizam|atomizma]], ali je nadmašio svog učitelja. Atomisti su smatrali da su sve tvari sastavljene iz nebrojenih sitnih čestica koje se kreću u praznom prostoru, a koje su nazvali [[atom]]ima. Demokrit je takođe među prvima izneo teoriju o mnoštvu svetova.<ref>Herman Diels, Predsokratovci II (str. 98-99), Zagreb 1983.</ref>
Demokrita su nazivali ''nasmejanim filozofom'' (filozof koji se smeje ili koji se podsmeva).<ref name="brewer">{{cite book |last=Brewer |first=E. Cobham |authorlink= |title=The Dictionary of Phrase and Fable |publisher=Avenel Books |date=1978 |origyear=reprint of 1894 version|location=Edwinstowe, England |page=3 |isbn=0-517-25921-4}}</ref> Prema legendi, Demokrita su smatrali duševno poremećenim jer se stalno smejao, pa su ga poslali [[Hipokrat]]u da ga izleči. Ovaj je, međutim, zaključio da Demokrit nije poremećen, nego da je vesele naravi.▼
Kao veliki učenjak, Demokrit je iz želje za [[Nauka|naukom]] mnogo putovao te je čitav svoj život posvetio nauci. Sam kaže u fr. 118 "da više voli naći jedan jedini dokaz nego dobiti [[perzijska Monarhija|persijsko kraljevstvo]]" (βούλεσθαι μᾶλλον μίαν εὑρεῖν αἰτιολογίαν ἢ τὴν Περσῶν οἱ βασιλείαν γενέσθαι).
▲Demokrita su nazivali ''nasmejanim filozofom'' (filozof koji se smeje ili koji se podsmeva).<ref name="brewer">{{cite book |last=Brewer |first=E. Cobham |authorlink= |title=The Dictionary of Phrase and Fable |publisher=Avenel Books |date=1978 |origyear=reprint of 1894 version|location=Edwinstowe, England |page=3 |isbn=0-517-25921-4}}</ref> Prema legendi, Demokrita su smatrali duševno poremećenim jer se stalno smejao, pa su ga poslali [[Hipokrat]]u da ga izleči. Ovaj je, međutim, zaključio da Demokrit nije poremećen, nego da je vesele naravi.
== Biografija ==
Linija 33 ⟶ 35:
[[File:Bohr atom animation 2.gif|thumb|[[Bohrov model atoma]]]]
Već je [[Heraklit]] utvrdio da u prirodi vladaju suprotnosti i večne borbe, ali su atomisti Leukip i Demokrit iz toga izveli sasvim drugačije učenje. Oni su u antičkoj filozofiji izgradili prvi [[Materijalizam|materijalističko]]-[[Monizam|monistički]] sistem. Osnivačem atomistike smatra se Leukip, ali je njegovo učenje mnogo proširio njegov učenik Demokrit.
Atomistička nauka je nastavak i razvitak materijalističke misli prethodnog razdoblja. Dok su [[elejci]] dokazivali da nema kretanja i mnoštva stvari, Lepukip i Demokrit priznaju pored [[Bitak|bitka]] i egzistenciju [[Nebitak|nebitka]], tj. priznaju da postoji prazan prostor ili praznina, jer po njihovom shvatanju ne može biti kretanja bez praznog prostora. Punoću ili bitak zamišljaju kao ono što je sastavljeno od nebrojenih sitnih čestica koje se kreću u praznom prostoru. Sve se u svetu sastoji iz prostora i materije koja ispunjava taj prostor, dakle od [[atom]]a (τὸ ἄτομον – termin koji potiče od njih, a znači "nedeljiv") i praznine. Atomi ne nastaju i ne propadaju: oni su večni, nepromenljivi i nedeljivi, jednostavni su i [[Kvalitet|kvalitativno]] određeni. Razlikuju se jedino po obliku, redu i položaju. [[Aristotel]] u svojoj ''Metafizici'' (I4, 985b 4) tumači to ovako: "Slovo A razlikuje se od slova N po obliku, grupa AN od grupe NA po redu, a slovo I (stari oblik za Z) od slova H po položaju".
| |||