Lingvistika – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
→Polja teorijske lingvistike: leksikologija |
||
Red 6:
* Kontekstualna i nezavisna -- Kontekstualna lingvistika je koncentrisana na to kako se jezik ponaša u svetu: njegova društvena funkcija, ali takođe i kako je prihvaćen, stvoren i percepiran.
Prema ovim osama, naučnici koji se jednostavno zovu lingvistima bez dodatnih odrednica, u osnovi se bave nezavisnom teorijskom sinhronijskom lingvistikom, za koju se danas smatra da je srž lingvistike. To se obično naziva "teorijskom lingvistikom".
Postoji širok spektar oblasti u lingvistici, a po mnogim pitanjima ne postoji zajednički stav.
'''Pseudolingvistika''' je naročito česta pojava nenaučnog pristupa jezičnim pitanjima, najčešće pod uticajem politike. Takav je primer s preskripcijom (propisivanjem) leksema (npr. kod nacionalističke ideologije dolazi do čišćenja jezika, zabrane upotrebe tzv. 'tuđica', proizvodnje neologizama...) koja nema nikakve veze s kodifikacijom standarnog jezika. Isto tako iz nenaučnih, političkih razloga, pseudolingvisti neće npr. sicilijanski jezik ili liburnsku čakavštinu svrstati u izdvojeni romanski ili južnoslavenski jezik ili će jedan jedinstveni dijalekt (kao što je onaj [[Bela krajina|Bele krajine]] i severnog [[Gorski kotar|Gorskog kotara]]) kategorizirati u dva različita jezika (slovenski i hrvatskosrpski) ili će varijante jednog jedinstvenog dijasistema (kao što je ovaj srednjejužnoslavenski, štokavski) nasilno, nenaučno kategorizirati u četiri izdvojena jezika, Takve pseudolingvističke pojave ne spadaju u lingvističku nauku, već je samo predmet proučavanja (kao fenomena) lingvista (sociolingvista).
== Polja teorijske lingvistike ==
Linija 18 ⟶ 20:
* [[semantika]], nauka o značenju reči ([[leksička semantika]]), i o tome kako se one kombinuju u oblikovanju značenja rečenica;
* [[stilistika (lingvistika)|stilistika]], nauka o stilu u jezicima;
*[[leksikologija]], nauka o leksemima (riječima),
* [[pragmatika]], nauka o korišćenju izražajnih sredstava (književno, figurativno ili drukčije) u komunikativnom činu;
Prve tri grane lingvistike (fonetika-fonologija, morgologija i sintaksa) spadaju u [[Gramatika|gramatiku]]. Ne postoji univerzalno određenje ovih oblasti, ali bi se većina lingvista složila da među ovim oblastima postoje preklapanja. U svakom slučaju, svaka od ovih oblasti ima svoje osnovne koncepte.
== Dijahronijska lingvistika ==
| |||