Protein – razlika između verzija

[[Datoteka:Myoglobin.png|mini|200px|Reprezentacija [[3D]] strukture [[mioglobin]]a. Ovo je prvi protein kome je rešena [[Hemijska struktura|stuktura]]]]

 

međusobno [[Proteinska struktura#Peptidna veza|peptidnim vezama]] između [[ugljenik]]ovog atoma i [[Amin (hemija)|amino grupe]] dve [[aminokiselina|aminokiseline]]; takođe ''bjelančevine'' ([[ijekavski izgovor|ijek.]]) ili ''belančevine'' ([[ekavski izgovor|ek.]]).<ref name="VoetBiochemistry3rd_1">{{VoetBiochemistry3rd |chapter=Chapter 7. Covalent structure of proteins and nucleic acids}}</ref> Sekvenca [[aminokiselina|amino kiselina]] u proteinu definisana je u [[gen]]ima i sadržana u [[genetički kod|genetičkom kodu]]. [[Genetički kod]] određuju 20 „osnovnih“ [[aminokiselina|amino kiselina]]. Proteini mogu da deluju zajedno da bi tako lakše dostigli određene funkcije i zato se vezuju u stabilne komplekse. Kao i svi biološki makromolekuli, kao što [[polisaharidi]] i [[aminokiselina|amino kiseline]], i proteini ulaze u sastav živih organizama i učestvuju u svim procesima među [[Ćelija (biologija)|ćelijama]]. Mnogi proteini su [[enzim]]i koji katališu [[biohemijske reakcije]] i značajni su za [[metabolizam]]. Drugi imaju strukturne ili mehaničke funkcije kao proteini u [[citoskelet]]u, koji formiraju “kičmu” koja čini oblik [[Ćelija (biologija)|ćelije]]. Značajni su u [[Ćelijska komunikacija|ćelijskom prenosu signala]], [[Ćelijski adhezivni molekuli|adheziji ćelija]], [[imunski sistem|imunološkom sistemu]] i [[Životni ciklus ćelije|ćelijskom ciklusu]]. Neophodni su u našoj [[ishrana|ishrani]], jer [[životinje]] ne mogu da sintetišu sve [[aminokiselina|amino kiseline]], i moraju neke da uzimaju iz [[hrana|hrane]]. Reč protein potiče od [[Grčka|Grčke]] reči ''πρώτα'' što znači “ najvažniji, prvi ”. Ove [[molekul]]e je prvi opisao i imenovao [[Jakob Bercelijus]] [[1838]]. Prvi protein koji je izdvojen je [[insulin]] od strane [[Frederick Sanger|Fredericka Sangera]], koji je dobio [[Nobelova nagrada|Nobelovu nagradu]] za ovo otkriće [[1958]]. Među prvima su otkriveni i [[hemoglobin]] i [[mioglobin]] na osnovu [[kristalografija|kristalografje]] [[Rendgenski zraci|X-zbračenja]].<ref name="Sumner">{{cite journal |last=Sumner|first=JB|year=1926|title=The Isolation and Crystallization of the Enzyme Urease. Preliminary Paper |journal=J Biol Chem |volume=69 |url=http://www.jbc.org/content/69/2/435.full.pdf?ijkey=028d5e540dab50accbf86e01be08db51ef49008f|pages=435-41}}</ref><ref name="Muirhead">{{cite journal |author=Muirhead H, Perutz M |year=1963|title=Structure of haemoglobin. A three-dimensional fourier synthesis of reduced human haemoglobin at 5.5 A resolution |journal=Nature |volume=199 |issue=4894 |pages=633-8 |pmid=14074546 |doi=10.1038/199633a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v199/n4894/abs/199633a0.html}}</ref><ref name="Kendrew">{{cite journal |author=Kendrew J, Bodo G, Dintzis H, Parrish R, Wyckoff H, Phillips D |year=1958|title=A three-dimensional model of the myoglobin molecule obtained by x-ray analysis |journal=Nature |volume=181 |issue=4610 |pages = 662-6 |pmid=13517261 |doi=10.1038/181662a0 |url=http://www.nature.com/nature/journal/v181/n4610/abs/181662a0.html }}</ref>'''ervin je najgluplje dete u istoiji.'''