|
'''Samoupravni socijalizam''' ili '''radničko samoupravljanje''' je bio specifičan model uređenja [[SFR Jugoslavija|jugoslavenske]] privrede i društva, od [[1949]]. do njenog raspada [[1990]]. godine.<ref name=soc/>
Pod parolom ''Tvornice radnicima'', [[KPJ|jugoslavenski komunisti]] uveli samoupravljanje [[1950e|1950-ih]], prepustivši upravljanje društvenih poduzeća radnicima. Ustavom je zabranjen svaki vid društveno-ekonomskih odnosa zasnovanihzasnovan na [[Klasa|klasnoj]] [[eksploatacija|eksploataciji]] i [[svojina|svojinskom]] monopolu.<ref name="Tončić">[https://www.xxzmagazin.com/kako-smo-se-kontrolisali Samoupravna radnička kontrola, naša specifičnost]</ref> Radnici nisu smatrani najamnim[[najamni radnicimarad|najamnicima]] već članovima radnog kolektiva, donosilikoji su odlukeodlučuju na [[Radnički saveti u Jugoslaviji|radničkim savetima]] i postojala je velikaimaju sigurnost zaposlenja.<ref name="Lebovitz"/> Radničkim samoupravljanjem načelno se negirala uloga države u vođenju privrede. Podređenost preduzeća državi zamenjena je sistemom uzajamnih prava i obaveza, koji je nazvan [[dogovorna ekonomija]].
Suština radničkog samoupravljanja sastojala se u tomeje da preduzeća budu predatavode radničkimradnički kolektivimakolektivi, koji u svakom preduzeću djeluju nezavisno, samostalno kupuju sirovine, odredjuju vrstu, obim proizvodnje, cijenu proizvoda koje sami iznose na tržište, odredjuju sopstvene platne liste i raspodjelu jednog dijela profita. Ta preduzeća su imalaimaju pravo kupovine nekretnina, prodaje, unajmljivanja i davanja pod najam.<ref name="Peking"/> Zbog samostalnosti poslovanja preduzeća, jugoslovenska privreda je dobrim delom bila tržišna.
Nakon uvođenja samopravljanja industrijska proizvodnja u Jugoslaviji doživjela je bum, a izvoz se više nego udvostručio između [[1954]]. - [[1960]]., tako da je Jugoslavija između [[1957]]. i [[1960]]., bila druga po stopi rasta na svijetu.<ref name=soc2/> Tokom 1950-ih godina, industrijska proizvodnja se uvećavala 13,4% godišnje a bruto domaći proizvod 9,8%. Rast je bio nešto manji tokom 1960-ih i 1970-ih godina: u industrijskoj proizvodnji 8,8% i 7,5% respektivno, a BDP 7% i 6%.<ref name="Lebovitz"/> Taj rast je omogućio poboljšanje standarda građana, bolju zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i dostupnost kulture širim slojevima.<ref name=soc2/> Nakon četvrt veka od uvođenja samoupravljanja, izvedena je masovna urbanizacija, izgrađena su dva miliona društvenih stanova, izgrađena infrastruktura, podignuta je industrija i građevinska operativa, te podignut obrazovni nivo stanovništva.<ref name="Despotović">[https://web.archive.org/save/https://damjanpavlica.wordpress.com/2019/02/11/kako-je-propalo-radnicko-samoupravljanje/ Kako je propalo radničko samoupravljanje]</ref>
Samoupravni sistem nije bio statičan, menjao se: počeo je 1950-ih, reformisan je početkom 1960-ih i opet 1970-ih godina.<ref name="Lebovitz"/> Vremenom, Jugoslavija je izgradila specifični društveni sistem koji je bio alternativa Istočnom bloku, i u kojem nije bilo eksploatacije radnika.<ref name="Tončić"/> Mnoga pravna dostignuća bila su veoma specifična, kao: [[samoupravljanje]], [[udruženi rad]], [[Radnički saveti u Jugoslaviji|radnički savet]], [[zbor radnih ljudi]] i [[društvena samozaštita]].<ref name="Tončić"/>
RadničkoSamoupravni samoupravljanjesocijalizam je tokom nekoliko decenija svog razvoja dalodao kolosalne rezultate, što u ekonomskoj sferi, što u podizanju životog standarda., Nekia ceneprava daradnika nikada u historiji radnicisu nisubila dignutibez na takav pijedestal na kojem su bilipresedana u samoupravnoj Jugoslavijihistoriji.<ref name="espona">[http://espona.me/index.php/ex-yu/4391-jugoslavija-i-samoupravljanje-su-bili-drzava-i-sistem-ispred-svog-vremena Jugoslavija i samoupravljanje su bili država i sistem ispred svog vremena]</ref> Kritike uglavnom glase da samoupravni sistem nije bio dovoljno efikasan, da je bio birokratizovan i sklon korupciji.
Kritike koje se upućuju jugoslovenskom samoupravljanju uglavnom glase da nije bio dovoljno efikasan, da je bio birokratizovan i sklon korupciji.
== Historija ==
|
