Fiziološki rastvor – razlika između verzija

[[Datoteka:Iv1-07 014.jpg|thumb|right|Slani rastvor za intravensku infuziju.]]

 

Normalni fiziološki rastvor je nešto razređeniji od krvi u pogledu količine [[elektrolit]]a. Međutim, konvencionalno se na normalni fiziološki rastvor gleda kao na [[Izotonija|izotoničan]] rastvor, što praktično znači da su [[Osmotski pritisak|osmotski pritisci]] [[krv]]i i fiziološkog rastvora jednaki. Do kraja precizno govoreći, međutim, potpuno izotoničan rastvor bio bi za oko 6‰ bogatiji natrijum hloridom (bio bi to 0,96% [[masa|m]]/[[zapremina|V]] [[rastvor]]). Osim što snabdeva pacijenta vodom na bezbedan način, fiziološki rastvor je i izvor [[natrijum]]a, izuzetno bitnog elektrolita u ljudskom telu kao i [[hlor]]a. Ovo je naročito bitno kod pacijenata koji takođe ne mogu da uzimaju ni hranu. Nakon uspostavljanja hidriranosti kod pacijenta, kako se telo ne bi opterećivalo prevelikim količinima natrijuma, uglavnom se prelazi na neku drugu verziju fiziološkog rastvora (održavajuću)..<ref>{{cite journal |last= Prough |first= DS |coauthors= Bidani, A |year=1999 |title=Hyperchloremic metabolic acidosis is a predictable consequence of intraoperative infusion of 0,9 % saline |journal=Anesthesiology |volume=90 |issue=5 |pages=1247–1249 |publisher = | location = |pmid = 10319767 |doi =10.1097/00000542-199905000-00003}}</ref>