Libertarijanizam – razlika između verzija

'''Libertarijanizam''' ('''libertarizam''', '''slobodarstvo''', '''liberterstvo''') je jedna od teorija kapialističkog poretka ili [[politička filozofija]] koja zastupa utopističko stanovište da bi pojedinci trebali biti slobodni da čine što god žele sa sobom i svojom [[imovina|imovinom]] sve dok ne ugrožavaju ovu istu slobodu ostalih.

Postoje dve vrste libertarijanaca. Jedni drže za temeljnu postavku da svako dejstvo među ljudima mora biti dobrovoljno i usaglašeno. Oni tvrde da je potezanje za silom protiv druge osobe ili njene imovine, pri čemu se pod "silom" podrazumeva upotreba fizičke sile, pretnja takvom silom, ili činjenje ili nalaganje prevare protiv nekoga ko nije potegao za fizičkom silom, pretnjom silom ili prevarom, povreda tog načela (mnogineki odpodmeću njihte suih individualističkipovezuju s tzv. 'individualističkim' anarhistima, ali nemaju vee s [[anarhizam|anarhistianarhizmom]] ilikoji [[anarho-kapitalizam|anarho-kapitalisti]]se zalaže za ukidanje države te a zajedničko, društveno vlasništvo i upravljanje nad sredstvima za proizvodnju). Druga vrsta libertarijanaca potiče iz posledičnosne ili pogodnosne tačke gledišta. Umesto moralnih zabrana potezanja za silom, oni podržavaju ograničenu vladu koja se koristi minimalnom količinom uvodne sile (poput propisivanja i prikupljanja [[porez]]a kako bi obezbedila neka javna dobra poput odbrane i puteva, kao i izvesna minimalna regulacija), jer veruju da je ona neophodna kako bi se osigurala najveća sloboda pojedinaca (ovo su [[minarhizam|minarhisti]]). Libertarijanci se ne protive korišćenju sile kao odgovor na već počinjen napad poput nasilja, prevare ili povrede prava drugoga. Libertarijanci daju prednost etici samoodgovornosti i oštro se protive [[socijalna država|socijalnoj državi]], jer veruju da je ''prisiljavanje'' nekoga da pruža pomoć drugima etički pogrešno, u krajnjem kontraproduktivno, ili pak i jedno i drugo.

Libertarijanci uglavnom vide ograničenja koja država nameće pojedincima i njihovoj imovini, preko potrebe da se kazni povreda prava jednog od nas od strane drugog, kao povredu slobode. AnarhistiPovezivanje s anarhistima je nonsens jer anarhisti se zalažu za odsustvo ma kakvih vladinih ograničenja, zasnovano na pretpostavci da su vladari i zakoni nepotrebni jer će u odsustvu vlade pojedinci prirodno oblikovati samoupravne društvene veze i pravila. Nasuprot ovome, pravi libertarijanci smatraju vladu neophodnom sa jedinom svrhom zaštite prava ljudi. Ovo uključuje zaštitu ljudi i njihove imovine od kriminalnih dela drugih, kao i obezbeđenje nacionalne odbrane.

Mnogi libertarijanci vide [[život]], [[sloboda|slobodu]] i [[imovina|imovinu]] kao konačna prava koja poseduju pojedinci, i da dovođenje jednog od njih u pitanje nužno ugrožava i ostale. U kapitalističkim '[[demokracija|demokratijama]]', oni smatraju kompromise o ovim pravima pojedinaca političkim dejstvima "[[tiranija većine|tiranijom većine]]". Ovaj izraz, koji je prvi skovao [[Aleksis de Tokvil]] i kasnije proslavio Džon Stjuart Mil, ističe pretnju većine da nameće većinske norme manjinama, i pri tom narušava njihova prava.