Tečno agregatno stanje – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
Red 20:
| url = http://www.firsttenangstroms.com/pdfdocs/STPaper.pdf
| format = PDF
| accessdate = 2008-11-05}}</
| author = F.K.Hansen
|author2=G. Rodsrun
Red 30:
| doi = 10.1016/0021-9797(91)90296-K
}}</ref>]]
[[Datoteka:Atombau - flüssig.png|mini|desno|250px|Privlačne sile među česticama tečnosti su slabije od sila čvrste materije, stoga se molekuli tečnosti mogu slobodnije
'''Tečnosti''' ili '''tekućine''' su materije tečnog [[Agregatna stanja|agregatnog stanja]].<ref>{{Atkins7th}}</ref> Takve materije nemaju stalan [[oblik]], ali imaju stalnu [[volumen|zapreminu]], jer su privlačne [[sila|sile]] među njihovim [[čestice|česticama]] slabije pa se mogu slobodnije kretati. Tečnosti, prema tome, lako menjaju oblik odnosno zauzimaju oblik posude u kojoj se nalaze. U [[kemija|hemiji]] se materije tečnog agregatnog stanja označavaju malim slovom '''L''' ([[Engleski jezik|eng]]. liquid - tečnost). U [[periodni sistem elemenata|periodnom sistemu elemenata]] najmanje je tečnih elemenata,<ref name="emsley">{{cite book|last=Emsley|first=John|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|edition=New|year=2011|publisher=Oxford University Press|location=New York, NY|isbn=978-0-19-960563-7}}</ref> dok su molekularne tečnosti vrlo rasprostranjene u [[priroda|prirodi]].
Tečnost je skoro [[Kompresibilnost|nekompresibilan]] [[fluid]]<ref>{{cite journal |last1=Fine|first2= F. J. |last2= Millero |year=1973 |title=Compressibility of water as a function of temperature and pressure |volume=59 |issue=10 |pages=5529–5536 |journal=Journal of Chemical Physics |doi=10.1063/1.1679903 |bibcode = 1973JChPh..59.5529F |first1=Rana A. }}</ref><ref name="YoungFreedman2012">Hugh D. Young; Roger A. Freedman. ''[http://books.google.com/books?id=1YXznQEACAAJ University Physics with Modern Physics]''. Addison-Wesley; 2012. ISBN 978-0-321-69686-1. p. 356.</ref> koji zadržava (skoro) konstantnu zapreminu nezavisno od pritiska. Kao takva, tečnost je jedno od [[Agregatna stanja|četiri fundamentalna stanja materije]] (pri čemu
Gustina tečnosti je obično blizo gustine čvrste materije, i znatno je veća od gasa. Stoga su tečne i čvrste materije nazvanje [[Fizika kondenzovane materije|kondenzovanim materijama]].<ref name=pltaylor>{{cite book|last=Taylor|first=Philip L.|title=A Quantum Approach to Condensed Matter Physics|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-77103-X|url=http://books.google.com/?id=hyx6BjEX4U8C&pg=PR9}}</ref> S druge strane, tečnosti i gasovi imaju zajeničku sposobnost tečenja, i nazivaju se [[fluid]]ima.<ref>{{Cite book |title=Transport Phenomena |last=Bird |first=Byron |authorlink= |author2=Stewart, Warren |author3=Lightfoot, Edward |year=2007 |publisher=Wiley, Second Edition |location=New York |isbn=0-471-41077-2 |page= |pages=912 |url= }}</ref> Mada je tečna voda izobilna na Zemlji, to stanje materije je zapravo najmanje zastupljeno u poznatom svemiru, pošto je za postojanje tečnosti neophodan relativno uzak opseg temperature/pritiska. Većina poznate materije u svemiru je u gasovitoj formi (sa tragovima detektabilne čvrste materije) kao interstelarni oblaci ili obliku plazme u zvezdama.
| |||