Herat – razlika između verzija

 

[[Datoteka:Herat Citadel.jpg|thumb|right|250px|Tvrđava sagrađena u doba Seleukidskog carstva oko 300. pre Hrista]]

Za vreme vlasti Sasanida (226.-652.) Herat je postajao sve više strateški značajan zbog ratova Sasanida sa Hionitima i Heftalitima, tj Belim Hunima. Heftaliti, tj. [[Huni|Beli Huni]] su se nastanili u severnom Avganistanu od kraja 4. veka i odatle su ugrožavali Indiju. Dolaskom Arapa u 7. veku Herat postaje dobro poznat. Bio je deo [[Abasidi|Abasidskog kalifata]] od [[786.]] do [[809.]],a kasnije dolazi pod vlasta Taharidske dinastije. Safaridska dinastija je vladala 867.-869. Dolazi pod vlast [[Gaznavidi|Gaznavida]]. Deo Seldžučkog carstva postao je [[1040.]], a Goridi su ga zauzeli [[1175.]] , pa je postao deo Horezumskog carstva. Mongoli pod [[Džingis-kan]]om zauzimaju ga [[1221.]] i razaraju. Oko [[1381.]] ponovo ga je razorio [[Timur Lenk]]. Pod Timurovim sinom grad je obnovljen i postao je značajan centar Timuridskog carstva. Kasnih 1440ih sagrađen je veliki Musala kompleks grobova sa mnogo minareta. U Heratu su kasnije Turkmeni uspostavili prestolnicu, 1506. Uzbeci, a nekoliko godina kasnije Herat postaje deo Persijskog carstva. Od 1718. do 1863. bilo je mnogo bitaka dok nije Herat postao deo [[Avganistan]]a. [[Ahmed šah Durani]] je [[1750.]] zauzeo Herat, koji je postao deo Avganistanskog carstva. Persijanci su više puta pokušali osvojiti Herat kao 1838. Zauzeli su Herat [[1852.]] i [[1856.]], ali Britanci su sprečili pripajanje Herata Persiji. Dost Muhamed Kan je zauzeo Herat [[1863.]] Britanci su 1885. razorili veliki deo Musala kompleksa da bi imali bolji vidik protiv ruske invazije, do koje nije ni došlo.