Karlo Štajner – razlika između verzija

Rođen je 15. 1. 1902 godine u [[Beč]]u za vrijeme [[Austro-Ugarska|Austro-UgarskaUgarske Monarhije]] u porodici [[Židovi u Hrvatskoj|židovskog]] podrijetla.<ref name="re"/>

[[Jul]]a [[1932]] godine je otišao u SSSR, gde je ubrzo postavljen za direktora velikog izdavačko-štamparskog preduzeća [[Kominterna|Kominterne]] u [[Moskva|Moskvi]]. U ovom preduzeću je, između ostalih, radio sa Jugoslavenima [[Filip Filipović|Filipom Filipovićem]], [[Rade Vujović|Radom Vujovićem]], [[Grgur Vujović|Grgurom Vujovićem]] i [[Vlado Ćopić|Vladom Ćopićem]].<ref name="kš"/> Tokom boravka u Moskvi se oženio sa Ruskinjom Sofijom Sonjom ŠtajnerJefimovnom Moisejevom ({{lang-ru|София Соня Ефимова Моисеева}}).<ref name="kš"/>

U toku [[Velika čistka|staljinovih čistki]], [[4. 11.]] [[1936]] godine bio je uhapšen od strane [[NKVD]]-a pod sumnjomoptužbom da je "pripadnik kontrarevolucionarne organizacije koja je ubila sekretara [[Lenjingrad]]skog oblasnog komiteta [[Komunistička partija Sovjetskog Saveza|SKP(b)]] [[Sergej Kirov|Sergeja Kirova]] i da je agent Gestapoa".<ref name="kš"/> Terećen je zajedno sa jugoslovenskim revolucionarima [[Filip Filipović|Filipom Filipovićem]] i [[Antun Mavrak|Antunom Mavrakom]], koji su kasnije streljani.<ref>Karlo Štajner, 1985, str. 40</ref>

Narednih dvadeset godina Štajner je proveo u zatvorima, logorima i progonstvu na [[Ruski daleki istok|dalekom istoku SSSR-a]]. Najpre je od [[Novembar|novembra]] 1936 do [[maj]]a [[1937]] godine bio u zatvorima NKVD-a u Moskvi - [[Ljubljanka|Ljubljanki]] i Butirki, a potom je predat Vojnom sudu i boravio je u vojnom zatvoru Lefortovo. [[Jun]]a 1937 ga je vojni sud proglasio krivim i osudio na deset godina zatvora. Tada je upućen u [[Soloveckij logor|logor na SolovjetskimSolovjeckim Ostrvima]], ({{lang-ru|Соловецкие острова}}) u jugozapadnom delu [[Belo more|Belog mora]], gde je boravio do avgusta [[1939]] godine. U tom logoru je bio svedok smrti jugoslovenskog revolucionara [[Stanko Dragić|Stanka Dragića]].<ref name="kš"/> Potom je bio u radnom logoru "Nadežda" u blizini grada [[Dudinka]], na severu SSSR-a. Tamo je učestvovao u izgradnji pruge, a potom i grada [[Norilsk]]a. Tokom boravka u radnom logoru radio je najpre kao železničar, potom kao skretničar, službenik u luci Dudinka i na kraju opet na železnici u tovarnom odeljenju.<ref name="kš"/>

Na potpunu slobodu pušten je [[mart]]a 1956 godine, posle punih dvadeset godina zatočeništva. Nešto pre toga Vrhovni kolegijum Vrhovnog suda SSSR-a doneo je odluku o njegovoj rehabilitaciji. Posle napuštanja Maklakova, došao je u Moskvu, kod žene. Ubrzo potom je odlučio da se vratuvrati u FNR Jugoslaviju, koju je nazivao svojom domovinom. Uz pomoć tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora [[Veljko Mićunović|Veljka Mićunovića]], dobio je izlaznu dozvolu i [[30. 7.]] 1956 napustio je SSSR. Po povratku u FNR Jugoslaviju, nastaniosa suprugom Sonjom se nastanio u Zagrebu. Bavio se publicističkim radom, i pri tome je objavio tri knjige.<ref name="kš"/> Njegova prva knjiga "7000 dana u Sibiru", u kojoj je opisao svoje nedaće tokom 20-o godišnjedvadesetogodišnje robije, bila je veoma popularna u [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFR Jugoslaviji]], doživela je 24 izdanja i prevođena je na nekoliko stranih jezika. Godine [[1972]] je od strane lista [[Vjesnik]] proglašena za knjigu godine, a on je kao autor dobio Nagradu [[Ivan Goran Kovačić]], za najbolju knjigu godine.<ref name="kš"/> Prema vlastitoj autoidentifikaciji, Karlo Štajner je do kraja života ostao jugoslavenski komunist.<ref name="mj">{{Citiranje www|naslov=Mrtve oči Sonje Štajner|url=http://www.jergovic.com/subotnja-matineja/mrtve-oci-sonje-stajner/|autor=Miljenko Jergović|autorlink=|prezime=|ime=|koautori=|urednik=|izdavač=jergovic.com|format=|rad=|stranice=|dan=|mjesec=|godina=31. 5. 2014|preuzeto=5. 10. 2015|arhivurl=|arhivdatum=|citat=}}</ref>

Karlova supruga Sonja je bila Ruskinja. U trenutku njegovog hapšenja u Moskvi imala je dvadeset godina i bila je u poslednjem mesecu trudnoće. Rodila je devojčicu, ali je ona preminula od bolesti, slabo uhranjena jer je majka bila bez osnovnih sredstava za život. Nikada nije želela da se odrekne muža, koji je smatran narodnim neprijateljem KraljevineSovjetskog JugoslavijeSaveza i zbog toga je bila često maltretirana od strane sovjetskih vlasti i odbačena od okoline. Tokom Karlovog boravka u zatvoru, u prvo vreme, sve do [[1940]] godine nekoliko puta se dopisovaladopisivala sa njim. Potom pet narednih godina, tokom [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], o njemu nije čula ništa. Iako je često mislila da je mrtav, nije se ponovo udavala. Karlo je tada mislio da se već odavno preudala. iIpak, [[1945]] godine je uspeo da preko jedne žene koja je radila u logoru, sa njom uspostavi kontakt. Prvi put su se videli, posle punih devetnaest godina, marta [[1955]] godine, kada je ona došla u posetu kod njega u Maklakovo, gde je bio u progonstvu. Godine [[1956]] zajedno sa suprugom je došla u FNR Jugoslaviju,. gdeŽivela suje od tada sa njim u Zagrebu, živeligde doje smrtiostala tj.do svoje smrti 11. 3. 2005.<ref>Gradska groblja Zagreb: Sonja Štajner, Mirogoj Ž-12A-II-84</ref>