Verzija na datum 29 januar 2020 u 00:13 uredi Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena Nema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 29 januar 2020 u 00:14 uredi poništi Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 82: == Историја == [[Datoteka:Założenie Szkoły Głównej przeniesieniem do Krakowa ugruntowane (Matejko UJ).jpg\|thumb\|„Оснивање академије“, слика Јана Матејка]] Казимир -{III}- Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је [[Папа Урбан V\|Папа Урбан -{V}-]] одобрио отварање Краковске академије. Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља [[Владислав II Јагело\|Владислава -{II}- Јагела]] и његове супруге [[Јадвига од Пољске\|Јадвиге]]. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља [[Никола Коперник\|Николе Коперника]]. Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, [[Литванија\|Литваније]], [[Русија\|Русије]], [[Мађарска\|Мађарске]], [[Бохемија\|Бохемије]], [[Њемачка\|Њемачке]] и [[Шпанија\|Шпаније]]. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету. Red 95: Златна ера Краковске академије је била у периоду ''[[пољска ренесанса\|пољске ренесансе]]'', између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека. Године 1846, након [[Краковски устанак\|Краковског устанка]], читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт [[Аустријско царство\|Аустријског царства]]. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије [[Фердинанд I\|Фердинанд -{I}-]] спасио специјалним [[декрет]]ом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут [[Колегијум новум\|Колегијума новума]]. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета. У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину. Red 107: * [[Иво Андрић]], књижевник, добитник [[Нобелова награда за књижевност\|Нобелове награде за књижевност]] * [[Јозеф Циранкевич]] (1911-1989), комуниста, премиер Пољске од 1947. до 1970. * [[Папа Јован Павле II\|Папа Јован Павле -{II}-]] * [[Збигњев Чајковски]], „отац пољске школе мачевања“ * [[Станислав Лем]] (1921-2006), писац

Јагелонски универзитет – razlika između verzija