Isaac Newton – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 19:
| nagrade =
| napomene =
}}
'''Isak Njutn''' ({{jez-engl|sir Isaac Newton}}, {{IPA|/ˈaɪzək ˈnjuːtən/}}; [[Linkolnšir]], [[25. decembar]] [[1642]] — [[London]], [[20. mart]] 1726/7) je bio engleski [[fizičar]], [[matematičar]], [[astronom]], [[alhemičar]] i [[filozof]] prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je [[4. januar]]a [[1643]]. u [[Engleska|Engleskoj]], a preminuo [[31. mart]]a [[1727]]. u [[London]]u.
Njegova studija ''[[Matematički principi prirodne filozofije]]'' ({{Jez-lat|Philosophiae Naturalis Principia Mathematica}}), objavljena 1687, koja opisuje [[Njutnov zakon gravitacije|univerzalnu gravitaciju]] i tri [[Njutnovi zakoni|zakona kretanja]], postavila je temelje klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta, on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima
U mehanici, Njutn je takođe ukazao na jedan novi, veliki, značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. U optici, on je napravio prvi praktični refleksioni (ogledalski) teleskop<ref>{{cite web |url=http://etoile.berkeley.edu/~jrg/TelescopeHistory/Early_Period.html |title=The Early Period (1608–1672) |accessdate = 3. 2. 2009. |publisher=James R. Graham's Home Page}}</ref> i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja (u skladu sa tvrđenjem Rodžera Bejkona iz 13. veka). Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja, proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. U matematici, Njutn deli zasluge sa [[Gotfrid Lajbnic|Gotfridom Lajbnicom]] za otkriće [[Kalkulus|infinitezimalnog računa]]. On je takođe izložio i uopštenu binomsku teoremu, razvijajući na taj način tzv. „Njutnov metod“ za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove.
| |||