Pivnice – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 49:
 
== Привреда ==
Пивнице је село познато по напредној сточарској и ратарској производњи. У протеклом периоду је било село са највећом сточарском производњом у бившој Југославији, но данас се ситуација променила и на том плану.
Pivnice je selo poznato po naprednoj stočarskoj i ratarskoj proizvodnji. U proteklom periodu je bilo selo sa najvećom stočarskom proizvodnjom u bivšoj Jugoslaviji, no danas se situacija promenila i na tom planu.
 
== Демографија ==
Пивнице се данас суочава са великим проблемом наглог пада броја становништва и то је последица општег стања у друштву. У задњих петнаестак година велики број Пивничана се одселио у иностранство, као и у веће градове у Србији. Број становника опада годишње за 1-2 %. Уколико се ова тенденција настави, за двадесетак година ће у Пивницама број становника износити око 2000 док је средином 20. века то било преко 6000. Према прелиминарним резултатима пописа из 2011. у Пивницама живи 3337 становника и то Срба 586, Словака 2523, Рома 146 и осталих 82. Вероватно би број становника био знатно мањи да се у протеклих неколико година у Пивнице није доселио већи број Рома из околних насеља као и из иностранства (у питању су Роми који су депортовани из земаља чланица ЕУ).
Pivnice se suočava danas sa velikim problemom naglog pada broja stanovništva i to je posledica opšteg stanja u društvu. U zadnjih 15-tak godina veliki broj Pivničana se odselio u inostranstvo, kao i u veće gradove u Srbiji. Broj stanovnika opada godišnje za 1-2% i ako se ova tendecija nastavi za dvadesetak godina, u Pivnicama će živeti oko 2000 stanovnika, za razliku od sredine 20. veka kada je u Pivnicama živelo preko 6000 stanovnika.Познати становиниц
 
== Познати становници ==
'''Лазар Мирковић''' (1885—1968) је професор литургике на богословском факултету (БФ) СПЦ.
Iz Pivnica je rodom [[Lazar Mirković]], istoričar, liturgičar, teolog i jedan od osnivača [[Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu|teološkog fakulteta u Beogradu]]. [[Jovan Skerlić]] je po majci bio Pivničan,takođe i majka srpskog patrijarha Georgija Brankovića je bila rodom iz Pivnica iz porodice Bikar. U novije vreme iz Pivnica potiče profesor prava i bivši ministar pravde [[Momčilo Grubač]].
 
Родио се у Пивницама, Бачка. У Сремским Карловцима је завршио Српску православну гимназију а потом и Богословију 1906. По завршетку Богословије уписује богословски факултет у Черновцима, где је дипломирао 1908, а докторирао 1912. Једно време је био Префект у Богословском семинару у Ср. Карловцима. Након што је докторирао постављен је за доцента Карловачке Богословије за предмете црквенословенски језик и литургику.
U naselju Pivnice živi 3126 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 42,3 godina (40,6 kod muškaraca i 43,8 kod žena). U naselju ima 1501 domaćinstvo, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,55.
 
По оснивању БФ у Београду, постављен је за професора литургике. Био је декан БФ у више наврата и на њему је остао све до пензионисања 1952, а касније, до 1961. и као хонорарни професор.
Ovo naselje je uglavnom naseljeno [[Slovaci]]ma (prema popisu iz [[2002]]. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.
 
Био је члан и сарадник више научних установа: у Народном музеју му је 1923. поверено Одељење средњовековних старина, 1925. је постао дописни члан Српског научног друштва, а од 1927. је и редовни члан Историјског друштва у Новом Саду. Од 1947. је и научни сарадник Археолошког института Српске академије наука, а од 1950. је постао и спољни сарадник Института за проучавање књижевности САНУ. Као истакнути научни радник држао је предавања на Интернационалним византолошким конгресима у Атини 1930, Софији 1934, Риму 1936, Палерму 1951. и Солуну 1953.
 
Лазар Мирковић свакако спада у ред значајних православних литургичара. Литургика коју је написао и данас се користи као приручник богослова. Суд о Мирковићу као историчару уметности дао је наш најпознатији стручњак академик Војислав Ј. Ђурић по коме је он „допро до самих врхунаца иконографске анализе и уврстио се међу најсјаније њене представнике у европској науци”.
 
Из његове изузетно обимне библиографије која броји 295 објављених јединица издвајају се следећи радови: Православна литургика или наука о богослужењу Православне источне Цркве и Хеортологија или историјски развитак богослужења православне источне Цркве.
 
Из Пивница је и '''Момчило Иванић''' (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), филолог, професор гимназије, и секретар Лексикографског одсека CКA.
 
Момчило Иванић рођен је 2/14. марта 1853. у Пивницама у Бачкој. Његов отац Стеван прешао је у Београд, где је радио као чиновник управе града. Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Пивнице. Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду. Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године. На Великој школи Београду, био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића.
 
Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском оделу Српске краљевске академије (СКА). Године 1903 је постао дописни члан Српске краљевске академије и тиме постао први Пивничан који је постао академик. Момчило Иванић је после 1903 био лични учитељ принчева Ђорђа и Александра Карађорђевића.
 
У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Сакупљао је грађу за велики речник СКА дуги низ година, и написао је „Оглед” тог речника како га је он замишљао („Српски рјечник књижевног и народног језика”, 1913).
 
Јанко Чеман
 
И '''Михал Камањ''' ( уметничко има '''Јанко Чеман''') се родио и живео у Пивницама. Родио се 30.09. 1922 године. Завршио је основну школу у Пивницама где је и живео. Писао је приповедке и романе. Умро је 29. 09.1987 године. Његово име носи аматерско позориште у Пивницама које успешно делује већ скоро три деценије.
 
Из Пивница је пореклом и '''Шаму Боровски''' (Borovszky Samu) 1868—1912. Породица Боровски је је била уткана у живот пивничких Словака и уопште Словака на овим просторима и подарила је знамените свештенике, историчаре, глумце… Шаму Боровски је био истакнути мађарски историчар и академик (иако је био словачког порекла временом се мађаризовао те је себе сматрао Мађарем).
 
Из Пивница је родом и '''Оскар Јулијус Карол Боровски''' (1894—1966) знаменити мађарски позоришни и филмски глумац(глумио у првом мађарском тонском филму). И он се, као и његов стриц Шаму Боровски, временом мађаризовао.
 
У Пивницама је рођен '''Вићазослав Хроњец''' (1944) словачки песник, литерарни критичар, библиограф и преводилац.
 
Из Пивница је родом и '''Глигорије Мирковић''' (1877-1962). Био је угледан професор и национални радник и један од знаменитих професора и једно време управник Велике српске православне гимназије у Новом Саду.
 
У Пивницама је рођен '''Самуел Кубица''' (1885-1942). Био је учитељ у Нађлаку, сарадник словачког књижевника Ј.Г.Тајовског и велики борац против мађаризације. У Румунији је био надзорник словачких школа и један од заслужних грађана који је својим деловањем делом утицао да Нађлак са околином после првог светског рата припадне Румунији.
 
Мајка патријарха '''Георгија Бранковића''' је била пореклом из Пивница из породице Бикар. Патријарх Георгије Бранковић (1830—1907) је био српски православни епископ темишварски од 1882. до 1890. године, a потом архиепископ карловачки и патријарх српски од 1890. до 1907. године. Био је први тајни саветник аустроугарског цара Франца Јозефа I, витез Великог крста Леополдовог реда, носилац царског ордена Гвоздене круне првог степена, српских Ордена белог орла и Св. Саве првог степена и кнежевског црногорског Даниловог ордена првог степена, члан угарског Горњег дома и хрватског Земаљског сабора, некадашњи управитељ сомборске Препарандије, почасни грађанин Сомбора и Карловаца.
 
Јован Скерлић је по мајци био Пивничан (мајка Персида рођ. Мирковић).
 
У новије време из Пивница потиче професор права и бивши министар правде Момчило Грубач.
 
У Пивницама је рођен и '''др'''. '''Јован Дорошки Јовка''' који је у послератном периоду(после другог светског рата) од 1947—1948 обављао функцију председника скупштине АП Војводине.
 
На своје порекло је била поносна и увек је радо истицала да је пивничанка рођена ван Пивница а да никада у Пивницама није била и америчка правница '''Џојс Џорџ''' (мајка Вера Попадић из Пивница). Џојс Џорџ је рођена 1936 године. По занимању је била правник, касније и прва жена члан Врховног суда Охаја. Добитник државних признања за борбу против криминала и кандидат Републиканске партије за члана Конгреса 1996 године.
 
У насељу Пивнице живи 3126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу постоји 1501 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
 
Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 
vnika.
{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |