ивницеПивнице се први пут помиње 1650. под именом Пивница. Физичким спајањем дела села у ком су живели Срби и дела села у којем су живели Словаци, Срби су преузели назив Пивнице, а Словаци су задржали назив Пивница. Мађарски назив за Пивнице је био ''-{Pinzed}-'', a немачки назив ''-{Bibenitz}-''. Пре тога на простору данашњих Пивница су се налазила насеља са српским становништвом (Гола Добра, Радојевић, Сантовац). После [[Велике сеобе Срба]] [[1690]], постојеће српско становништво које је живело у Пивницама, односно на територији данашњих Пивница, је увећано насељавањем избеглих Срба са [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], северне [[Македонија|Македоније]], северне [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Рашка област|Рашке области]]. За време и после [[Ференц II Ракоци|Ракоцијевог устанка]] у Пивнице се досељавају и српске породице из околине [[Печуј]]а и северне [[Барања|Барање]]. Почетком [[18. век]]а је то село са изразитом српском већином и тако је остало све до пред крај [[19. век]]а.
Године 1846—47 у Пивницама је живело 2250 Срба а 1867. године свега 1510 Срба. Претпоставка да је више од 850 Срба убијено од стране Мађара или је пак током ратних дејстава и у годинама после њих помрло од разних болести проузрокованих ратним дешавањима и немаштином као последицом рата.
