Wikipedija

Spasenija Babović – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 62:
Decembra 1935. došla je u [[Beograd]], gde se kratko zadržala, zbog bojazni od hapšenja i odmah potom je upućena od strane CK KPJ u unutrašnjost [[Srbija|Srbije]] sa zadatkom da radi na organizovanju i jačanju partijskih organizacija na terenu [[Kruševac|Kruševca]], [[Niš]]a, [[Kragujevac|Kragujevca]], [[Jagodina|Jagodine]], [[Čačak|Čačka]] i [[Užice|Užica]].<ref name="NH"/><ref name="SM-SCB"/> U Kruševcu, gde se zaposlila kao tekstilna radnica, živela je poluilegalno jer je bila prijavljena na devojačko prezime. Tu je postala član [[Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije|Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije]] (URSSJ) i ubrzo izabrana za predsednika Sekcije tekstilnih radnika.<ref name="SM-SCB"/> Tokom boravka u Kruševcu, aktivno je radila pri Mesnom komitetu KPJ za Kruševac, kao i pri sindikalnoj organizaciji. Pored toga, zajedno sa [[Sreten Žujović|Sretenom Žujovićem]] i [[Mirko Tomić|Mirkom Tomićem]], radila je i na stvaranju širokog „antifašističkog fronta narodne slobode“. Pod njihovim uticajem, MK KPJ za Kruševac je [[24. maj]]a [[1936]]. organizovao veliki narodni zbor, koji je održan uprkos zabrani policije i na kom je došlo do sukoba učesnik zbora i policije. Posle ovog zbora, Cana je napustila Kruševac i na kratko otišla u Beograd, odakle je prešla u Kragujevac. Politički uticaj na partiju i sindikat u Kruševcu, osetio se naročito tokom juna meseca, kada je organizovan štrajk krojačkih radnika i veliki štrajk radnica u fabrici sapuna „Merima“.<ref name="NH"/><ref name="SM-SCB"/>
 
Po dolasku u [[Kragujevac]], aktivno je radila na obnovi Mesnog komiteta KPJ za Kragujevac, čijim je radom privremeno rukovodila sve do decembra 1936. godine. Pored partijske i sindiklne aktivnosti, Cana je u Kragujevcu bila aktivna i u širokom spektru aktivnosti -— u organizovanju [[Narodni frot|Narodnog fronta]] i [[Jugosloveni u Španskom građanskom ratu|dobrovoljaca za Španiju]], kao i radu kulturno-umetničkog društva „Abrašević“, [[FK Radnički 1923|sportskog društva „Radnički“]], organizacije „[[Crveni krst|Crvenog krsta]]“ i dr. Bila je inicijator velikog „zbora za mir“, održanog [[11. novembar|11. novembra]] [[1936]]. u organizaciji Sekcije žena Kargujevca. Sredinom 1936. godine, u Kragujevac je došao [[Sreten Žujović]] sa zadatkom CK KPJ da formira Oblasni komitet KPJ koji bi, pored Kragujevca, obuhvatao i partijske orgnizacije [[Kraljevo|Kraljeva]], [[Čačak|Čačka]], [[Užice|Užica]], [[Kruševac|Kruševca]], [[Jagodina|Jagodine]], [[Ćuprija|Ćuprije]], [[Paraćin]]a i [[Svilajnac|Svilajnca]]. Prvi članovi koje je uključio u taj komitet bili su Života Đurđević i Cana Babović, a početkom [[1937]]. godine su im se pridružili -— [[Moma Marković]], [[Krsto Popivoda]] i [[Grga Jankes]]. U ovom komitetu Cana je bila zadužena za partijske organizacije Kruševca i Kraljeva, gde je često putovala.<ref name="NH"/><ref name="SM-SCB"/>
 
Januara 1937. poslata je u [[Niš]], gde je kratko boravila, jer joj je već u februara zapretila opasnost od hapšenja. Prilikom napuštanja Niša, bila je uhapšena, ali je iskoristivši neoprezbnostneopreznost agenta, koji ju je uhapsio, uspela je da pobegne i da se ilegano vrati u Kragujevac.<ref name="NH"/><ref name="SM-SCB"/> Po povratku nastavila je da ilegalno deluje u Oblasnom komitetu. Pošto je opasnost od Caninog hapšenja bila sve veća, [[Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije|CK KPJ]] ju je u maju, na predlog Sretena Žujovića, uputio u [[Sarajevo]] sa zadatkom da radi na obnovi partijske organizacije. U Sarajevo je stigla juna 1937. sa lažnom legitimacijom na ime Zlate Dosković, tekstilne radnice iz Užica. Pošto nije bila poznata tamošnjoj policiji, mogla je slobodno živeti i raditi, a bila je i politički aktivna.<ref name="NH"/><ref name="SM-SCB"/>
 
==== Hapšenje i robija ====
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Spasenija_Babović