Noam Chomsky – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
+ kat |
m dodan ssrn |
||
Red 52:
== Doprinos lingvistici ==
„Sintaksičke strukture“ bile su ustvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi [[transformaciona gramatika|transformacionu gramatiku]].<ref>{{cite journal |author=Kordić, Snježana |authorlink=Snježana Kordić |title=Transformacijsko-generativni pristup jeziku u ''Sintaktičkim strukturama'' i ''Aspektima teorije sintakse'' Noama Chomskog |url=http://bib.irb.hr/datoteka/446914.Transformacijsko-generativni_pristup.PDF |journal=SOL: lingvistički časopis |location=Zagreb |volume=6 |issue=12–13 |pages=103–112 |year=1991 |issn=0352-8715 |ssrn=3445224 |id={{CROSBI|446914}}. {{CROLIB|ID=D1941130086}} |archivedate=2. 9. 2012 | archiveurl=https://www.webcitation.org/6ANNlKB4s?url=http://bib.irb.hr/datoteka/446914.Transformacijsko-generativni_pristup.PDF |accessdate=13. 6. 2018}}</ref> Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a [[kontekstno nezavisna gramatika|kontekstno slobodna gramatika]] je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva [[univerzalna gramatika]]. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica.
„Principi i parametri“ koje je Čomski proširio u njegovim predavanjima u Pizi 1979., kasnije je objavljeno kao „Predavanja o vladi i vezivanju“ i strogo zahteva upotrebu univerzalne gramatike i gramatičkih principa naglašavajući da su jezici urođeni i nepromenljivi, a razlike između većine svetskih jezika mogu biti okarakterisane terminom „parametar“ smeštenom u mozgu (takav je „popdrop“ parametar koji pokazuje da se npr. u engleskom uvek zahteva subjekat, dok u španskom može biti izostavljen). U ovom pogledu detetu da nauči jezik potrebna su [[leksika|leksička]] obeležja (reči, gramatičke [[morfema|morfeme]] i idiomi) i da determiniše usvojene sisteme parametara koji mogu biti bazirani u nekoliko ključnih primera. Brzina kojom deca uče jezik je neverovatno velika, ako imaju urođenu sposobnost da uče jezik. Slične korake pri učenju jezika preduzimaju deca širom sveta, činjenica je da prave i karakteristične greške.
| |||