Do 5. veka p. n. e dharma je počela da označava dve obaveze: dužnost pojedinca u odnosu na njegovu [[Kasta|kastu]] (''varna'') i dužnosti u odnosu na njegovu životnu dob (''ašrama''). Ovaj koncept postao je izuzetno važan u istoriji hinduizma. Obaveza prema sopstvenoj kasti dostiže svoj vrhunac u petom veku pre naše ere, a model ''varnašrama-dharme'' postaje dominantna ideologija u odnosu na koju se definišu sve druge religijske grupe.<ref name="Kembridž-36-37"/>
U velikom delu učenja pojavljuje se DARMA kao nivo KARME. Karma kao put ima svoje periode koje definiše DARMA. Postoje tri nova DARME.
Prvi nivo je DARMA UČENIKA. U okviru tog dela KARME, jedinka stiče svest o sebi, o zakonitostima sopstvenog postojanja i o tome kako njegovo telo i duša funkcionišu u saglasju. Pored toga stiče znanje kako unaprediti sebe i postići viši nivo.
Drugi nivo je DARMA RATNIKA. U okviru tog dela KARME, jedinka počinje "rat" za sopstveno uzdizanje i poboljšanje sebe kao jedinke. To je vrlo težak i izazovan deo puta jer u toj borbi moraš sebe pogledati u oči i priznati sebi ko si a onda raditi vrlo naporno na sebi da to promeniš.
Treći novo je DARMA UČITELJA. U okviru tog dela KARME se stečena znanja na putu RATNIKA prenose onima koji žele da prodju kroz prva dva nivoa. Na tom nivou moraš biti sposoban shvatiti ko je na kom delu puta, prilagoditi se tome i pružiti mu najadekvatnije načine da pomogne sebi. Osnovna ideja je da jedinka sama zatraži pomoć, da nema prisile i ubedjivanja.
