Gravitaciono polje – razlika između verzija

U [[klasična mehanika|klasičnoj mehanici]] polje nije realni entitet, nego [[Modelovanje|model]] koji opisuje [[gravitacija|gravitaciju]]. Polje može da bude određeno koristeći [[Njutnov zakon gravitacije]]. Kad je definisano na taj način, gravitaciono polje oko čestice je [[Vektorski prostor|vektorsko polje]] koje se u svakoj tački sastoji od [[vektor]]a usmerenog direktno ka čestici. Magnituda polja u svakoj tački se izračunava primenom univerzalnog zakona, i predstavlja silu po jedinici mase na svakom objektu u toj tački prostora. Pošto je polje sila konzervativno, postoji skalarna potencijalna energija po jedinici mase u svakoj tački u prostoru asociranom sa poljem sila. To se naziva [[Potencijalna energija|gravitacionim potencijalom]]<ref>Dynamics and Relativity, J.R. Forshaw, A.G. Smith, Wiley, 2009, c ISBN 978 0 470 01460 8</ref>. ''Jednačina polja'' je: <ref>Encyclopaedia of Physics, R.G. Lerner, G.L. Trigg, 2nd Edition, VHC Publishers, Hans Warlimont, Springer, 2005</ref>

 

 

gde je:

* '''g''' = lokalno ubrzanje usled gravitacije,

* '''F''' = [[gravitacija|gravitaciona sila]],

* ''t'' = [[vreme]],

* ''G'' = [[gravitaciona konstanta]],

Ovo Ajnštajnovo objašnjenje gravitacije nastalo je, inače, kao plod njegovih napora da proširi princip relativnosti sa [[inercija]]lnih sistema referencije na neinercijalne ili ubrzane sisteme, odnosno da uopšti rezultate do kojih je došao stvarajući svoju [[Specijalna teorija relativnosti|Specijalnu teoriju relativnosti]] i tako stvori jednu [[Opšta teorija relativnosti|Opštu teoriju relativnosti]]. U ovoj teoriji gravitaciono polje je određeno kao rešenje [[Ajnštajnove jednačine polja|Ajnštajnovih jednačina polja]]:<ref>Gravitation, J.A. Wheeler, C. Misner, K.S. Thorne, W.H. Freeman & Co, 1973, ISBN 0-7167-0344-0 </ref>

 

 

* '''T''' = Stres–energijski tenzor,