Agregatna stanja – razlika između verzija

Istorijski, distinkcija se pravila na osnovu kvalitativnih razlika u svojstvima. Materija u čvrstom stanju zadržava fiksnu zapreminu i oblik, sa sastavnim česticama ([[atom]]ima, [[molekul]]ima ili [[jon]]ima) blizo jedan drugog i sa fiksnim pozicijama. Materija u tečnom stanju zadržava fiksnu zapreminu, ali ima promenljivi oblik koji se prilagođava sidu. Njene čestice su još uvek blizo jedna drugoj ali su slobodnije. Materija u gasovitom stanju ima promenljivu zapreminu i oblik, adaptirajući obe da popuni sud. Njene čestice su niti blizo jedna drugoj niti imaju fiksnu poziciju. Materija u stanju plazme ima promenljivu zapreminu i oblik, kao i neutralne atome, ona sadrži znatan broj jona i elektrona, koji mogu da se slobodno kreću. Plazma je najrasprostranjenija forma vidljive materije u svemiru.<ref>{{cite book|author=D. A. Gurnett|author2=A. Bhattacharjee|title=Introduction to Plasma Physics: With Space and Laboratory Applications|date=2005|url=http://books.google.com/?id=VcueZlunrbcC&pg=PA2|page=2|isbn=0-521-36483-3|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK}} and {{cite book|author=K Scherer|author2=H Fichtner|author3=B Heber|title=Space Weather: The Physics Behind a Slogan|date=2005|url=http://books.google.com/?id=irHgIUtLi0gC&pg=PA138|page=138|isbn=3-540-22907-8|publisher=Springer|location=Berlin}}</ref>

 

 

== Četiri fundamentalna stanja ==

=== Plazma ===

{{glavni članak|Plazma (fizika)}}

 

== Promena agregatnog stanja ==