Koncentracijski logor Banjica – razlika između verzija

Najveći broj logoraša sa Banjice pogubljen je streljanjem na stratištima koja su se nalazila na obodu grada (u [[Strelište u Jajincima|Jajincima]], Jabuci, Skeli, [[Trostruki surduk|Trostrukom Surduku]], Malom Požarevcu, Mladenovcu, Marinkovoj bari, na Novom groblju).<ref name="Priručnik"/> Izvestan broj banjičkih zatočenika ubijen je u kamionu „[[dušegupka|dušegupki]]“, iako je on prevashodno bio namenjen za egzekucije logoraša sa Sajmišta. Preživeli svedoci su se sećali da su u kamion marke “Saurer“ (Zaurer) ukrcane Jevrejke sa decom koje su bile utamničene na Banjici, kao i jedan broj komunista, njihovih simpatizera i članova porodica.<ref name="Priručnik"/>

U samom dvorištu logora su vršena i pojedinačna ubijanja. Deo logoraša i logorašica koji nisu ubijeni ili otpušteni, upućivan je na rad u rudnike u Boru, Kostolcu i Trepči, ili je velikim transportima prebacivan u logore [[Aušvic]], [[Koncentracionikoncentracioni logor Mauthauzen|Mauthauzen]] i Ravensbrik, kao i u logore u Norveškoj i Grčkoj. Poslednji transport sa Banjice je otišao u Mauthauzen 26. septembra 1944, odvodeći 700 logoraša. Pretpostavlja se da je preko Banjice u logore po Evropi upućeno između sedam i osam hiljada zatočenika.<ref name="Priručnik"/> Organizovani u sekcije logoraša, oni su u posleratnim danima čuvali uspomenu na strašne dane i njihove prijatelje koji nisu uspeli da prežive.<ref name="Priručnik"/>