[[Internet protokol]] (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj '''IP adresi'''. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.
IP adrese korisnika koji surfuju ''www'' (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima [[imejl]]ova. Ustvari, za sve programe koji koriste [[TCP/IP]] protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.
U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana [[statička IP adresa]]), ili različita pri svakoj novoj konekciji ([[dinamička IP adresa]]). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove [[DHCP]] (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.
Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.
Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).
