Razlike između izmjena na stranici "Vinogradarstvo"

Dodano 30.905 bajtova ,  prije 3 godine
→‎Povezano: BIOVINOGRADARSKA PROIZVODNJA
(→‎Povezano: BIOVINOGRADARSKA PROIZVODNJA)
[[Datoteka:Rieslingtrauben.jpg|thumb|[[Riesling]]]]AUTOR : Petar Videnović                                                                            
----
[[Datoteka:Cabernet Sauvignon Gaillac.jpg|thumb|[[Cabernet Sauvignon]]]]
----<br />
'''Vinogradarstvo''' je [[poljoprivreda|poljoprivredna]] grana koja se bavi uzgojem [[vinova loza|vinove loze]] i proizvodnjom [[grožđe|grožđa]] i [[vino|vina]].
----
 
Trsje uspijeva u umjerenoj klimatskoj zoni. Na [[sjeverna hemisfera|sjevernoj polutci]] uspjeva otprilike između 30. i 50. [[Paralela (geografija)|paralele]]. Na južnoj [[južna hemisfera|južnoj polutci]] uspijeva uspjeva između 30. i 40. paralele.
Najveći svjetski proizvođači grožđa i vina su [[Francuska]], [[Italija]], [[Nemačka|Njemačka]], [[Španija|Španjolska]], [[Argentina]] i dr.
 
'''<big>-ORGANSKA PROIZVODNJA GROŽĐA-</big>'''[[Datoteka:Cabernet Sauvignon Gaillac.jpg|thumb|[[Cabernet Sauvignon]]]]
== Povezano ==
* [[Zemljoradnja]]
                                      '''<big>-1.UVOD -</big>'''
 
== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Viticulture}}
* [http://www.mps.hr/ Ministarstvo poljoprivrede]
 
      1.1  ORGANSKA PROIZVODNjA GROŽĐA
 
 
'''Vinogradarstvo''' je [[poljoprivreda|poljoprivredna]] grana koja se bavi uzgojem [[vinova loza|vinove loze]] i proizvodnjom [[grožđe|grožđa]] i [[vino|vina]].Grožđe najbolje uspeva u umerenoj klimatskoj zoni. Na [[sjeverna hemisfera|severnoj poluilopti]] uspeva otprilike između 30. i 50. [[Paralela (geografija)|paralele]]. Na južnoj [[južna hemisfera|južnoj polulopti]] uspeva između 30. i 40. paralele.
Najveći svetski proizvođači grožđa i vina su [[Francuska]], [[Italija]], [[Nemačka]], [[Španija]], [[Argentina]] i dr.
 
'''Organska proizvodnja''' u vinogradarstvu u savremenom dobu datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka.Njene osnovne principe i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke, Francuske I Švajcarske. Danas je prisutna u skoro svim evropskim, pre svega mediteranskim  zemljama.Ovaj pristup iskljucuje upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu vinograda, kao i veštačkih đubriva. Ne ograničava enološku slobodu u vinariji i upotrebu različitih, dostupnih enoloških sredstava i preparata, pogotovo upotrebu sumpora, koja je u većini slučajeva neizbežna. Zapravo, u određenim situacijama i u veoma malim koncentracijama, za ciljanu borbu protiv odredenih bolesti u vinogradu se mogu koristiti i supstance kao što su sumpor i bakar. U svetu danas postoji više organizacija koje sertifikuju vina proizvedena od “organskog grožđa”, a pozitivan trend poslednjih deset godina ogleda se u velikom broju proizvodača koji sa tradicionalne prelaze na organsku proizvodnju.Filozofija na kojoj je zasnovana organska proizvodnja podrazumeva prirodne tretmane loze i borbu protiv patogena, a korak dalje predstavlja nastala potreba za definisanjem “organskog vinarstva”.
 
Za mnoge iskusne proizvodače koji na pravi način razumeju vinogradarsku tradiciju, prelazak na organsku proizvodnju značio je i mogucnost da se identitet vina izgradi kroz povezivanje aromatskog profila sa podnebljem iz kojeg vino dolazi.Proizvodači koji se organskom proizvodnjom bave duži niz godina često ističu da okretanje organskom vinarstvu predstavlja uslovno korak unazad, odnosno povratak tradicionalnom uzgoju grožđa pre pojave raznih zaštitinih sredstava, ali uz korišćenje svih dostupnih agrotehničkih mera i saznanja XXI veka.
 
Cilj ovakvog pristupa jeste da se buducim generacijama ostavi zdrava i nezagadena planeta, a da se direktnim konzumentima kroz rezultujuca vina predstave sve karakteristike određenog terena, odnosno podneblja.Tačno je da je organsko vinogradarstvo mnogo zahtevnije i napornije od tradicionalnog, jer je lozi potrebno više pažnje i pravovremena intervencija, ali efekat je zaista višestruk, tako da se može očekivati sve veća zainteresovanost proizvodača za ovaj nacin proizvodnje.Najveće  površine pod organskim  3  vinogradima su  u Italiji, oko 54.000 hektara (45 %  na Siciliji), potom u Španiji 21.000 i Francuskoj 10.200 hektara.U celoj Evropi ima oko  92.500 hektara, što znači da je udeo vinogradarstva u okvirima organske poljoprivrede mali, svega oko jedan posto. U mnogim zemljama projekte ovakve proizvodnje  subvencionira
 
Ovakva proizvodnja organizovana je, istina skromno i u Vojvodini. U vinogradu "Navip-Fruškogorca" u Petrovaradinu od 1994. godine uzgaja se grožđe po organskim principima. Moderna plantaža oslanja se na rub Nacionalnog parka "Fruška gora.
 
Sorta "rizling italijanski" na ovoj plantaži uzgajan je na tri hektara do 1998., a potom je površina povećana na šest hektara. Grožđe za novi tip vina, tzv. eko-vino, proizvodi se po međunarodnim standardima za organsku proizvodnju (IFOAM), uz stalnu inspekcijsku kontrolu.
 
 
                                 
 
                  <big>-'''2.RAZRADA TEME-'''</big>
 
                                 2.1 PROIZVODNJA .
 
 
'''Vinogradarstvo''' po principima organske poljoprivrede podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih gnojiva i sintetičkih pesticide u zaštittiStalnom kontrolom proizvodnje, koja se uklapa u zaštitu životne sredine, organsko vinogradarstvo osigurava kvalitet, očuvanje okoline i ljudskog zdravlja. Magični trougao koji čini njegovu suštinu je balans između ekologije, ekonomije, kvaliteta grožđa Ivina.
 
Osnovno je pridržavanje principa na kojima se proizvodnja zasniva. Pre svega,vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada s klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro-ekološkog sistema. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. Ako su prethodne godine primenjivani sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinu-dve.
 
Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlašćena osoba iz licencirane.institucije,posle.kontrole.zemljišta,vode.i.vazduha.Tržište organske hrane u svetu svake godine beleži sve brži rast, dok su cene organskih proizvoda obično veće od 30-80% u odnosu na cene stardadnih proizvoda. U našoj zemlji postoji veliki potencijal za organskim bavljenjem i proizvodnjom grožđa.Zabrinjava činjenica da u našoj zemlji tek 1% obradivog zemljišta sertifikovano za organsku proizvodnju.
 
Uzgoj vinove loze po principu organske proizvodnje podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa, a zatim i kvalitetnog vina. Takva proizvodnja podrazumeva poštovanje brojnih standarda koji zabranjuju upotrebu mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida, dok je obrada zemljišta na kojoj se uzgaja vinova loza dozvoljena ali u najmanjoj mogućoj meri. Jedan vinograd u organskoj proizvodnji mora da ispunjava određene i veoma bitne uslove. Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industriskih zagađivača, od blizine puta i zasada koji se uzgajaju i tretiraju na uobičajan način. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti. To znači ako se predhodne godine na tom zemljištu koristili sintetički hemiski preparati, to isto zemljište se može koristiti za organsku proizvodnju grožđa tek posle tri.godine
 
Za podizanje vinograda po principu organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute ka jugu, jugoistoku i jugozapadu. Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem na dubini oko 70 cm. Ovom obradom ne narušava se struktura i neizbacuje se na površinu donji sloj zemljišta. Pošto zemljištu na kome se podižu vinogradi obično nedostaje organska materija, takvom zemljištu je na početku neophodno dodati humus. Optimalni sadržaj humusa je od 3-4%. Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetne sadnice, koje su proizvedene uz strogu kontrolu i testirane na viruse. Kalem dobro razvijen, neoštećen sa tri do pet osnovnih žila.
 
Važna karakteristika organske proizvodnje je u tome što je kod nje obrada svedena na najmanju moguću meru.Naime čestom upotrebom mehanizacije zemljište na kome raste vinova loza postaje sve nabijenije, a to u mnogome ograničava aktivnost i kretanje korisnih mikroorganizama u dubljim slojevima zemljišta. Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, biljni rastvori). Važno je da u ovim đubrivima nema ostataka pesticida, semenskog korova i štetočina.
 
                                                                                                                         
 
        2.2 BIODINAMIČKA PROIZVODNJA
 
 
'''Biodinamička proizvodnja''' predstavlja sistem kod koga je upotreba hemikalija u proizvodnji strogo zabranjena, kako u vinogradu, tako i u proizvodnji vina i zasnovana je na ideji da ekosistem vinograda i celog gazdinstva treba da ostane u idealnoj ravnoteži.
 
Utemeljivačem ideje formalne biodinamicke prakse smatra se Austrijanac Rudolf Stainer, koji je dvadesetih godina XX veka zastupao tezu da idealan balans ekosistema predstavlja prirodnu zaštitu od bilo kakvih bolesti gajenih biljaka, potencirajući prirodan odbrambeni mehanizam biljaka sve dok se ne postigne balans, kada nijedan insekt, trava, gajena biljka, životinja, vektor bolesti ili bakterije ne mogu povećati aktivnost, a da ih prirodni predator ne spreci u tome. Dakle, cilj je postići i održavati balans ekosistema, aktivirajući zemljište prirodnim dubrivima, na primer pregorelim stajskim.
 
U biodinamickoj proizvodnji prati se i uticaj nebeskih tela na životni ciklus biljaka. S obzirom na to da se veruje da Mesec ima značajnu ulogu na promenu energije i život na Zemlji, pridaje mu se veliki značaj za uticaj na godišnji ciklus loze.
 
Biodinamicka proizvodnja zasnovana je na verovanju da priroda nudi remedijaciju za svaki nastali problem, odnosno promenu u ravnoteži ekosistema. Poštujući ovu ideju, vinogradari se ne bore protiv bolesti vinove loze, već rade na sprečavanju njihove pojave održavajući ekosistem u ravnoteži, što podrazumeva permanentno prisustvo u vinogradu i reakciju i na najmanji znak na lozi. Praćenje se mora odvijati na dnevnoj osnovi, pri cemu pažnja ne ostaje samo na lozi, već se promene prate i na ostalim okolnim biljkama. Tako, na primer, iznenadna pojava odredenih biljaka na medurednim površinama može predstavljati deficit nekog od mikroelemenata. Ukoliko vinogradar nastoji da razume prirodu, vremenom ce postati sposoban da klasican tretman zameni prevencijom, recimo biljnom infuzijom koja se uglavnom koristi da aktivira zemljište.
 
 
'''Proizvodnja biodinamičkih vina'''
 
'''Proizvodnja biodinamičkih vina''' je vrlo zahtevna. Ovaj pristup isključuje upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu vinograda, kao i veštačkih đubriva. Ne ograničava upotrebu različitih, dostupnih enoloških sredstava i preparata, pogotovo upotrebu sumpora, koja je u većini slučajeva neizbežna. Zapravo, u određenim situacijama i u veoma malim koncentracijama za ciljanu borbu protiv određenih bolesti u vinogradu se mogu koristiti i supstance kao što su sumpor i bakar.
 
Organska proizvodnja podrazumeva tretmane loze prirodnim sredstvima u borbu protiv patogena, a korak dalje predstavlja nastala potreba za definisanjem "organskog vinarstva". Proizvodači koji se organskom proizvodnjom bave duži niz godina često ističu da okretanje organskom vinarstvu predstavlja uslovno korak unazad, odnosno povratak tradicionalnom uzgoju grožđa pre pojave raznih zaštitinih sredstava, ali uz korišćenje svih dostupnih agrotehničkih mera i saznanja 21. veka.                                                                                    
 
 
           2.3 SADNJA NA BLAGIM PADINAMA
 
 
Za podizanje vinograda po principima organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute jugu, jugozapadu i jugoistoku, odnosno brežuljkasta područja do 350 metara nadmorske visine. Mogu se izabrati i drugi položaji, ali to zahteva dodatna ulaganja u terasiranje i zaštitu od niskih temperatura (zagrtanje).
 
Priprema zemljišta za sadnju počinje podrivanjem. Preporučuju se podrivači koji imaju dva ili tri radna tela i rade na 70 centimetara dubine. Ovom dubokom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje na površinu donji, „mrtvi“ sloj zemljišta, već se samo produbljuje oranični. Tako se poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine tla, zadržava postojeća mikrobiološka ravnoteža i stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena vinove loze.
 
Pošto su zemljišta za podizanje vinograda uglavnom siromašna organskom materijom, neophodna je dodati humus. Naime, za normalan razvoj i dobar prinos vinove loze zemljište treba imati 2,5 - 3 % humusa. Da bi se sadržaj povećao za jedan posto, tokom leta treba ravnomerno rasporediti 40 - 60 tona zrelog stajskog gnojiva po hektaru i odmah zaorati na 20 centimetara dubine. Toliko stajskog gnojiva može zameniti tri-četiri puta manje treseta, komposta, humusa (glistenjaka) i drugih gnojiva.Pre sadnje površinski sloj zemljišta se usitni tanjiranjem. Na kraju sledi premeravanje i obeležavanje sadnih mesta, a potom iskop jama.
 
                                                                                                                                                  
 
 
 
                                   2.4 BEZVIRUSNI ČEPOVI
 
 
Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetni cepovi, s sertifikatom, proizvedeni uz strogu kontrolu stručnjaka i testirani na viruse Treba zadovoljiti i uobičajene norme kvaliteta. Donji deo cepa mora imati tri do pet zvezdasto raspoređenih osnovnih žila promera 3 mm. Korenovo stablo, pravo i bez oštećenja, treba biti promera 8-10 mm, spojno mesto mora biti dobro sraslo, a mladica zdrava i najmanje dužine 50 cm.
 
Cepovi se mogu saditi ručno i vodenom sadiljkom. Promer jame ne sme biti manji od 40 centimetara, dok je optimalna dubina 35 - 40. Kopaju se ručno ili mašinsko. Pri tome se prvi sloj zemlje odvaja na jednu, a drugi na suprotnu stranu.
 
Dno jame se pokrije s pet do deset centimetara sitne zemlje, koja se blago nagazi. Potom se koso postavi cep tako da je spojno mesto dva–tri centimetra iznad tla. Jama se do polovine popuni zemljom, po kojoj se rasporedi tri do pet kilograma zrelog stajskog gnoja. Na kraju se do vrha popuni zemljom i napravi humka nekoliko centimetara iznad vrha cepa.
 
Može se saditi i hidromehaničkom sondom, „hidroburom“ koji je povezan s traktorskim atomizerom i pod pritiskom vode iskopava jamu. Postupak je jednostavan. Jedan radnik sondom buši jame, drugi postavlja pripremljene cepove u iskopane jame, a treći ih zagrće.U savremenom plantažnom uzgoju vinove loze, razmak između redova je 2,5 – 2,8, a u redu 1 – 1,2 metra, što zavisi od bujnosti sorte. Od uzgojnih oblika preporučuje se Gijot.
 
                                                                                                                                                  
 
                     
 
                    2.5 MINIMALNA OBRADA
 
 
U organskoj proizvodnji obrada je minimalna. Jer, čestim prohodom mehanizacije povećava se zbijenost zemljišta i zaustavlja ili ograničava aktivnost mikroorganizama u dubljim slojevima.Zemljište se površinski obrađuje pri unošenju organske mase i pripremi za sadnju. U toku vegetacije može se kombinovati sa zatravljivanjem, odnosno malčiranjem. Primeri harmonične obrade bez otvaranja brazda i narušavanja strukture zemljišta su naizmenično malčiranje i plitka obrada svakog drugog međurednog prostora, ali i plitka obrada ispod čokota i zatravljivanje prostora između redova.
 
Zatravljivanjem se sprečava erozija i održava struktura zemljišta, poboljšava plodnost i smanjuje prisustvo uzročnika kloroze, viroze i sive plesni. Travne smese trebaju biti što bogatije vrstama tipičnim za određeno područje i sadržati leguminoze. Važno je i prisustvo cvetajućih biljaka jarkih boja (facelija, cikorija, heljda). To ne samo da predstavlja zaštitni znak proizvodnje, nego i značajno utiče na očuvanje biološke raznovrsnosti u vinogradu i postizanje ravnoteže između korisnih predatorskih i štetnih vrsta.
 
Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska gnojiva. To može biti stajsko gnojivo, kompost, humus (glistenjak), treset, drveni pepeo, biljni rastvori i dr. Važno je da su propisanog kvaliteta, odnosno bez ostataka pesticida, teških metala, semena korova i štetočina što se utvrđuje analizom uzoraka u referentnim i ovlašćenim laboratorijama. U suprotnom, mogu imati štetan efekt na zemljište, vodu i samu lozu.
 
Da se loza može uzgajati i prihranjivati bez mineralnih gnojiva potvrđuje upotreba različitih kombinacija organskih hraniva, uz rastresanje površinskog sloja i zatravljivanje smesom različitih biljnih vrsta. U tim smesama najčešće se preporučuju leguminoze koja osigurava azot.
 
                                 
 
                                                                                                                                                  
 
                               2.6 BOLESTI
 
 
Vinova loza je osetljiva kultura na širok dijapazon bolesti,od toga koja će bolest da napadne biljku zavisi od mnogih faktora podneblje,klima,zemljište,sorta itd.Štetu u vinogradima mogu prouzrokovati pepelnica i plamenjača, pa je neophodna zaštita. U organskoj proizvodnji ona se primenjuje u vreme kada je stepen zaraze mali, uz obvezno praćenje i kontrolu prisutnosti bolesti i štetočina.
 
Vinova loza je najosetljivija na pepelnicu sedam nedelja posle pucanja pupoljaka. Lišće, lastari (jednogodišnje drvo na dvogodišnjem drvu) i peteljke grozdova osetljivi su dok su zeleni, a bobice samo 4-6 nedelja posle cvatnje, dok ne dostignu veličinu graška. Zato je važna rana zaštita, jer ako se primarna zaraza ne ostvari do cvatnje, štete na grozdovima biće male. Ako se u vinogradu pojavljuju mladice, odnosno lastari koji se razvijaju iz okca zaraženog pepelnicom u prethodnoj godini, u prva dva nedelje posle otvaranja pupova trebaju se redovno odstranjivati.
 
Prisustvo simptoma pepelnice kontroliše se i posle cvatnje, 10-12 nedelja od kretanja vegetacije. Ako se primete na nekoliko čokota, od deset pregledanih, treba nastaviti zaštitu sve do zatvaranja grozdova. Ukupno je potrebno 8-16 prskanja.
 
Za zaštitu od ove bolesti u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba sumpornih  preparata, potom natrijum kalijum-bikarbonata (0,5 % do cvatnje i 1 % posle cvatnje). Mogu se koristiti i biološka sredstva na bazi suvih spora Bacillus subtilis, kao što su Serenade , Biopro, ali i ona koja sadrže dehidrirane spore gljivice Ampelomyces quiqualis - AQ-10. Pepelnice će biti manje, ako se sade manje osetljive sorte i osigura strujanje vazduha između čokota.
 
Uslovi za pojavu plamenjače nalaze se u formuli 10:10:24. To znači da temperatura vazduha treba biti najmanje 10°C , minimalna količina padavina 10 milimetara, a u toku 24 sata zemljište mora ostati vlažno najmanje 16 sati. Razvoju bolesti pogoduju vlažna leta. Širi se tokom cele vegetacije i može izazvati velike štete, u nekim godinama čak i uništiti rod. Zato se o zaštiti mora voditi računa još u toku sadnje vinograda. Naime, zasadi se trebaju podizati na južnim, sunčanim stranama i na propusnom zemljištu, a redovi usmere u pravcu duvanja vetra, da bi vazdušna strujanja brzo sušila lišće i zemljište.
 
Korisna je i blagovremena agrotehnika u toku vegetacije. Prvim zalamanjem zaperaka smanjuje se broj listova na čokotu, bolje je provetravanje i nanošenje preparata. Ako su vrhovi lastara zaraženi, zalamanjem se odstranjuju i tako smanjuje tzv. infektivni potencijal koji se prenosi u sledeću vegetaciju.                                                                                      Protiv plamenjače mogu se koristiti bakrena sredstva, ali je godišnja količina ograničena na tri do četiri kilograma bakra po hektaru. Postoje i novi preparati na bazi bakaroksihlorida, bakarhidroksida i bakaroksalata, ali su i njihove doze smanjene. Pre cvatnje loze dodaje se 80-150, a posle 200-400 grama bakra po hektaru. Mogu se primenjivati i sredstva na bazi gline, prirodni bentonit s visokim sadržajem aluminijuma (Ulmasud i Myco-Sin), dok su u uslovima srednje i niske zaraze efikasne fosforna (0,025 %) i salicilna kiselina (0,2 %).
 
Prskanje treba početi čim se stvore uslovi za pojavu plamenjače. Do cvatnje se dva-tri puta koriste Ulmasud i Myco-Sin. Poslednje prskanje je neposredno pre cvatnje sredstvima na bazi bakra ( 0,1-0,2 kilograma bakra po hektaru), koja se primenjuju i za prvu zaštitu posle cvatnje (0,3-0,5 kilograma po hektaru). Broj prskanja zavisi od vremenskih uslova, ali ih obično ima i do deset u godini prosečne zaraze.
 
 
                                2.7 ŠTETOČINE
 
 
Kao što je vinogradarska kultura suočena sa bolestima isto tako je u opasnost i od štetočina Preporučuje se praćenje leta leptira i klimatskih uslova, a posle prvih oštećenja određuju se rokovi suzbijanja. Let leptira kontroliše se mamcima s feromonima (feromonske klopke), koji se u vinograd postavljaju krajem aprila ili početkom maja. Svaki dan se beleži broj uhvaćenih insekata, a prag štetnosti je 75 leptira. Od toga dana zbrajaju se srednje dnevne temperature i kada njihov zbroj dostigne 110 stepeni, uz pojavu prvog zaperka na grožđu, to je optimalno vreme za suzbijanje prve generacije.
 
Druga i treća generacija uništavaju se kada ulovljenih leptira ima preko 70 i kada se početkom leta nalaze položena jaja na grozdovima. Primenjuju se preparati na bazi Bacillus thurengiensis. Mogu se koristi i feromoni koji se nanose na plastični materijal u obliku laminata na disperzorima, difuzorima ili evaporatorima. Feromoni se raspoređuju na čokote, a po hektaru treba ih imati 500-1000. Mužjake zbunjuju brojni izvori mirisa ženki, pa ne mogu naći prave, koje ostaju neoplođene. Ova metoda efikasnija je u vinogradima većim od četiri hektara. U Francuskoj se koristi od 1999. godine na deset hiljada hektara.                                                                                     11
 
Ishrana loze, bez korišćenja mineralnog azota korisna je i za očuvanje staništa prirodnih neprijatelja štetnih insekata, odnosno buba mara, stenica, zlatooki, bogomoljki, parazitskih osica i dr.Grinje se mogu suzbiti preparatima na bazi sumpora i ekstraktom piretruma (sastojak biljke buhača koji ima insekticidno delovanje). Efikasno je i očuvanje staništa njihovih prirodnih neprijatelja.Ulmasud - proizvod na bazi minerala gline - Biofa-Agrar, Munsingen i Myco-Sin - proizvod na bazi minerala gline + ekstrakt preslice + kvasci + silicijumova kiselina- Biofa-Agrar, Munsingen
 
 
                       2.8 SPECIFIČNA NEGA
 
 
Vinova loza se može tretirati sredstvima koja povećavaju njenu otpornost, a ne deluju direktno na uzročnike bolesti i štetočine. To su preparati od ekstrakata biljaka, algi, propolisa, proizvodi od sirutke, ekstrakti humusa, homeopatski i biodinamički preparati.
 
 Preporučuje se prskanje zemljišta u vinogradu posle kretanja vegetacije, preparatima od tekućeg humusa i ekstraktom preslice (Equisetum spp.) ili ostacima mlečno-kiselinskih bakterija. Tako se povećava biološka aktivnost i umanjuje infektivni potencijal ospora plamenjače.  Sredstva koja sadrže lecitin smanjuju osetljivost na pepelnicu.
 
'''Otporni međuvrsni hibridi'''
 
 Iste sorte vinove loze mogu se uzgajati i po organskim i po konvencionalnim principima. Međutim, većina je osetljiva na plamenjaču, pepelnicu ili sivu plesan. Stručnjaci  smatraju da je rešenje u sadnji međuvrsnih hibrida. Neki farmeri u Švajcarskoj ih već uzgajaju, dok se u Nemačkoj  koriste samo u eksperimentalne svrhe. U Češkoj je  dozvoljena proizvodnja samo međuvrsnih stolnih hibrida.
 
  Za organsku proizvodnju preporučuju se Johanniter i Bronner, bele vinske sorte, otporne prema  plamenjači i pepelnici. Od crnih vinskih sorti treba saditi Regent i Rondo, jer su otporne i daju veoma kvalitetno vino. Lasta, Piroška, Ljana i Moldova su stolne sorte  tolerantne prema uzročnicima bolesti, pa se uzgajaju uz smanjen broj prskanja biopreparatima.
 
  Mogu se saditi i sve sorte koje se sade i u konvencionalnoj proizvodnji. To su Chardonnay, Sauvignon bijeli, Rizling rajnski, Rizling talijanski, Smederevka, Burgundac bijeli,  Semillon, Traminac (za bijela vina), Burgundac crni, Merlot, Cabernet sauvignon. Preporučuju se i Vranac, Game crni, Frankovka (za crvena vina), Kardinal, Demir kapija, Beogradska rana, Gročanka, Afus ali, Muškat hamburg, Alphonso lavellee, Italija, Antigona  i dr. Pri tome treba voditi računa o njihovoj osjetljivosti na bolesti i tako planirati zaštitu.
 
                    
 
 
2.9 SERTIFIKACIJA
 
 
Nemački i austrijski vinogradari i vinari, kao pioniri biodinamicke prakse, oformili su posebnu organizaciju Ecovin, koja ujedinjuje organske i biodinamicke proizvođače. Njeni clanovi sertifikovani su za organsku ili biodinamicku proizvodnju grožda i vina oficijelnom “bio etiketom”, kao što je Demeter (internacionalno prepoznatljiv sertifikat za biodinamicku poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, i za različite proizvode). Ostale sertifikat-etikete u Nemačkoj su Bioland, Naturland, Bio Kreis… U Francuskoj, većina proizvodača koji sprovode biodinamicku praksu sertifikovana je etiketom Biodivin, a mnogi se mogu poznati i po oznaci Demeter.
 
U SAD biodinamički proizvodači prepoznaju se po etiketi Demeter Biodynamic, a pretpostavlja se da ce većina evropskih organskih i biodinamičkih proizvoda nositi oficijelnu etiketu Evropske unije koja sertifikuje organsku ili biodinamicku proizvodnju. U našem regionu ozbiljnije korake u održivom vinogradarstvu i biodinamičkoj proizvodnji pravovremeno su nacinili proizvodaci iz Slovenije, ali raduje povećanje interesovanja i u okolnim državama. Izvesno je da ce “eko vina” upotpuniti bogatu ponudu zdrave hrane i tradicionalnih proizvoda, te svakako zaslužuju vecu pažnju finalnih potrošača, ali i novih proizvodačaBudućnost je svakako svetla, možda ne toliko u smislu velikog broja proizvodjača, jer samo entuzijasta u trenutnoj situaciji može u to da se upusti, već prepoznavanja od strane tržišta i zakona, što je od velikog značaja. Po zakonima Republike Srbije može da se sertifikuje organsko groždje, ali ne i vino, jer kako zakon kaže vino, da bi bilo organsko ne sme da se sumporiše ni na koji način", kaže Đurđa Katić, somelijer, tehnolog i podpredsednik Udruženja somelijera Srbije (SERSA).
 
U svetu, danas postoji više organizacija koje sertifikuju vina od organskog grožđa, a pozitivan trend poslednjih deset godina ogleda se u velikom broju proizvodača koji sa tradicionalne prelaze na organsku proizvodnju.
 
Nemački i austrijski vinogradari i vinari, kao pioniri biodinamičke prakse, oformili su posebnu organizaciju - Ecovin, koja okuplja organske i biodinamičke proizvođače. Članovi ove organizacije imaju sertifikate za organsku ili biodinamičku proizvodnju grožđa i vina, a kao potvrdu sertifikata koriste posebne bio etikete, kao što je Demeter. Ostale sertifikat etikete u Nemačkoj su Bioland, Naturland, Bio Kreis U Francuskoj, većina proizvodača koji sprovode biodinamicku praksu sertifikovana je etiketom Biodivin, a mnogi se mogu poznati i po oznaci Demeter.
 
U našem regionu ozbiljnije korake u održivom vinogradarstvu i biodinamičkoj proizvodnji pravovremeno su načinili proizvodaci u Sloveniji, ali raduje povećanje interesovanja i u okolnim državama.
 
Izvesno je da će eko vina upotpuniti bogatu ponudu zdrave hrane i tradicionalnih proizvoda, pa svakako zaslužuju pažnju kako samih proizvodjača i njihovih marketinških stratega tako i samih potrošača.
 
 
             - '''<big>3.ZAKLJUCAK-</big>'''
 
 
 
U poslednje vreme jača svest o očuvanju životne sredine i važnosti organskih proizvoda, što je primetno i u oblasti prehrambene industrije, a naročito u segmentu vinarstva i vinogradarstva. Ovaj trend manifestuje se u ponašanju i potrošača i proizvođača, pa tako sve češće susrećemo vinske etikete sa oznakama “bio” i “organsko”, koja su pri tom i sve popularnija.
 
Polako postajemo svesni sve štete koju smo planeti naneli zagađenjem, globalnim zagrevanjem, smanjenjem zaliha pijaćih voda, kontaminacijom zemljišta, zagađenjem vazduha, a posebno postajemo svesni činjenice koliko je opasan efekat zagadenja prirode na nas same. Smanjenjem “karbonskog otiska” i generalno smanjenjem otpada, počevši od svake osobe ponaosob, umnogome ćemo pomoći očuvanju životnog okruženja. U tom kontekstu vrlo je važna činjenica da se svakodnevno povećava svest o nezdravoj ishrani i o njenim mogućim posledicama. Zbog toga većina svesnih potrošača nastoji da ličnim delovanjem doprinese očuvanju životne sredine, a da pravilnom, prilagodenom ishranom povede računa o sopstvenom zdravlju.
 
Ovaj, relativno nov trend u ponašanju potrošača, imao je, odnosno ima veliki uticaj na sve grane prehrambene industrije širom sveta, koji je posebno izražen u vinskoj industriji. Rastuca potražanja za “bio” i “organskim” proizvodima ohrabrila je i podstakla mnoge proizvođače grožđa da na svojim gazdinstvima počnu da primenjuju organsku ili biodinamicku proizvodnju, kako bi direktno doprineli ocuvanju životne sredine i pozitivnom uticaju na zdravlje potrošača.
 
 
 
 
- '''<big>4.LITERATURA-</big>'''
 
 
'''INTERNET:'''
 
 
-Članak o organskoj proizvodnji grožđa autora  Vinogradarstvo, 06.02.2013.
 
Saša Bugarčić
 
-Članak o organskoj proizvodnji grožđa autora  Snežana Malinović,
 
Revija „Dobro Jutro“
 
-Članak o organskoj proizvodnji grožđa autora  Glišić Dragoljub-Savetodavac voćarstva i vinogradarstva
 
-Članak o organskoj proizvodnji grožđa autora  Marija Jovanović
 
 
 
AUTOR (STUDENT APSOLVENT): Petar Videnović                                                                             
 
BROJ INDEKSA: 4 206/13
 
SREDNJA ŠKOLA;Arhitektonski tehničar-ogled,Tehnička škola u Knjaževcu
 
STUDIJE:Fakultet za Biofarming u Bačkoj Topoli,Univerzitet Džon Nezbita-Beograd
 
<br />
[[Kategorija:Vinogradarstvo| ]]
[[Kategorija:Poljoprivreda]]