Razlike između izmjena na stranici "Dragutin Dimitrijević Apis"

m
Vraćene izmjene Chechok (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika 178.79.32.133
oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje
m (Vraćene izmjene Chechok (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika 178.79.32.133)
oznaka: vraćanje
Bio je član Vrhovne centralne uprave tajne zavereničke organizacije "[[Ujedinjenje ili smrt]]", poznato kao [[Crna ruka]]. U I svetskom ratu bio je šef vojne obaveštajne službe, načelnik štaba Užičke vojske, Timočke vojske a na Solunskom frontu pomoćnik načelnika štaba 3. armije.<ref>[http://www.voa.mod.gov.rs/sr/istorijat/znacajne-licnosti-vos/dimitrijevic-dragutin-apis#.UuE1efs1it8 Димитријевић Дрaгутин – АПИС]</ref>
 
Zbog neslaganja sa politikom princa Aleksandra,a verovatno i zbog pregovora o separatnom miru koje je Austrougarska vodila sa Francuskom gde je kao uslov između ostalog tražila da Srbija uništi sve pokrete za koje je smatrala da su podrivali njen suverenitet, protiv njega je poveden Solunski proces na kojem je osuđen na smrt i streljan., Razlogzbog za pokretanje procesa bio je navodno organizovanjeorganizovanja atentata na regenta Aleksandra. Na ponovljenom procesu 1953. godine dokazalo se da se atentat nije ni desio, zbog čega su svi osuđeni rehabilitovani.<ref>Milan Živanović, Pukovnik Apis, Solunski proces 1917</ref> <ref>[http://www.voa.mod.gov.rs/sr/istorijat/znacajne-licnosti-vos/dimitrijevic-dragutin-apis#.UuE1efs1it8 Димитријевић Дрaгутин – АПИС]</ref>
 
== Biografija ==
Rođen je [[5. 8.|5. avgusta]] [[1876]]. u [[Beograd]]u. Rano je ostao siroče. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra i njen suprug. Završava Osnovnu Školu u [[Niš]]u, a nižu školu gimnazije u [[Beograd]]u([[prva beogradska gimnazija]]). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je [[1896]]. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7.pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.
 
Septembra [[1898]]. upisao je višu školu Vojne akademije za generalštabne oficire. U čin pešadijskog poručnika proizveden je [[august|avgusta]] [[1899]].Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom.<ref>Živanović</ref>
 
Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to, stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvana.<ref>Živanović</ref>
 
U vreme vladavine kralja [[Aleksandar Obrenović|Aleksandra Obrenovića]], zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski [[puč]] kraljevskog para Obrenović.
Godine [[1905]].položio je ispit za Generalštab i otputovao na vojne studije u [[Berlin]]u. Po povratku u zemlju, dodeljen je generalštabnom odeljenju Ministarstva Vojnog, i služio je u njemu od [[septembar|septembra]] [[1906]]. do [[mart]]a [[1907]].
 
Bio je u [[Makedonija|Makedoniji]] kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije [[1908]]. Još za vreme svog boravka na jugu Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je član [[Četnici|Četničkog]] udruženja sa sedištem u [[Skoplje|Skoplju]] i [[Kumanovo|Kumanovu]], a sa ciljem oslobađanja Stare Srbije i Makedonije od Turaka. U tom cilju, imajući informacije od drugova Vojina Popovića-Vuka, Vojislava Tankosića i drugih da su Turci u tim krajevima oslabljeni poveo je akciju među političarima o sklapanju saveza sa Bugarskom i Grčkom za konačno oslobođenje od Turaka.
 
[[1911]]. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]], poznato pod imenom [[Crna ruka]]. Za vreme boravka na jugu, neposredno pred početak Balkanskih ratova, gde je boravio kako bi ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turkom, bio je otrovan, najverovatnije mlekom, usled čega je dobio teško trovanje krvi i jedva preživeo. Morao je biti vraćen u Beograd, a potom prebačen na lečenje u Berlin, zbog čega nije mogao učestvovati u [[Balkanski ratovi|balkanskom ratu]]. Nemogućnost učestvovanja u Balkanskim ratovima Apis je smatrao za svoju najveću nesreću u životu. Kao šef obavještajnog odeljenja Ratnog ministarstva Dimitrijević je uspostavio kontakte sa istomišljenicima iz mnogih krajeva.
 
U [[Prvi svjetski rat|I svetskom ratu]] je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije.
 
[[1911]]. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]], poznato pod imenom [[Crna ruka]]. Za vreme boravkasame namobilizacije jugu,u neposrednoseptembru pred[[1912]]. početak Balkanskih ratova, gdeteško je boraviooboleo kakood bitrovanja ubedio albanska plemena da ne napadaju srpsku vojsku kada se ona bude sukobila sa turkomkrv,i biopa je otrovan, najverovatnije mlekom, usled čega je dobio teško trovanje krvi i jedva preživeo. Morao jemorao biti vraćen u [[Beograd|Beograd, a potom prebačen na lečenje u Berlin,te]] zbog čegatoga nije mogao učestvovati u [[Balkanski ratovi|balkanskom ratu]]. Nemogućnost učestvovanja u Balkanskim ratovima Apis je smatrao za svoju najveću nesreću u životu. Kao šef obavještajnog odeljenja Ratnog ministarstva Dimitrijević je uspostavio kontakte sa istomišljenicima iz mnogih krajeva.
Imajući informacije 1915. da se Bugarska sprema za mobilizaciju predlagao je napad na nju pre nego što se potpuno mobilišu. Vrhovna komanda se složila sa ovim predlogom ali ne i vlada Srbije. Timočka vojska je od oktobra 1915.bila u stalnom povlačenju i neprekidnim borbama. Imala je zadatak da se u Skoplju spoji sa saveznicima ali do toga nije došlo jer su se Francuzi povukli. Timočka vojska se prebacuje pravcem Uroševac- Suva Reka- Prizren- Bicane- Ljum Kula- Piškopeja- Struga- Elbasan- Tirana sve vreme štiteći odstupnicu celoj srpskoj vojsci u povlačenju kroz Albaniju od severa prema jugu. Pukovnik Apis je bio poslednji srpski oficir koji je napustio Drač pošto ga je predao italijanskim trupama. Nakon reorganizacije srpske vojske na Krfu postavljen je za pomoćnika načelnika štaba treće armije čija Drinska divizija sa Dobrovoljačkim odredom Vojvode Vuka zauzima Kajmakčalan.<ref>Živanović</ref>
 
U [[Prvi svjetski rat|I svetskom ratu]] je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Apis je u decembru [[1916]]. uhapšen na [[Solunski front|solunskom frontu]] kao član tajne organizacije [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]]. Optužnica ga je teretila za "prevratničko djelovanje" s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao [[Rade Malobabić|Rada Malobabića]] i [[Muhamed Mehmedbašić|Muhameda Mehmedbašića]], koji su bili optuženi istom tužbom, i da su [[29. 8.|29. avgusta]] [[1916]]. izvršili [[atentant]] na prestolonasljednika [[regent]]a [[Aleksandar I. Karađorđević|Aleksandra]], kada se automobilom vozio iz Ostrova u svoj logor. Proces je vođen u [[Solun]]u pred vojnim sudom za oficire. Presudom od [[23. 8.|23. avgusta]] [[1916]] Dimitrijević je [[smrtna presuda|osuđen na smrt]], a streljan je [[14. 6.|14. juna]] [[1917]]. u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom [[Ljuba Vulović|Ljubom Vulovićem]] i [[Rade Malobabić|Radom Malobabićem]].
 
Na obnovljenom sudskom procesu [[1953|1953.]] u [[Beograd]]u, sve presude Višeg vojnog suda u Solunu su poništene, a svi osuđenici rehabilitovani, među kojima i sam Dragutin Dimitrijević Apis.