Svetolik Jakšić – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 20:
== Биографија ==
Рођен је у Чачку, од мајке Анке рођене Милијановић из Чачка и оца Марка, родом са Језера на [[
Након школовања је почео да ради у дипломатији, где је напредовао од писара до звања генералног конзула
Године 1892. је почео да ради као писар у српском посланству у [[Берлин]]у, где је остао наредне три године. Захваљујући Иви Павловићу, у то време отправнику послова у Берлину успео је да уђе у највише берлинско друштво.{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}}
Потом се вратио у Београд, где је постао заступник шефа пропаганде у Министарству иностраних дела и шеф Конзуларног одељења тог министарства. Након тога је био генерални конзул у [[Скопље|Скопљу]] и вицеконзул у [[Битољ]]у. На карају је био секретар посланства у [[Цариград]]у, где је остао пуне три године и за то време уређивао „[[Цариградски гласник]]“, у то доба једини српски лист у Отоманском царству.{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}}
Први објављени књижевни рад ме је била [[приповетка]] „Срећна Даринка“ у листу „Српче“.{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Још као студент био је стални сарадник у „Виделу“, под вођством [[Милутин Гарашанин|Милутина Гарашанина]], где је објавио велики број политичких, књижевних чланака и превода, под псеудонимом Хари ({{јез-ен|Harry}}).{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}} Док је радио као секретар посланства у Цариграду, уређивао је „Цариградски гласник“. Његвои путопису, књижевне критике, радов из историје позоришта и ументности, објављивани су и у „Ваљевским новинама“, „Домовини“, „Колу“, „Доситију“, „Дубровнику“, „Зори“, „[[Политика (новина)|Политици]]“, „Велики Србији“, „Српском листу“, „Српском књижевном гласнику“. Такође је објављивао преводе са руског језика. Српска књижевна задруга га је изабрала у одбору за издавање одабраних превода (1897).{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Године 1902, након што је напустио државну службу, покренуо је дневне новине „Штампа“, који је издавао све до августа 1914. године.{{sfn|Поповић|1927|p=121}} Ове новине је до [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] 1907. дотирала [[Аустроугарска]]. Године 1913. је био власник и одговорни уредник „Илустровне ратне хронике“. Био је оштар полемичар и политички критичар радикалске владе, с [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] на челу.{{sfn|Петровић|2009|p=251}} ▼
Из политичких разлога 1902. године је из Царигарада премештен у Министарство унутрашњих дела и постављен за начелника у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Убрзо након тога је дао оставку на државну службу и посветио се новинарству.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
▲Први објављени књижевни рад ме је била [[приповетка]] „Срећна Даринка“ у листу „Српче“.{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Још као студент био је стални сарадник у „Виделу“, под вођством [[Милутин Гарашанин|Милутина Гарашанина]], где је објавио велики број политичких, књижевних чланака и превода, под псеудонимом Хари ({{јез-ен|Harry}}).{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}} Док је радио као секретар посланства у Цариграду, уређивао је „Цариградски гласник“. Његвои путопису, књижевне критике, радов из историје позоришта и ументности, објављивани су и у „Ваљевским новинама“, „Домовини“, „Колу“, „Доситију“, „Дубровнику“, „Зори“, „[[Политика (новина)|Политици]]“, „Велики Србији“, „Српском листу“, „Српском књижевном гласнику“. Такође је објављивао преводе са руског језика. Српска књижевна задруга га је изабрала у одбору за издавање одабраних превода (1897).{{sfn|Петровић|2009|p=252
Године 1902, након што је напустио државну службу, покренуо је дневне новине „Штампа“, који је издавао све до августа 1914. године.{{sfn|Поповић|1927|p=121}} Ове новине је до [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] 1907. дотирала [[Аустроугарска]]. Године 1913. је био власник и одговорни уредник „Илустровне ратне хронике“. Био је оштар полемичар и политички критичар радикалске владе, с [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] на челу.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
[[Datoteka:13 members of the Serbian poetic circle.jpg|thumb|десно|300px|Посета херцеговачких књижевника Светозара Ћоровића и Алексе Шантића својим колегама у Београду [[1897]]. (Седе: [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Алекса Шантић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Други ред: [[Слободан Јовановић]] (лево) и [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]] (десно). Стоје: [[Миле Павловић Крпа]], [[Атанасије Шола]], [[Радоје Домановић]], Светолик Јакшић, [[Љубо Оборина]], [[Риста Одавић]] и [[Јован Скерлић]].)]]
У периоду 1916—1917 је боравио у Швајцарској.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
| |||