Vuk Stefanović Karadžić – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
DObro je. Mislim da ce posluziti
Poništena izmjena 40862480 korisnika 176.103.218.118 (razgovor)
oznaka: poništenje
Red 6:
 
== Život ==
Вук Стефановић Караџић рођен је у Тршићу. Био је једини писмени човек у свом крају и значајан реформатор српског народног језика.
 
        Вуков живот био је препун одрицања и напора. Борио се за остварење националне државе и народног језика као књижевног. Имао је два велика циља: сакупљање и објављивање народних умотворина и реформу језика и правописа.  Трудио се да споји народ језиком, културом и правописом. Прикупљањем песама о разним бојевима упознао је људе широм света о томе шта се све дешавало у прошлости нашег народа. Поред непријатеља, срећом, имао је и пријатеље: Јернеја Копитара и Ђуру Даничића. Објављивањем првог и другог издања <nowiki>''</nowiki>Српског рјечника<nowiki>''</nowiki> упознао је народ са многим појмовима и обичајима из наше културе и традиције. Одржавао је начела <nowiki>''</nowiki>Пиши као што говориш<nowiki>''</nowiki> и <nowiki>''</nowiki>Читај како је написано<nowiki>''</nowiki>. Увео је и фонетско правило  <nowiki>''</nowiki>Један глас-једно слово<nowiki>''</nowiki>. Тиме је олакшао употребу писма. Направио је значајне измене убацивањем нових и лакших слова, тј.реформисањем Мркаљеве азбуке.
 
        Језик спаја један народ, једну нацију. Везује нас за завичај и где год да кренемо, увек је ту као симбол разумевања међу људима. Борбе за независност, слободу и правду не би имале толики значај, а не би имале ни смисла да нема језика специфичног за то поднебље.
 
        Вук је доказао да се и простим народним језиком могу писати и објављивати књижевна дела. Не знам зашто су свештенство и кнез били против тога, када су и сами потицали од људи који су по њима причали простим, некњижевним језиком. Многи су покушали да изврше реформу језика, али мису имали довољно снаге  да се одупру притисцима који су их окруживали.
 
        Вук је до краја живота,1864. стварао, радио и његова упорност се исплатила. Реформом кнеза Михаила, стандардни српски језик био је и званично прихваћен у Србији, четири године након Вукове смрти.
 
Rođen je 6. novembra (26. oktobra po starom julijanskom kalendaru) 1787. u Tršiću u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice ne bi naudile. Njegovu kuću u Tršiću, tada pod [[Osmansko Carstvo|osmanskom]] vlašću, Turci su spaljivali 12 puta. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u [[Loznica|Loznici]], a kasnije u manastiru [[Manastir Tronoša|Tronoši]]. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Ne uspevši da se upiše u [[Karlovac|karlovačku]] gimnaziju, on odlazi u [[Petrinje]]. Kasnije stiže u [[Beograd]] da upozna [[Dositej Obradović|Dositeja Obradovića]], svog voljenog prosvetitelja. Ovaj ga grubo otera od sebe i Vuk razočaran odlazi u [[Jadar (oblast u Srbiji)|Jadar]] i počinje da radi kao [[pisar]] kod [[Jakov Nenadović|Jakova Nenadovića]]. Kad je otvorena Velika škola u [[Beograd]]u, Vuk je postao njen đak. Ubrzo oboljeva i odlazi na lečenje u [[Pešta|Peštu]]. Kasnije se vraća u [[Srbija|Srbiju]] i kada ustanak propada, odlazi u [[Beč]]. U Beču upoznaje [[cenzor]]a [[Jernej Kopitar|Jerneja Kopitara]] koji mu dalje pomaže u ostvarenju planova. Započeo je svoj rad na reformi jezika i pravopisa i uvođenju narodnog jezika u književnost. Zbog problema sa [[Miloš Obrenović|knezom Milošem Obrenovićem]] bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a i u austrijskoj državi, svojim radom stiče prijatelje i pomoć u [[Rusija|Rusiji]], gde dobija stalnu penziju [[1826]]. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka [[Mina Karadžić]].