Verzija na datum 10 novembar 2018 u 18:00 uredi Тајга (razgovor \| doprinos) 1.674 izmene mNema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 11 novembar 2018 u 04:06 uredi poništi Тајга (razgovor \| doprinos) 1.674 izmene mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 23: === Сефардско гробље === Сефардско гробље је основано 1888. године, тако што је јеврејска црквено-школска општина у Београду откупила плац од града преко пута [[Ново гробље у Београду\|Новог гробља]] у Гробљанској, данас Рузвелтовој улици.,{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=435}} од шабачког трговца Ђорђа Куртовића.{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} Купљена парцела је 1925. године даље проширена на Ново јеврејско гробље, на које је пресељено старо јеврејско гробље из Далматинске улице.{{sfn\|Филм\|2009}} На простору старог јеврејског гробља на Палилули је 1928. године одржан свечани обред сахрањивања посмртних остатака у заједничку костурницу и пренети су посмртни остаци 13 рабина и учитеља на Ново јеврејско гробље, где су сахрањени у заједничку гробницу, над којом је подигнут споменик у облику [[саркофаг]]а. Са старог гробља су пренети и споменици у облику хоризонталних камених плоча, са именима покојника на [[хебрејски језик\|хебрејском језику]] и годином смрти.{{sfn\|Филм\|2009}} Кроз гробље води централна стаза окружена боровима старим неколико деценија.{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} На Сефардском гробљу се налазе три значјана споменика високе уметничке вредности{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=435}}: * Споменик јеврејским ратницима [[Балкански ратови\|Балканских ратова]] и [[Први светски рат\|Првог светског рата]] 1912 – 1918. Налази се на крају централне стазе. Подизањем тог обележја истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели.{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} Подигла га је Јеврејска општина Београд, од новца који су прикупили рођаци и пријатељи погинулих, 1927. године на ратничкој парцели. Споменик је пројектовао јеврејски архитекта Самуел Сумбул. У средишту полукружног платоа је [[обелиск]] висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао, а испод њега српски грб са четири оцила. Једна орлова глава гледа у небо, односно у слободу, док је друга погнута ка земљи и симболично тугује са народом. На дну обелиска мотив српске [[шајкача\|шајкаче]], сабље и пушке, а испод је [[Давидова звезда]]{{sfn\|Политика\|19. 2. 2017}} и Његошеви стихови из „Горског вијенца“,{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} као симболи пријатељства јеврејског и српског народа. На ивицама платоа су такође карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, а иза њих су гробови погинулих. Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, састављен од пет плоча, са две пламене светиљке, јеврејски вечни помен умрлима. На средишним плочама је исклесана посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена погинулих ратника.{{sfn\|Политика\|19. 2. 2017}} * Споменик јеврејским жртвама из [[Други светски рат\|Другог светског рата]], подигнут 1952. Налази се на крају главне алеје. Израђен је према нацрту архитекте [[Богдан Богдановић\|Богдана Богдановића]],{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} који је за ово дело награђен [[Октобарска награда\|Октобарског наградом]] града Београда.{{sfn\|Филм\|2009}} Ово је Богдановићево прво дело израђено од камена.{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} У споменик су уграђени фрагменти, али и целе надгробне полоче са хебрејским текстом, које воде порекло са старог јеврејског гробља на Палилули.{{sfn\|Филм\|2009}} Оваквим решењем, аутор споменика је имао за циљ наглашавање континуитета са традицијом и претходним нараштајима Јевреја, мада је коришћење старих надгробних споменика као грађевинског материјала за нове споменике у то време генерално примњивано за проблеме напуштених и оштећених гробаља.{{sfn\|Стипић\|2016\|p=113}} Споменик је изграђен у оквиру акције Савеза јеврејских општина Југославије, који је, у намери да страдање својих сународника отргне од заборава, одлучио да 1952. године подигне споменике свим страдалим југословенским Јеврејима, с тим да споменици буду локалног, републичког, односно покрајинског нивоа. Осим у Београду, истим поводом су подигнути и споменици на јеврејским гробљима у [[Загреб]]у (посвећен настрадалим Јеврејима у [[Хрватска\|Хрватској]]), [[Сарајево\|Сарајеву]] (посвећен Јеврејима настрадалим у [[Босна и Херцеговина\|Босни и Херцеговини]]) и [[Нови Сад\|Новом Саду]] (посвећен Јеврејима настрадалим у Новом Саду и јужној [[Бачка\|Бачкој]]), као и у [[Ђаково\|Ђакову]] (посвећен Јеврејима страдалим у [[Логор Ђаково\|Логору Ђаково]], већином из Сарајева, али и из других делова [[НДХ]]).{{sfn\|Стипић\|2016\|p=110}} Церемоније откривања споменика су одржане августа и септембра 1952. године. И поред тога што им у југословенским медијима није посвећена довољна медијска пажња,{{sfn\|Стипић\|2016\|p=117}} ~~оне~~ представљају једну од најважнијих комеморација посвећених жртвама [[Холокауст]]а, које су до тада одржане у [[Европа\|Европи]].{{sfn\|Стипић\|2016\|p=118}} У склопу споменика налази се и спомен-костурница са посмртним остацима 197 јеврејских жртава фашизма. На истом месту налази се и урна Богдана Богдановића, која је по његовој последњој жељи и уз одобрење јеврејске заједнице, из Беча пренета 2011, а поред његове, налази се и урна његове супруге.{{sfn\|Васиљевић\|3. 6. 2018}} * Споменик јеврејским избеглицама из [[Аустроугарска\|Аустроугарске]], који је подигла јеврејска општина из [[Беч]]а 1959. према пројекту Анрија Мешулама.{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} Реч је о више од 1.200 Јевреја, који су бежећи са територије [[Трећи рајх\|Трећег раха]], крајем 1939. године кренуло из Беча и [[Братислава\|Братиславе]] и планирало да пловећи [[Дунав]]ом кроз [[Југославија\|Југославију]], преко [[Румунија\|Румуније]], [[Црно море\|Црног мора]] и [[Турска\|Турске]] стигну до тадашње [[Палестина\|Палестине]]. Због лоше организације, као и проблема око добијања визе, њихово путовање је заустављено након нешто више од месец дана, у [[Прахово\|Прахову]], на граници између Југославије и Румуније, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину, као и због залеђивања Дунава, који им је у потпуности онемогућио пловидбу.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Провели су целу зиму и пролеће у [[Кладово\|Кладову]].{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} Септембра 1940. године су пребачени у [[Шабац]] , тада првинцијски градић који је бројао око 16.000 становника и у којем је живела мала, али угледна јеврејска заједница, и у њој су се настанили.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Непосредно пред напад Немачке на Југославију, група од око 200 млађих људи из такозваног „Кладовског транспорта“ ипак је добила потребну документацију и пребачена је преко [[Грчка\|Грчке]] до Палестине. Од оних који су остали, већина је окупацију дочекала у Шапцу и 15. јула 1941. је спроведена у новоосновани [[Јеврејски логор у Шапцу]]. То је била прва група Јевреја на територији Србије који су масовно интернирани.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Мушкарци су стрељани 12. и 13. октобра 1941. у близини села [[Засавица]] код Шапца, док су жене, са децом натеране да пешке иду у [[Логор Сајмиште]] {{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} и тамо су погубљени пролећа 1942. Посмртни остаци неколико стотина Јеврејеа убијених код Засавице, који нису по наредби генерала [[Франц Беме\|Франца Бемеа]] спаљени у акцији [[Sonderkommando 1005]], су након рата ексхумирани и 1959. године пренети у заједничку костурницу на сефардском гробљу.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} * Као и на другим јеврејским гробљима, на сефардском гробљу у Београду се налази [[Гениза]], споменик и гробно место за јеврејске верске књиге,{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} подигнут 1928. године. Споменик је у облику отворене [[Тора\|Торе]] и књига од камена. Linija 111 ⟶ 113: у Југославији и очување сећања на Холокауст 1945–1955 \|journal=Годишњак за друштвену историју \|year=2016\|volume= 2 \|url=http://www.udi.rs/articles/d_stipic_2016.pdf \|accessdate=9. 11. 2018 \|publisher=Удружење за друштвену историју\|location=Београд \|issn=0354-5318}} * {{cite journal\|ref=harv \|last=Медић \|first=Милена \|editor1-last=Деспотовић \|editor1-first=Љубица \|title=Јевреји у Војводини - кратка историја \|journal=Култура - полис \|year=2006\|volume= 4-5 \|url=http://kpolisa.com/KP4-5/kp06-IV-1-Medic.pdf\|accessdate=10. 11. 2018 \|publisher=Удружење за политичке науке Србије\|location=Нови Сад \|issn=1820-4589}} *http://www.politika.rs/scc/clanak/404880/Spomenik-istorije-i-kul-ture-pod-otvorenim-nebom

Jevrejska groblja u Beogradu – razlika između verzija