Jevrejska groblja u Beogradu – razlika između verzija

У [[Београд]]у се у прошлости налазило неколико јеврејских гробаља.

 

 

 

Из тог периода су сачувана два надгробна споменика сефардским Јеврејима и то споменик Дона Клари из 1620. године и споменик Аврахаму Хакоену из 1641. године. Оба споменика се данас чувају у [[Јеврејски историјски музеј|Јеврејском историјском музеју]] у Београду.{{sfn|Радовановић|2013|p=434}}

Претпоставља се да је у првој половини 17. века настало јеврејско гробље на [[Палилула (Београд)|Палилули]], које одговара данашњој Далматинској улици из које се улазило у гробље. Континуирано постојање овог гробља се може пратити преко планова Београда израђиваних током 18. и 19. века.{{sfn|Баришић|2006|p=76}}

 

 

Октобра 1869. године основана је засебна ашкенаска општина. Имајући за циљ очување јединства народа, Сефарди који су већ имали организовану своју општину су им понудили коришћење заједничких установа, али је управа града, не улазећи у разлоге, ипак признала и другу јеврејску општину. Ово је за последицу имало касније оснивање засебног ашкенаског гробља. Ашкенаска општина се по оснивању ставила под заштиту аустроугарског посланика у Београду и тако остала и после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] 1878. Одлуком министарства просвете и црквених послова 1892. године додељена им је верска аутономија.{{sfn|Баришић|2006|p=79}}

 

=== Сефардско гробље ===

 

 

На Сефардском гробљу се налазе три значјана споменика високе уметничке вредности{{sfn|Радовановић|2013|p=435}}:

* Споменик јеврејским ратницима [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1912 – 1918. Подизањем тог обележја истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели. Подигла га је Јеврејска општина Београд, од новца који су прикупили рођаци и пријатељи погинулих, 1927. године на ратничкој парцели. Споменик је пројектовао јеврејски архитекта Самуел Сумбул. У средишту полукружног платоа је обелиск висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао, а испод њега српски грб са четири оцила. Једна орлова глава гледа у небо, односно у слободу, док је друга погнута ка земљи и симболично тугује са народом. На дну обелиска мотив српске [[шајкача|шајкаче]], сабље и пушке, а испод је [[Давидова звезда]], као симболи пријатељства јеврејског и српског народа. На ивицама платоа су такође карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, а иза њих су гробови погинулих. Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, састављен од пет плоча, са две пламене светиљке, јеврејски вечни помен умрлима. На средишним плочама је исклесана посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена погинулих ратника.{{sfn|Политика|19. 2. 2017}}

 

* Споменик јеврејским избеглицама из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], који је подигла јеврејска општина из [[Беч]]а 1959. према пројекту Анрија Мешулама.{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Реч је о више од 1.200 Јевреја, који су бежећи са територије [[Трећи рајх|Трећег раха]], крајем 1939. године кренуло из Беча и [[Братислава|Братиславе]] и планирало да пловећи [[Дунав]]ом кроз [[Југославија|Југославију]], преко [[Румунија|Румуније]], [[Црно море|Црног мора]] и [[Турска|Турске]] стигну до тадашње [[Палестина|Палестине]]. Због лоше организације, као и проблема око добијања визе, њихово путовање је заустављено након нешто више од месец дана, у [[Прахово|Прахову]], на граници између Југославије и Румуније, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину, као и због залеђивање леда на Дунава, који им је у потпуности онемогућио пловидбу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Провели су целу зиму и пролеће у [[Кладово|Кладову]].{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Септембра 1940. године су пребачени у [[Шабац]] , тада првинцијски градић који је бројао око 16.000 становника и у којем је живела мала, али угледна јеврејска заједница, и у њој су се настанили.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Непосредно пред напад Немачке на Југославију, група од око 200 млађих људи из такозваног „Кладовског транспорта“ ипак је добила потребну документацију и пребачена је преко [[Грчка|Грчке]] до Палестине. Од оних који су остали, већина је окупацију дочекала у Шапцу и они су 15. јула 1941. спроведени у новоосновани [[Јеврејски логор у Шапцу]]. То је била прва група Јевреја на територији Србије који су масовно интернирани.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Мушкарци су стрељани 12. и 13. октобра 1941. у близини села [[Засавица]] код Шапца, док су жене, са децом натеране да пешке иду у [[Логор Сајмиште]] {{sfn|Радовановић|2013|p=436}} и тамо су погубљени пролећа 1942. Посмртни остаци неколико стотина Јеврејеа убијених код Засавице, који нису по наредби генерала [[Франц Беме|Франца Бемеа]] спаљени у акцији [[Sonderkommando 1005]], су након рата ексхумирани и 1959. године пренети у заједничку костурницу на сефардском гробљу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}}

 

* Као и на другим јеврејским гробљима, на сефардском гробљу у Београду се налази [[Гениза]], споменик и гробно место за јеврејске верске књиге,{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} подигнут 1928. године. Споменик је у облику отворене [[Тора|Торе]] и књига од камена.

 

 

 

=== Ашкенаско гробље ===

Ашкенаско гробље је такође део Новог гробља, а налази се преко пута сефардског гробља и зидом је ограђено од остатка Новог гробља. Настало је 1876. године, тако што је Управа Новог гробља одвојила посебну парцелу за припаднике друге вере.{{sfn|Радовановић|2013|p=436}}

 

 

Након што су на Новом гробљу подигнуте капеле за испраћај, са леве стране од главног улаза, и испред њих формиран испраћајни трг са колонадом од тридесет девет стубова, две године касније (1937), у њиховом продужетку је подигнута капела за испраћај Јевреја ашкенског реда.{{sfn|Ново гробље|Водич|p=6}} У адаптираној капели за испраћај Јевреја ашкенског реда, по пројекту архитеката Спасоја Јовановића и Љубомира Профировића направљен је први [[крематоријум]] у Југославији, који је отворен 1964. године. Капела се користи за испраћај на кремацију.{{sfn|Ново гробље|Водич|p=7}}

 

 

 

Сахране на Ашкенаском овом гробљу данас се обављају само повремено, на већ постојећим гробним местима.

* {{cite book|ref=harv |last=Фогел |first=Ненад |editor1-first=Милован |editor1-last=Редле |title=Нестали у холокаусту - Земун, свака слика прича причу |year=2015 |publisher=Јеврејска општина Земун |location=Београд |isbn=978-86-88297-11-0 |url=joz.rs/nestali/Nestali_WEB.pdf|accessdate=4. 11. 2018}}

* {{cite video|ref={{harvid|Филм|2015}}|last=Фогел|first= Ненад|title=Јеврејско гробље Земун|url=https://www.youtube.com/watch?v=iXm3DmU-_HQ&feature=youtu.be|year=2015|people=Југослав Ракита |publisher=Јеврејска заједница Земун|accessdate=5. 11. 2018}}

* {{cite journal|ref={{harvid|Политика|19. 2. 2017}}|title=Обнова споменика Јеврејима – српским војницима|journal=Политика онлајн |date=19. 2. 2017|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/374589/Obnova-spomenika-Jevrejima-sccpskim-vojnicima |accessdate=6. 11. 2018 |publisher=Политика новине и магазини д. о. о.|location=Београд}}

* {{cite journal|ref=harv |last=Стипић |first=Давор |editor1-last=Ристовић |editor1-first=Милан |title=У борби против заборава: Јеврејска заједница