Jevrejska groblja u Beogradu – razlika između verzija

Време досељавања Јевреја у Београд није могуће тачно утврдити. Интензивније насељавање Сеарда[[Сефарди|Сефарда]] отпочело је од 1521. године и од тог времена постоји организована јеврејска заједница. Јевреји су живели у засебној махали поред реке [[Сава|Саве]] и на савској падини су се јавила прва јеврејска гробља, на простору који би у данашње време било омеђано улицама Кнез Михаилова, Краљице Наталије и Царице Милице.{{sfn|Филм|2010}}

Из тог периода су сачувана два надгробна споменика [[Сефарди|сефардским]] Јеврејима и то споменик Дона Клари из 1620. године и споменик Аврахаму Хакоену из 1641. године. Оба споменика се данас чувају у [[Јеврејски историјски музеј|Јеврејском историјском музеју]] у Београду.{{sfn|Радовановић|2013|p=434}}

Већина јеврејског становништава из тог доба је била сефардског порекла, који су се досељавали углавном из Турске[[Османско царство|Османског царства]], док су мањи део чинили [[Ашкенази]], који су се досељавали из Немачке, али се тај однос временом мењаoмењао у корист једних или других. {{sfn|Филм|2010}}

Октобра 1869. године основана је засебна ашкенаска општина. Имајући за циљ очување јединства народа, Сефарди који су већ имали организовану своју општину су им понудили коришћење заједничких установа, али је Управауправа града, не улазећи у разлоге, ипак признала и другу јеврејску општину. Ово је за последицу имало касније оснивање засебног ашкенаског гробља. Ашкенаска општина се по оснивању ставила под заштиту аустроугарског посланика у Београду и тако остала дои после [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] 1878. Одлуком министарства просвете и црквених послова 1892. године додељена им је верска аутономија.{{sfn|Баришић|2006|p=79}}

Данас се у оквиру комплекса [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]] налазе два јеврејска гробља. Једно је сефардско гробље, које је још увек активно, а друго је ашкенаско гробље, које није у функцији и има самовише споменичку вредност.{{sfn|Радовановић|2013|p=434}}

Сефардско гробље је основано 1888. године, тако што је јеврејска црквено-школска општина у Београду откупила плац од града преко пута [[Ново гробље у Београду|Новог гробља]] у Гробљанској, данас Рузвелтовој улици. Такође се називало Јеврејско Ново гробље.{{sfn|Радовановић|2013|p=435}} Купљена парцела је 1925. године даље проширена зана Ново јеврејско гробље, на које је пресељено старо јеврејско гробље из Далматинске улице.{{sfn|Филм|2010}}

На простору старог јеврејског гробља на Палилули је 1928. године је одржан свечани обред сахрањивања посмртних остатака у заједничку костурницу и пренети су посмртни остаци 13 рабина и учитеља на Ново јеврејско гробље, где су сахрањени у заједничку гробницу, над којом је подигнут споменик у облику [[саркофаг]]а. Са старог гробља су пренети и споменици у облику хоризонталних камених плоча, са именима покојника на [[хебрејски језик|хебрејском језику]] и годином смрти.{{sfn|Филм|2010}}

На њемуСефардском гробљу се налазе три значјана споменика високе уметничке вредности{{sfn|Радовановић|2013|p=435}}:

* Споменик јеврејским жртвама из [[Други светски рат|Другог светског рата]], подигнут 1952. Аутор је [[Богдан Богдановић]],{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} који је за ово дело награђен [[Октобарска награда|Октобарског наградом]] града Београда. У споменик су уграђени фрагменти, али и целе надгробне полоче са хебрејским текстом, које воде порекло са старог јеврејског гробља на Палилули.{{sfn|Филм|2010}} Оваквим решењем, аутор споменика је имао за циљ наглашавање континуитета са традицијом и претходним нараштајима Јевреја, мада је коришћење старих надгробних споменика као грађевинског материјала за нове споменике у то време генерално примњивано за проблеме напуштених и оштећених гробаља.{{sfn|Стипић|2016|p=113}} Споменик је изграђен у оквиру акције Савеза јеврејских општина Југославије, који је, у намери да страдање својих сународника отргне од заборава, одлучило да 1952. године подигне споменике свим страдалим југословенским Јеврејима, с тим да споменици буду локалног, републичког, односно покрајинског нивоа. Осим у Београду, истим поводом су подигнути и споменици на јеврејским гробљима у [[Загреб]]у (посвећен настрадалим Јеврејима у [[Хрватска|Хрватској]]), [[Сарајево|Сарајеву]] (посвећен Јеврејима настрадалим у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) и [[Нови Сад|Новом Саду]] (посвећен Јеврејима настрадалим у Новом Саду и јужној [[Бачка|Бачкој]]), као и у [[Ђаково|Ђакову]] (посвећен Јеврејима страдалим у [[Логор Ђаково|Логору Ђаково]], већином из Сарајева, али и других делова [[НДХ]]).{{sfn|Стипић|2016|p=110}} Церемоније откривања споменика су одржане августа и септембра 1952. године. И поред тога што им у југословенским медијима није посвећена довољна медијска пажња,{{sfn|Стипић|2016|p=117}} оне представљају једну од најважнијих комеморација посвећених жртвама [[Холокауст]]а, које су до тада одржане у [[Европа|Европи]].{{sfn|Стипић|2016|p=118}}

* Споменик јеврејским избеглицама из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], који је подигла јеврејска општина из [[Беч]]а 1959. према пројекту Анрија Мешулама.{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Реч је о више од 1.200 Јевреја, који су бежећи са територије [[Трећи рајх|Трећег раха]], крајем 1939. године кренуло из Беча и [[Братислава|Братиславе]] и планирало да пловећи [[Дунав]]ом кроз [[Југославија|Југославију]], преко [[Румунија|Румуније]], [[Црно море|Црног мора]] и [[Турска|Турске]] стигну до тадашње [[Палестина|Палестине]]. Због лоше организације, као и проблема око добијања визе, њихово путовање је заустављено након нешто више од месец дана, у [[Прахово|Прахову]], на граници између Југославије и Румуније, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину, као и због залеђивање леда на Дунава, који им је у потпуности онемогућио пловидбу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Провели су целу зиму и пролеће у [[Кладово|Кладову]].{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Септембра 1940. године су пребачени у [[Шабац]] , тада првинцијски градић који је бројао око 16.000 становника и у којем је живела мала, али угледна јеврејска заједница, и у њој су се настанили.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Непосредно пред напад Немачке на Југославију, група од око 200 млађих људи из такозваног „Кладовског транспорта“ ипак је добилодобила потребну документацију и пребачена је преко [[Грчка|Грчке]] до Палестине. ВећинаОд оних који су остали, већина је окупацију дочекала у Шапцу, и они су 15. јула 1941. је спроведенаспроведени у новоосновани [[Јеврејски логор у Шапцу]]. То је била прва група Јевреја ана територији Србије који су масовно интернирани.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Мушкарци су стрељани 12. и 13. октобра 1941. у близини села [[Засавица]] код Шапца, док су жене, са децом натеране да пешке иду у [[Логор Сајмиште]] {{sfn|Радовановић|2013|p=436}} и тамо су погубљени пролећа 1942. Посмртни остаци неколико стотина Јеврејеа убијених код Засавице, који нису по наредби генерала [[Франц Беме|Франца Бемеа]] спаљени у акцији [[Sonderkommando 1005]], су након рата ексхумирани и 1959. године пренети у заједничку костурницу на сефардском гробљу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}}

На гробљу је подигнута капела по пројекту инжењера [[Јосиф Абала|Јосифа Албале]], освећенукоја је освећена 1934. године.{{sfn|Филм|2010}}

Након што су на Новом гробљу подигнуте капеле за испраћај, са леве стране од главног улаза, и испред њих формиран испраћајни трг са колонадом од тридесет девет стубова, две године касније (1937), у њиховом продужетку је подигнута капела за испраћај Јевреја ашкенског реда.{{sfn|Ново гробље|Водич|p=6}} У адаптираној капели за испраћај Јевреја ашкенског реда, по пројекту архитеката Спасоја Јовановића и Љубомира Профировића направљен је први [[крематоријум]] у Југославији, који је отворен 1964. године. Капела се користи за испраћај на кремацију.{{sfn|Ново гробље|Водич|p=7}}

На овомАшкенаском гробљу се посебно издваја вајарско дело [[Тома Росандић|Томе Росандића]] над гробницом Руже и Јакова Клофер. Мушка и женска глава у високом рељефу, које симболижују чежњу.{{sfn|Филм|2010}}

Сахране на Ашкенаском овом гробљу данас се обављају само повремено, на већ постојећим гробним местима.

На најстаријем делу гробља се налази једини сачувани споменик предака [[Теодор Херцл|Теодора Херцла]], који су били староседеоци Земуна. Споменик његовог деде, Симона Херцла је централно место окупљања сиониста[[ционизам|циониста]] из целог света.