Verzija na datum 7 novembar 2018 u 02:27 uredi Тајга (razgovor \| doprinos) 1.674 izmene m →‎Ашкенаско гробље ← Starija izmjena		Verzija na datum 7 novembar 2018 u 03:12 uredi poništi Тајга (razgovor \| doprinos) 1.674 izmene mNema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 26: На њему се налазе три значјана споменика високе уметничке вредности{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=435}}: * Споменик јеврејским ратницима [[Балкански ратови\|Балканских ратова]] и [[Први светски рат\|Првог светског рата]] 1912 – 1918. ~~Подигнут~~Подизањем тог обележја истакнут је допринос Јевреја у очувању државе у којој су живели. Подигла га је Јеврејска општина Београд, од новца који су прикупили рођаци и пријатељи погинулих, 1927. године на ратничкој парцели. ~~Пројектовао~~Споменик гаје јепројектовао јеврејски архитекта Самуел Сумбул. ~~Над~~У ~~целим~~средишту ~~гробљем~~полукружног ~~доминира~~платоа је обелиск висок осам метара, са четири стуба. На пирамидалном врху налази се двоглави орао, а испод њега српски грб са ~~раширеним~~четири ~~крилима~~оцила. Једна орлова глава гледа у небо, наодносно ~~врху~~у слободу, док сеје удруга ~~подножју~~погнута ~~налазе~~ка ~~Давидова~~земљи ~~звезда,~~и симболично тугује са народом. На дну обелиска мотив српске [[шајкача\|шајкаче]], ~~пушка~~сабље и ~~сабља~~пушке, а испод је [[Давидова звезда]], као симболи пријатељства јеврејског и српског народа. На ивицама платоа су такође карактеристични симболи јудаизма, бели лавови, а иза њих су гробови погинулих. Задњи део споменика затворен је са трапезоидним каменим масивом, састављен од пет плоча, са две пламене светиљке, јеврејски вечни помен умрлима. На средишним плочама је исклесана посвета погинулима, а на две бочне уклесана су имена погинулих ратника.{{sfn\|Политика\|19. 2. 2017}} * Споменик јеврејским жртвама из [[Други светски рат\|Другог светског рата]], подигнут 1952. Аутор је [[Богдан Богдановић]],{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} који је за ово дело награђен [[Октобарска награда\|Октобарског наградом]] града Београда. У споменик су уграђени фрагменти, али и целе надгробне полоче са хебрејским текстом, које воде порекло са старог јеврејског гробља на Палилули.{{sfn\|Филм\|2010}} * Споменик јеврејским избеглицама из [[Аустроугарска\|Аустроугарске]], који је подигла јеврејска општина из [[Беч]]а 1959. према пројекту Анрија Мешулама.{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} Реч је о више од 1.200 Јевреја, који су бежећи са територије [[Трећи рајх\|Трећег раха]], крајем 1939. године кренуло из Беча и [[Братислава\|Братиславе]] и планирало да пловећи [[Дунав]]ом кроз [[Југославија\|Југославију]], преко [[Румунија\|Румуније]], [[Црно море\|Црног мора]] и [[Турска\|Турске]] стигну до тадашње [[Палестина\|Палестине]]. Због лоше организације, као и проблема око добијања визе, њихово путовање је заустављено након нешто више од месец дана, у [[Прахово\|Прахову]], на граници између Југославије и Румуније, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину, као и због залеђивање леда на Дунава, који им је у потпуности онемогућио пловидбу.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Провели су целу зиму и пролеће у [[Кладово\|Кладову]].{{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} Септембра 1940. године су пребачени у [[Шабац]] , тада првинцијски градић који је бројао око 16.000 становника и у којем је живела мала, али угледна јеврејска заједница, и у њој су се настанили.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Непосредно пред напад Немачке на Југославију, око 200 млађих људи из такозваног „Кладовског транспорта“ ипак је добило потребну документацију и пребачена је преко [[Грчка\|Грчке]] до Палестине. Већина је окупацију дочекала у Шапцу, и 15. јула 1941. је спроведена у новоосновани [[Јеврејски логор у Шапцу]]. То је била прва група Јевреја а територији Србије који су масовно интернирани.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Мушкарци су стрељани 12. и 13. октобра 1941. у близини села [[Засавица]] код Шапца, док су жене, са децом натеране да пешке иду у [[Логор Сајмиште]] {{sfn\|Радовановић\|2013\|p=436}} и тамо су погубљени пролећа 1942. Посмртни остаци неколико стотина Јеврејеа убијених код Засавице, који нису по наредби генерала [[Франц Беме\|Франца Бемеа]] спаљени у акцији [[Sonderkommando 1005]], су након рата ексхумирани и 1959. године пренети у костурницу на сефардском гробљу.{{sfn\|Лајбеншпергер\|Манојловић Пинтар\|Писари\|Радовановић\|2013\|p=183}} Linija 89 ⟶ 90: * {{cite book\|ref={{harvid\|Ново гробље\|Водич}}\|editor1-last=Брдар \|title=Ново гробље у Београду - Водич \|publisher=ЈПК Погребне услуге \|location=Београд \|isbn=\|url=http://beogradskagroblja.com/pdf_vodic/vodic_sr.html\|accessdate=5. 11. 2018}} {{cite video\|ref={{harvid\|Филм\|2010}}\|title=Београдска Јеврејска општина\|url=https://jobeograd.org/jevrejsko-groblje/\|year=2010\|publisher=Јеврејска општина Београд\|accessdate=6. 11. 2018}} {{cite journal\|ref={{harvid\|Политика\|19. 2. 2017}}\|title=Обнова споменика Јеврејима – српским војницима\|journal=Политика онлајн \|date=19. 2. 2017\|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/374589/Obnova-spomenika-Jevrejima-sccpskim-vojnicima \|accessdate=6. 11. 2018 \|publisher=Политика новине и магазини д. о. о.\|location=Београд}}

Jevrejska groblja u Beogradu – razlika između verzija