Razlike između izmjena na stranici "Crnogorci"

Obrisano 34.439 bajtova ,  prije 1 godinu
m/м
Vraćene izmjene 89.216.17.49 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika 188.2.57.232
(Sire laz!)
m/м (Vraćene izmjene 89.216.17.49 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika 188.2.57.232)
oznaka: vraćanje
{{Infokutija etnička grupa
{{other uses|Црногорци}}{{Инфокутија етничка група|име=Црногорци|слика={{image array| perrow = 3| width = 75| height = 75
| grupa = Crnogorci
| image1 = Sekula Drljević.jpg| caption1 = [[Секула Дрљевић]]
| populacija = 500.000- 1.000000
| image2 = FilipVujanovic.jpg| caption2 = [[Филип Вујановић]]
| jezici = [[Crnogorski jezik|crnogorski]]
| image3 = Dusko Markovic.png| caption3 = [[Душко Марковић]]
| religije = [[Pravoslavci]], [[Rimokatolici]], [[Muslimani]]
| image4 = Andrija Popovic.jpg| caption4 = [[Андрија Поповић]]
| srodne = [[Južnoslavenski narodi]], posebno [[Bošnjaci]], [[Srbi]], [[Hrvati]], [[Jugoslaveni]]}}
| image5 = Ranko Krivokapić Senate of Poland.jpg| caption5 = [[Ранко Кривокапић]]
| image6 = Danilo Türk and Milo Đukanović in 2010 (cropped).jpg| caption6 = [[Мило Ђукановић]]
}}|популација=око '''360.000''' (процена)|регион1={{застава|Црна Гора}}|поп1=278.865 (2011)<ref>{{cite web|url=http://www.monstat.org/userfiles/file/popis2011/saopstenje/saopstenje(1).pdf | title = Monstat Saopštio Rezultate Popisa Stanovništva U Crnoj Gori O Nacionalnoj Pripadnosti, Maternjem Jeziku I Vjeroispovijesti | format = PDF | date = | accessdate=18. 03. 2013.}}</ref>|регион2={{застава|Србија}}|поп2=38.527 (2011)<ref name="serbcensus">{{cite web|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf | title = Microsoft Word - tekst, REV.GN.doc | format = PDF | date = | accessdate=18. 03. 2013.}}</ref>|регион3={{застава|Хрватска}}|поп3=4.517 (2011)<ref name="croatcensus">{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_04/h01_01_04_RH.html | title = Popis stanovništva, kućanstava i stanova 2011. godine | publisher = DRŽAVNI ZAVOD ZA STATISTIKU | date = | accessdate=05. 06. 2013.}}</ref>|регион4={{застава|Канада}}|поп4=2.970 (2011)<ref name="canadacensus">[http://www12.statcan.ca/english/census06/data/highlights/ethnic/pages/Page.cfm?], Приступљено 21. 4. 2013.</ref>|регион5={{застава|Република Македонија}}|поп5=2.686 (2002)<ref>http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf</ref>|регион6={{застава|Словенија}}|поп6=2.667 (2002)<ref name="slocensus">{{cite web|url=http://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=REG&st=17 | title = Official Results of Slovenia census 2002, Staticistal Office of the Republic of Slovenia | publisher = Stat.si | date = | accessdate=18. 03. 2013.}}</ref>|регион7={{застава|Босна и Херцеговина}}|поп7=1.883 (2013)<ref>{{cite web|title=Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик| url = http://www.popis.gov.ba/popis2013/knjige.php?id=2| publisher = Агенција за статистику БиХ| accessdate = 26. 11. 2017}}</ref>|регион8=* {{застава|Република Српска}}|поп8=1.116 (2013)<ref>{{cite web|title=Резултати Пописа 2013, Етничка/национална
припадност, вјероисповијест, матерњи језик| url = http://www.rzs.rs.ba/front/article/2363/| publisher = Републички завод за статистику| accessdate=23. 03. 2017}}</ref>|регион9={{застава|Аустралија}}|поп9=1.171 (2006)<ref>[http://www.abs.gov.au/websitedbs/censushome.nsf/home/cowsredirect Redirect to Census data page{{Ботовски наслов}}]</ref>|регион10={{застава|Албанија}}|поп10=366 (2011)<ref>{{Cite web|url=http://www.instat.gov.al/media/180932/1.1.13.xls | title = {title} | accessdate = 31. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924035427/http://www.instat.gov.al/media/180932/1.1.13.xls |archive-date = 24. 09. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>|језик=[[српски језик|српски]] ([[ијекавски изговор]]) и [[црногорски језик|црногорски]]|религија=доминира [[православље]], мањим делом [[атеизам]], [[ислам]], [[католицизам]]|група=[[Срби]] / [[Црногорци (Срби)]], [[Јужни Словени]]}}
 
'''Crnogorci''' su [[Južni Slaveni|južnoslavenski narod]], koji pretežno živi u [[Crna Gora|Crnoj Gori]], gdje čini relativnu [[nacija|nacionalnu]] većinu od 44,98%. Prema posljednjem popisu stanovništva ([[2011]]), Crnogorci čine 44,98% stanovništva Crne Gore. Pored njih tu žive i [[Srbi]], [[Bošnjaci]] i [[Albanci]]. Crnogorci su većinom [[pravoslavlje|pravoslavne]] vjere, te znatnim dijelom muslimanske i manjim katoličke, a govore, sa gotovo jednakom zastupljenošću, [[crnogorski jezik|crnogorski]]. Crnogoraca ima ukupno oko 599.000, od toga u Crnoj Gori oko 273.000,
'''Црногорци''' су Срби!!!!!!
 
'Crnogorci'' su jedan od najmalobrojnijih [[slaveni|slavenskih]] naroda. Razvili putem prožimanja s balkanskim starincima u procesima slavenske asimilacije, zadobivši na taj način svoj prvi etnonim - [[Dukljani]].
Црногораца има укупно око 350.000, од тога у Црној Гори 278.865 по попису 2011, а у [[Србија|Србији]] 38.527 по попису 2011 (на попису из 2002. године, 69.049 грађана Србије се изјаснило као Црногорци). Према евиденцији Владе Србије из 2005. године, у Србији има око 264.000 црногорских држављана, који су већином национално опредељени као [[Срби]].
 
U sličnim [[povijest|povijesnim]] procesima formirani su svi suvremeni narodi Europe, tako i slavenski narodi [[Balkan|jugoistočne Europe]]. <ref>[http://www.montenegro.org.au/kulisicspiro.html Dr. Špiro Kulišić ''O etnogenezi Crnogoraca''. Kulišić utvrdio je kako u bizantskim izvorima i kasnije nema pomena o tome da Srbi ili Hrvati u značajnijim skupinama naseljavaju područje u 11. st. oformljene dukljanske države.]</ref>.
Појам Црногорци у ширем регионалном смислу такође означава све становнике Црне Горе, без обзира на њихову националну припадност.
 
Pretci Crnogoraca, najranije krajem [[6. stoljeće|6. st.]] i najkasnije tijekom [[8. stoljeće|8. stoljeća]] naselili su područja suvremene Crne Gore<ref>''[[Radoslav Rotković|Dr. Radoslav Rotković]]'' piše (''[[crnogorski|cit.u originalu]]''): ''[[Slaveni|Slavenski]] pretci suvremenih Crnogoraca došli su iz [[Laba|Polablja]]... u ranom [[6. stoljeće|6. st.]], pretci Crnogoraca naselili su [[Prevalis]]. Kasnije će Prevalis postati [[Dukljansko kraljevstvo]] a njeni stanovnici Dukljanski Slaveni ili Dukljani.'' (''[[Odakle su došli preci Crnogoraca]]'', [[1995.]]g.)</ref> da bi sredinom [[11. stoljeće|11. st.]] osnovali svoju prvu nezavisnu državu [[Duklja|Dukljansko kraljevstvo]]. <ref>[http://montenegrina.net/fokus/crnogorci-i-rase-evrope/ Vladimir Jovanović, ''Crnogorci i "Rase Evrope"'', na crnogorskom jeziku. ''Carleton S. Coon'', poznati američki antropolog, u djelu ''Rase Europe'' (orig. ''The races of Europe'', New York, 1939.), oslanjajući se na parametre kompleksnih terenskih istraživanja, utvrdio je da su suvremeni Crnogorci, ''vjerojatno najviši i najteži u Europi''. Coon veli da su Crnogorci ''suviše riđi za običan dinarski tip'', te izdvaja ''karakteristični tip Crnogoraca''. U izvorniku ga naziva ''The Old Montenegrin type'' a on zapravo je podudaran ''Borreby type-u'', koji u osnovi karakterizira robusnost tijela i glave, svjetlija koža, isto takva kosa i brada. U Europi ''Borreby typ'' najvećma je prisutan u suvremenoj u sjevernoj Njemačkoj, arealu Polablja. Coon veli: ''The Old Montenegrin type koncentriran je u jugozapadnim planinskim marginama Crne Gore, sjeverno od Skadarskoga jezera, u najkonzervativniji dio kulture Kraljevine, kao i u etničko središte crnogorske nacije'']</ref>
== Генетика и етногенеза Црногораца ==
{{tačnost}}
Генетско истраживање [[хаплогрупа]] грађана Србије и Црне Горе које је [[2010]]. године финансирало Министарство наука Србије објављено је у једном од најугледнијих научних часописа за биологију и медицину - "''American Journal of Physical Anthropology''".<ref>[http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/2011-AmJPhysAnthropol2011.pdf American Journal of Physical Anthropology 142:380–390 (2010)]</ref>
 
Unatoč povremenim [[okupacija]]ma, Crnogorci su kroz svoje različite državne tvorevine, od [[Dukljansko kraljevstvo|Dukljanskoga kraljevstva]], preko [[Zeta (država)|Zete]], [[Balšići|Balšića]] i [[Crnojevića država |Crnojevića države]] u srednjem vijeku, do [[Kraljevina Crna Gora|Kraljevine Crne Gore]], te Crne Gore kao federalne jedinice u [[SFRJ|Jugoslaviji]], uspjeli očuvati državnu i etničku jezgru i [[2006.]] u konačnom obnoviti svoju neovisnost.
Резултати истраживања потврђују да су данашњи становници Црне Горе већином словенског порекла, са примесама гена староседелаца Балкана.
[[Datoteka:Flag of Montenegro.svg|thumb|250px|[[Zastava Crne Gore|''Nacionalni i državni barjak Crnogoraca'']]]]
 
=== Crnogorska plemena ===
Два доминантна маркера у узорцима из Црне Горе су И2а (П37.2) са 29,2 % и Е1б1б – М215 са 27 %. Ова два маркера носе људи који су у античким временима знани као [[Илири]], а од средњег века као [[Власи (Балкан)|Власи]]. Хаплогрупу И2а носе људи из оних крајева у којима историјски извори доминантно препознају Влахе. Дакле, ову хаплогрупу носе Власи – [[Morlaci|Морлаци]] са подручја Далмације, динарског масива, Боке, Херцеговине, Босне, западне Црне Горе.
* [[Banjani (Crnogorci)|Banjani]], Nikšić.
* [[Bandići]], Katunska nahija, Danilovgrad.
* [[Bjelice]], Katunska nahija, Cetinje.
* [[Bjelopavlići]], "sedam Brda", Danilovgrad.
* [[Boljevići (pleme)|Boljevići]], Crmnička nahija.
* [[Brajići]], Primorje, Budva.
* [[Bratonožići]], "sedam Brda", Podgorica.
* [[Brčeli]], Crmnička nahija.
* [[Buronje]], Lješanska nahija.
* [[Ceklin]] (Ceklinjani), Riječka nahija.
* [[Cetinje (pleme)|Cetinje]], Katunska nahija.
* [[Cuce]], Katunska nahija.
* [[Ćeklići]], Katunska nahija.
* [[Dobrsko selo]], Riječka nahija. Ovo pleme se naziva i Dobrljani.
* [[Draževina]], Lješanska nahija.
* [[Drobnjaci]], Šavnik,
* [[Dupilo]], Crmnička nahija.
* [[Gluhi Do]] (Gluhodoljani), Crmnička nahija.
* [[Golija]], Nikšić.
* [[Gradac (pleme)|Gradac]], Lješanska nahija.
* [[Građani]], Riječka nahija.
* [[Grahovo]], Nikšićko pleme.
* [[Grbalj]], Primorje.
* [[Grude]], albanizirano pleme, Tuzi.
* [[Hoti]], albanizirano pleme, Tuzi.
* [[Jezerci]], Žabljačko pleme.
* [[Kastrati]], albanizirano pleme, istočnood Tuzi.
* [[Klimenti]], albanizirano pleme, zapadno od Gusinja.
* [[Komani]], Katunska nahija
* [[Kosijeri]], Riječka nahija, Cetinje.
* [[Krivošije]], iznad Boke.
* [[Krtole]] (Krtoljani), Boka.
* [[Kruševice]], Boka.
* [[Kuči]], "sedam Brda", Podgorica.
* [[Limljani]], Crmnička nahija.
* [[Luštica]], Boka.
* [[Lješkopoljci]], Podgorica.
* [[Ljubibratići]], Bokeško pleme.
* [[Ljubotinj]], Riječka nahija.
* [[Maine (pleme)|Maine]], Primorje, Budva.
* [[Morača (pleme)|Morača]], "sedam Brda", Kolašin.
* [[Mrkojevići]], Crnogorsko islamsko pleme, Bar.
* [[Nikšići]], Nikšić.
* [[Nikšićka župa]] (Župljani), Nikšić.
* [[Njeguši]], Katunska nahija, Cetinje.
* [[Ozrinići]] (Čevljani), Katunska nahija, Cetinje.
* [[Paštrovići]], Primorje, Budva.
* [[Piperi]], "sedam Brda", Podgorica
* [[Piva (pleme)|Piva]], Plužine.
* [[Pješivci]], Katunska nahija, Danilovgrad-Nikšić.
* [[Pobori]], Primorje, Budva.
* [[Podgor]], Crmnička nahija.
* [[Prijedojevići]], Bokeško pleme.
* [[Rovca]], "sedam Brda", Kolašin.
* [[Rudinjani]], Nikšićko pleme.
* [[Sotonići]], Crmnička nahija.
* [[Sutorina]], Boka.
* [[Šaranci]], Žabljak.
* [[Trebješani]], Nikšićko pleme, većinom odseljeni Ukrajinu.
* [[Ubli]], Boka.
* [[Uskoci (pleme)|Uskoci]], Šavnik.
* [[Progonovići]], Lješanska nahija.
* [[Vasojevići]], "sedam Brda", Berane, Andrijevica.
* [[Zagarač]], Katunska nahija, Danilovgrad.
* [[Zeta]], Golubovci, Podgorica.
 
== Historija ==
Што се тиче присутности хаплогрупе која би се могла везати за [[Словени|Словене]], налазимо хаплогрупу Р1а. Ова хаплогрупа је присутна код Пољака, Лужичких Срба, Украјинаца, Руса у проценту који варира од 50 до чак 65 %. Према овом истраживању, ова словенска хаплогрупа Р1а је присутна код црногорских мушкараца у проценту од тек – 7,4 %.<ref>[http://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage]</ref><ref>[http://blogslavkaperovica.wordpress.com/2013/01/31/istina-ko-smo Истина - Ко смо!]{{непоуздан извор}}</ref>
Pretci Crnogoraca, najranije krajem [[6. stoljeće|6. st.]] i najkasnije tijekom [[8. stoljeće|8. stoljeća]] naselili su područja suvremene Crne Gore<ref>''[[Radoslav Rotković|Dr. Radoslav Rotković]]'' piše (''[[crnogorski|cit.u originalu]]''): ''[[Slaveni|Slavenski]] pretci suvremenih Crnogoraca došli su iz [[Laba|Polablja]]... u ranom [[6. stoljeće|6. st.]], pretci Crnogoraca naselili su [[Prevalis]]. Kasnije će Prevalis postati [[Dukljansko kraljevstvo]] a njeni stanovnici Dukljanski Slaveni ili Dukljani.'' (''[[Odakle su došli preci Crnogoraca]]'', [[1995.]]g.)</ref> da bi sredinom [[11. stoljeće|11. st.]] osnovali svoju prvu nezavisnu državu [[Duklja|Dukljansko kraljevstvo]]. <ref>[http://montenegrina.net/fokus/crnogorci-i-rase-evrope/ Vladimir Jovanović, ''Crnogorci i "Rase Evrope"'', na crnogorskom jeziku. ''Carleton S. Coon'', poznati američki antropolog, u djelu ''Rase Europe'' (orig. ''The races of Europe'', New York, 1939.), oslanjajući se na parametre kompleksnih terenskih istraživanja, utvrdio je da su suvremeni Crnogorci, ''vjerojatno najviši i najteži u Europi''. Coon veli da su Crnogorci ''suviše riđi za običan dinarski tip'', te izdvaja ''karakteristični tip Crnogoraca''. U izvorniku ga naziva ''The Old Montenegrin type'' a on zapravo je podudaran ''Borreby type-u'', koji u osnovi karakterizira robusnost tijela i glave, svjetlija koža, isto takva kosa i brada. U Europi ''Borreby typ'' najvećma je prisutan u suvremenoj u sjevernoj Njemačkoj, arealu Polablja. Coon veli: ''The Old Montenegrin type koncentriran je u jugozapadnim planinskim marginama Crne Gore, sjeverno od Skadarskoga jezera, u najkonzervativniji dio kulture Kraljevine, kao i u etničko središte crnogorske nacije'']</ref>
 
Unatoč povremenim [[okupacija]]ma, Crnogorci su kroz svoje različite državne tvorevine, od [[Dukljansko kraljevstvo|Dukljanskoga kraljevstva]], preko [[Zeta (država)|Zete]], [[Balšići|Balšića]] i [[Crnojevića država |Crnojevića države]] u srednjem vijeku, do [[Kraljevina Crna Gora|Kraljevine Crne Gore]], te Crne Gore kao federalne jedinice u [[SFRJ|Jugoslaviji]], uspjeli očuvati državnu i etničku jezgru i [[2006.]] u konačnom obnoviti svoju neovisnost.
На простору данашње Црне Горе историјски називи ширих или ужих области су били: Дукља, Зета, Брда, Црна Гора, Херцеговина, Бока, Приморје... Због чињенице да је на простору Старе Црне Горе била независна територија, дуже од осталих подручја, која су била под Млечанима, Французима, Турцима и Аустријом, створен је црногорски племенски идентитет који се идентификовао са јунаштвом и слободарством. У време Петровића, у оптицају је више назива: Црногорци, [[Брђани (назив)|Брђани]], [[Приморци (Срби)|Приморци]], Зећани, Херцеговци... Брђани су сви они становници који су живели североисточно уз Стару Црну Гору (Бјелопавлићи, Кучи, Братоножићи, Васојевићи, Ровци, Морачани и Пјешивци) и који су се касније територијално интегрисали у црногорску државу. Ширењем граница Црне Горе на територију Брда, нестаје полако и овај брђански идентитет и сви постају Црногорци. Зета, која је била под турском влашћу, такође није била део Старе Црне Горе, а становништво је називано Зећани. [[Митрофан Бан]] у мемоарима наводи да њега Црногорци сматрају за лабавог Приморца. У Котору и Боки становништво се није називало црногорскими меном већ су то били Срби Приморци. Ширењем политичких граница Црне Горе шири се и црногорство. Црногорство не негира српство као део свога идентитета. Тек од долакса комуниста на власт у Црној Гори почиње стварање несрпске црногорске нације. Данас су се Црногорци национално поларизовали: једни су остали црногорски Срби (као сви Петровићи и тадашњи Црногорци), а други су постали по националности Црногорци (несрпски).
[[Datoteka:Flag of Montenegro.svg|thumb|250px|[[Zastava Crne Gore|''Nacionalni i državni barjak Crnogoraca'']]]]
 
==Jezik==
== Историја ==
{{glavni|Crnogorski jezik}}
{{promašena tema}} Данашње тумачење појма црногорске нације је различито код дела Црногораца. Један део Црногораца сматра да су припадници српског народа, док је други део прихватио историјски непотврђену идеју да су припадници некаквог посебног етноса одвојеног од српског народа.
 
Crnogorci govore ijekavskim štokavskim [[narječje|narječjem]] srednjejužnoslavenskog dijasustava. Od [[2007.]] Ustavom Crne Gore kao službeni je potvrđen [[crnogorski jezik]].
=== Средњи вијек ===
 
==Vjera==
==== Насељавање Словена на Балкан ====
Crnogorci su većim dijelom vjernici [[Crnogorska pravoslavna crkva|Crnogorske pravoslavne crkve]], koja ima pravoslavne sakralne objekte u Crnoj Gori, sagrađene prije 1920. godine, kada je dekretom Kralja Aleksandra I Karađorđevića Crnogorska Pravoslavna Crkva ukinuta i pripojena Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, i one poslije, sagradjene crnogorskim novcem. Po posljednjem popisu koji je bio izvršen 2011., ima i značajan broj Crnogoraca koji pripadaju Islamskoj religiji (oko 12 000), a u manjem broju ima i katolika (oko 5 000).Crnogorska pravoslavna crkva je uredno registrovana u ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i sve ostale vjerske zajednice u Crnoj Gori, ona ipak još nije kanonski priznata pravoslavna crkva.
{{tačnost}}
Историја [[Sloveni|Словена]] у овим крајевима започиње самим доласком Словена од 5. до 7. вијека нове ере. По ријечима византијског цара из 10. вијека нове ере [[Konstantin VII Porfirogenit|Константина VII Порфирогенита]], у његовом дјелу "[[De administrando imperio|О управљању царством]]", он је записао:{{quote|Словени својим доласком се дијеле на двије групе народа. Западна група се населила у западне дјелове ромејске провинције Далмације, те су због јаког утицаја Рима попирмили Христову Вјеру по западним начинима. Њихово име води поријекло од њихове ријечи „Црвен“, што означава црвену боју, те су и њихова обиљежја сва црвена. Други дио, овај ближи нама, источни се населио у источне дијелове римске провинције Далмације, на нашу територију. Покрштавани су до дана данашњих, и наша Вјера је проширена до самих Пагана (Паганија), те међуријечјем измјеђу ријека Врбас и Уне, па све до Саве на сјеверу. Наш цар Јустинијан их је након њиховог и варварског (аварског) напада на Константинопољ (Опсада Цариграда 626. године) примио на нашу земљу, али под условом да приме нашу грчку Христову Вјеру, и да служе нама као бранитељи Хришћанства од дивљака и безбожника. Зато им је име Серби, јер служе нашем Царству као штит.}}Такође, у истом дјелу цар наводи и земље у приморју и залеђу које насељавају [[Srbi|Словени источног обреда (Серби)]]:{{quote|Насељавају области Далмације у приморју од Дукље, преко Травуније, Хума, па до Паганије. у залеђу су то земље Босна и Рашка{{чињеница| date = 05. 2013.}}(цела територија данашње Србије без Војводине).}}Цар у [[De administrando imperio]] такође пише да у Дукљи живи народ Дукљани:
 
==Poznati Crnogorci==
::: '''О Дукљанима и земљи у којој сада станују''':
[[Datoteka:Marina artist is present.jpg|mini|desno|[[Marina Abramović]], konceptualna umjetnica]]
{{quote|Земљу Дукљу раније су поседовали Римљани које је цар Диоклецијан преселио из Рима, као што је речено у причи о Хрватима и била је под управом цара Ромеја. Али и ову земљу су Авари подјармили и опустошили па је поновно насељена у време цара Ираклија, баш као што су биле и Хрватска и Србија и земља Захумље и Травунија и земља Конавље. Дукља је добила своје име од града у тој земљи који је основао цар Диоклецијан, али је сада то опустели град, премда се и сада назива Доклеја(Дукља). У земљи Дукљи налазе се велики насељени градови и то Градац, Новиград, Лонтодокла.}}<ref>[http://sr.wikisource.org/wiki/35._%D0%9E_%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%B8_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8_%D1%83_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83%D1%98%D1%83 О Дукљанима и земљи у којој сада станују], Приступљено 21. 4. 2013.</ref>
{{glavni|Popis crnogorskih vladara}}
* [[Sveti Vladimir]], [[duklja]]nski vladar i [[svetac]] s početka [[11. stoljeće|11. stoljeća]];
* [[Bodin]], [[duklja]]nski vladar s konca [[11. stoljeće|11. stoljeća]];
* [[Petar I. Petrović Njegoš]], crnogorski vladar i [[svetac]], utemeljitelj suvremene crnogorske države;
* [[Petar II. Petrović Njegoš]], crnogorski vladar i [[vladika]], jedan od najvećih pjesnika među Južnim Slavenima;
* [[Nikola I. Petrović]], posljednji crnogorski [[monarh]];
* [[Jelena Savojska]], crnogorska princeza i kraljica [[Italija|Italije]];
* [[Marko Miljanov Popović|Marko Miljanov]], crnogorski [[vojvoda]] i književnik;
* [[John Hajdukovich]] (Jovo Hajduković ), jedan od utemeljitelja [[Aljaska|Aljaske]];
* [[Milovan Đilas]], liberalni disident iz vrha [[Komunizam|komunističke]] [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Jugoslavije]];
* [[Dušan Vukotić]], prvi oskarovac u Južnih Slavena, autor animiranog filma ''Surogat'';
* [[Milo Đukanović]], predvodnik pokreta obnavljanja crnogorske neovisnosti [[2006.]];
* [[Nikola Radović]], nogometaš [[Hajduk Split|Hajduka]]
* [[Duško Ivanović]], košarkaš;
* [[Dejan Savićević]], nogometaš;
* [[Predrag Mijatović]], nogometaš;
* [[Mirko Vučinić]], nogometaš;
* [[Veljko Bulajić]], redatelj
* [[Marina Abramović]], konceptualna umjetnica.
 
==Crnogorska plemena==
==== Прва држава ====
* [[Banjani (Crnogorci)|Banjani]].
{{tačnost}}
* [[Bandići]], Katunska nahija,Danilovgrad.
Формирањем прве српске земље под влашћу [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], са центром у старом граду [[Стари Рас|Расу]], све ове области освајањем спадају у њену територију. Јачањем приморске [[Дукља|Дукље]] и великашке породице [[Војислављевићи|Војислављевића]], почетком 11. вијека преузимају власт од [[Властимировићи|Властимировића]], и убрзо након тога, 1077. године, кнез [[Михаило Војислављевић]] добија круну од Папе и проглашава Краљевину Дукљу, са центром у граду [[Стари Бар|Бару]]. Ово потвруђује и безимени надбискуп из Бара у свом дјелу "[[Летопис попа Дукљанина|Љетопис Попа Дукљанина]]", гдје каже: "''На простору приморскоме око града Бара, Кнежевина Дукља, са словенским краљем Михаилом Војислављевићем добија вијенац од Папе, те постаје словенска Краљевина Дукља, а краљ Словена Михаило постаје њен Краљ.''"{{чињеница|date=05. 2013.}}. Али Љетопис Попа Дукљанина је дело које историчари и даље проучавају, јер у неким дијеловима потврђује чињенице самог цара Константина Порфирогенита (о насељавању Словена и њиховим земљама), те о [[Захумље|хумским]], [[Травунија|травунијским]] као [[Срби]]ма, а дукљанским Кнежевима и Краљевима као Дукљанима, али и два пута у делу спомиње "[[Црвена Хрватска|Црвену Хрватску]]", која се простире дуж српских приморских Кнежевина од Константина Порфирогенита, а затим дуж приморја Дукље са центром у Бару. У једном поглављу чак стоји{{чињеница|date=05. 2013.}} и да је краљ Михаило као краљ Дукље Владар целе Црвене Хрватске{{чињеница|date=05. 2013.}}. Због ове контрадикторности у самом делу, и још пар таквих ставки ([[Србија]] је земља у залеђу дуж свих река које спадају у [[Дунав|дунавски слив]], што би значило да је Србија, или Сурбија/Трансмонтана, како је он назвао, сеже до саме [[Љубљана|Љубљане]] на западу, докле сежу реке дунавског слива) а Дукља у залеђу Јадранског мора{{чињеница|date=05. 2013.}}.
* [[Bjelice]], Katunska nahija, Cetinje.
* [[Bjelopavlići]], "sedam Brda".Danilovgrad.
* [[Boljevići (pleme)|Boljevići]], Crmnička nahija
* [[Brajići]], Primorje, Budva.
* [[Bratonožići]], "sedam Brda".Podgorica.
* [[Brčeli]], Crmnička nahija. Zvani i Brčelo.
* [[Buronje]], Lješanska nahija
* [[Ceklin]] (Ceklinjani), Riječka nahija
* [[Cetinje (pleme)|Cetinje]], Katunska nahija
* [[Cuce]], Katunska nahija
* [[Ćeklići]], Katunska nahija
* [[Dobrsko selo]], Riječka nahija. Ovo pleme se naziva i Dobrljani.
* [[Draževina]], Lješanska nahija
* [[Drobnjaci]],Šavnik
* [[Dupilo]], Crmnička nahija
* [[Gluhi Do]] (Gluhodoljani), Crmnička nahija
* [[Gradac (pleme)|Gradac]], Lješanska nahija
* [[Građani]], Riječka nahija
* [[Grahovo]],Nikšićko pleme
* [[Grbalj]], Primorje
* [[Jezerci]], Žabljačko pleme.
* [[Komani]], Katunska nahija
* [[Kosijeri]], Riječka nahija, Cetinje.
* [[Krivošije]], iznad Boke Kotorske
* [[Kuči]], "sedam Brda". Podgorica
* [[Limljani]], Crmnička nahija
* [[Lješkopoljci]], Podgorica
* [[Ljubibratići]], Bokeško pleme
* [[Ljubotinj]], Riječka nahija
* [[Maine (pleme)|Maine]], Primorje
* [[Maleševci]], Danilovgrad.
* [[Morača (pleme)|Morača]], "sedam Brda".Kolašin.
* [[Mrkojevići]], Crnogorsko islamsko pleme.Bar.
* [[Nikšići]],Nikšić
* [[Njeguši]], Katunska nahija, Cetinje.
* [[Ozrinići]] (Čevljani), Katunska nahija, Cetinje.
* [[Paštrovići]], Primorje. Ovo pleme je iz Boke.
* [[Piperi]], "sedam Brda". Podgorica
* [[Piva (pleme)|Piva]], Plužine
* [[Pješivci]], Katunska nahija.Danilovgrad-Nikšić.
* [[Pobori]], Primorje. Ovo pleme se nalazi iznad Budve.
* [[Podgor]], Crmnička nahija
* [[Prijedojevići]], Bokeško pleme
* [[Rovca]], "sedam Brda". Kolašin
* [[Rudinjani]], Nikšićko pleme
* [[Sotonići]], Crmnička nahija
* [[Šaranci]], Žabljak
* [[Trebješani]], Nikšićko pleme, većinom odseljeni Ukrajinu
* [[Uskoci (pleme)|Uskoci]], na pravcu Šavnik-Žabljak
* [[Progonovići]], Lješanska nahija
* [[Vasojevići]], "sedam Brda", Berane, Andrijevica.
* [[Zagarač]], Katunska nahija.Danilovgrad.
* [[Zeta]], Golubovci, Podgorica.
 
==Crnogorski simboli==
==== Држава Немањића ====
{{glavni|Crnogorski državni grbovi do 1921.}}
Слабљењем [[Војислављевићи|Војислављевића]], дукљански великаш [[Завида|Завида Вукановић]] из [[Ribnica|Рибнице]] крај [[Podgorica|Подгорице]], рођак Војислављевића по женској линији, добија четири сина. Његов најмлађи син [[Стефан Немања]], касније ће постати Велики Жупан нове велике [[Српско краљевство|Србије]], и утемељивач [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] међу свим Србима. Он се сели у град [[Стари Рас|Рас]], где свргава (и убија) 1169. године свог најстаријег брата [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], и проглашава себе за [[Рашка|Великог Жупана Рашке]]. Након његовог проглашења, умире последњи Кнез/Краљ Дукље Михаило Војислављевић, и Стефан Немања Рашкој прикључује Дукљу, а убрзо и повраћа остале дијелове земље, из периода [[Часлав Клонимировић|Кнеза Часлава Клонимировића]] и [[Михаило Војислављевић|краља Михаила Војислављевића]]. Од владавине Стефана Немање, па све до пада [[Историја Србије у средњем веку|српске средњовековне државе]], [[Дукља]], или тада већ [[Приморска земља|Зета]] су је била у саставу уједињене велике Србије. Кроз период Немањића, [[Црнојевићи]] постају великашка породица, а касније, по линији жене [[Стефан Урош I|краља Уроша]] [[Јелена Анжујска|Јелене Анжујске]], Црнојевиће замењује великашка породица [[Балшићи]], пореклом из [[Francuska|Француске]], који остају на престолу Зете, или тада већ Црне Горе до самог [[Пад Српске деспотовине|пада српске државе]] 1459. године.
 
<gallery>
=== Нови вијек ===
Datoteka:Peter of Diokleia.jpg|[[Arhont Petar|''Grb dukljanskoga arhonta Petra'']]
Datoteka:CoatOfArmsOfTheBalsics.png|[[Balšići|''Grb Balšića, segment s kacigom i vukom'']]
 
Datoteka:Lesser Royal Coat of Arms of the Principality of Montenegro.png|[[Kraljevina Crna Gora|''Vladarski grb Crnogorskoga kneževstva i kraljevstva'']]‎
==== Црногорци под Османлијама ====
Datoteka:Coat of arms of the Kingdom of Montenegro.svg|[[Kraljevina Crna Gora|''Grb Kraljevine Crne Gore'']]
Доласком [[Turci|Турака]], због неприступачности терена, а и због незаинтересованости Османлија за „црногорски крш и лом“, [[Племена Црне Горе|племена у Црној Гори]] су уживала више од аутономије, а мање од независности, али чак ни то није спријечило црногорска племена да дижу разне буне против турских освајања. Народ се подијелио у племена, и убрзо након тога су почели крвави обрачуни измјеђу братских племена. Најјачи узроци ове несреће је била та што је у тадашњој Црној Гори хране било јако мало, а и оно мало што је било су Турци отимали, те су сукоби били неизбјежни. Почетком 18. вијека и обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополити Црногорско-приморске Митрополије]] постају владари дражве. Од тад па до [[Данило Петровић|кнеза Данила Петровића]], Црногорци су под теократском владавином лозе [[Династија Петровић-Његош|Петровићи]]. Због немогућности прилаза због терена Црне Горе, Владика [[Петар I Петровић Његош]] је зараћена племена проклињао и тако покушавао да спријечи даљи покољ братског народа. Након његове смрти 1830. године, Петар Цетињски је сахрањен у [[Cetinjski manastir|манастиру Српске православне цркве на Цетињу]] и проглашен за свеца. [[Датотека:Petar II Petrovic-Njegos.jpg|мини|десно|Петар II Петровић Његош]] Његов синовац [[Петар II Петровић Његош]] је владао од 1830. године па до 1851. године. Забележен је као један од највећих просветитеља српског народа уопште тог вријемена. Написао је једно од наславнијих дјела српске романтичарске епохе "[[Горски вијенац]]", а приписује му се и доношење коначног изгледа црногорске капе, која је оивичена црним оквиром и представља короту, тачније жал за ропством српског народа. Врх капе је црвене боје, која симболизује крв, гдје је урезано 5 златних нити, које означавају 5 вијекова ропства под Турцима.{{чињеница|date=09. 2014.}} У оквиру тих златних нити се налази „Српски Крст“ са четири ћирилична слова (оцила) С.
Datoteka:Coat of arms of Montenegro.svg|[[Grb Crne Gore]]
</gallery>
 
{{glavni|Crnogorske zastave}}
Владао је као Владика, али је такође и јако стајао до тога да се Црна Гора мора модернизовати. Градио је школе, путеве, дизао Цркве, ширио пријестоницу [[Цетиње]]. Након његове смрти и сахране, синовац [[Данило Петровић|књаз Данило Петровић]] је промјенио државу у секуларну творевину. Од тада, [[Књажевина Црна Гора]] више није била теократска, већ секуларна монархија. Због овога је на турском двору настало мишљење како ова промјена може довјести до велике промјене у Црној Гори, те жељом за „независношћу“. Године 1852. је [[Омер-паша Латас|Омер-паша]] послао велику армаду на Црногорце. Мала црногорска војска под вођством брата kњаза Данила, [[Мирко Петровић (војвода)|Војводе Мирка]], се са 30 преосталих бораца бранила у [[Манастир Острог|манастиру Српске православне цркве Острог]] пуних 9 дана. Ово се узима као највеће херојство српског народа на тим просторима, и због овог подвига, често се користи узријечица: „Црна Гора - Српска Спарта!".{{чињеница|date=09. 2014.}} Годину дана касније, Омер-паша је опет покушао да освоји Црну Гору, али великим херојством Војводе Мирка, Црногорци су извојевали највећу побједу над Османлијама у новом вијеку. Након тога, Црна Гора добија суштинску аутономију, највиши степен до тада налик самосталности, а пар деценија касније и пуну независност. Књаз Данило умире већ 1860. године, а на престо долази Данилов синовац, син Војводе Мирка, [[Никола I Петровић|Никола Петровић]]. Он је остао упамћен у Црногорцима као највећи владар, баш због тога што је био први нововековни [[Краљевина Црна Гора|Краљ Црне Горе]], те што је од ране младости био снажни активиста у младој организацији "[[Уједињена омладина српска]]", те због својег књижевног рада и народне химне Црногораца "[[Онамо, 'намо!]]", која је касније била прозвана за „Српску Марсељезу“. Он је од велике важности за [[Срби|српски народ]] уопште, јер је водио велике борбе против турске империје на простору Црне Горе, [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Босна|Босне]], те га је народ често називао „Цар Јунака“. Већ одмах након доласка на власт, водио се рат за ослобођење српског народа из Херцеговине 1862. године, у који је Књажевина Црна Гора ушла, али послије ће се испоставити да је ушла изузетно неспремно, те је убрзо након тога склопљен мир. Након повратка из [[Русија|Русије]], тадашњи цар [[Александар II Николајевич|Александар II]] га је просвијетлио, те је одмах након доласка почео на јаком раду за урбанизацију земље. Војску је скроз преуредио, изградио многе судове и школе, а Црна Гора је почела да личи на европску државицу. Године 1876. је са Кнежевином Србијом и [[Обреновићи]]ма покренуо рат, у историји познат као: "[[Српско-турски ратови (1876—1878)|Рат за ослобођење српског народа]]".
<gallery>
Datoteka:Supposed_Flag_of_the_House_of_Crnojevic.svg|[[Crnojevića država|''Zastava iz 15. stoljeća'']]
Datoteka: Flags,_about_1800.gif‎|[[Crnogorska država 1698. - 1851.|''Crnogorski krstaš-barjaci'']]
Datoteka:Flag of the Principality of Montenegro.svg|[[Kraljevina Crna Gora|''Državna i glavna vojna zastava Kraljevine Crne Gore'']]
Datoteka: Flags of merchant marine, in XIX century..gif|[[Kraljevina Crna Gora|''Crnogorske pomorske zastave s konca 19. stoljeća'']]
Datoteka:Flag of SR Montenegro.svg|[[SFRJ|''Zastava SR Crne Gore i Republike Crne Gore'']]
Datoteka:Flag of Montenegro (1993-2004).svg|[[SRJ|''Zastava Crne Gore iz 1990-ih'']]
Datoteka:Flag of Montenegro.svg|[[Zastava Crne Gore|''Zastava Crne Gore, sada'']]
</gallery>
 
==Crnogorski vladari do 1918.==
==== Независна црногорска држава ====
{{glavni|Crnogorski vladari}}
{{bez_izvora-deo}} [[Датотека:Proclamation of the Kingdom of Montenegro.jpg|мини|десно|Проглашење Краљевине Црне Горе]] [[Датотека:Flag of Principality of Montenegro People Flag.svg|мини|десно|Заставе Књажевине Црне Горе]] [[Датотека:Flag of the Kingdom of Montenegro.svg|мини|десно|Застава Краљевине Црне Горе]] Пар година прије тог рата, кнез [[Никола I Петровић|Никола Петровић]] је са српским кнезом [[Mihailo Obrenović|Михаилом Обреновићем]] склопио савез у [[Venecija|Венецији]], гдје је поред војног савеза, склопљен и уговор о династијском насиједству нове будуће уједињене заједничке државе. Писало је да је план да Србија сеже у своје историјске границе ([[De administrando imperio|О Управљању Царством]]) од [[Timok|ријеке Тимок]] до [[Una|pијеке Уне]]. Црногорска федеративна јединица би била саставни дио нове заједничке државе, и у њој би Петровићи имали титулу кнежеве, док би Обреновићи носили краљевски вијенац. Црногорци су извојевали велике побједе, и завршетком рата на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу 1878. Године]] је Кнежевини Црној Гори призната независност, и постала је међународно призната држава. Овај чин је подигао тад две српске државе на ранг независности, те је то значило као „ветар у леђа“ [[Срби]]ма]] да се скроз одупру турске окупације на свим српским земљама. После рата је кнез Никола написао сва његова чувена дела, а најпознатије дело је народна химна "[[Онамо, 'намо!]]", по многима најлепша српска песма о [[Kosovo i Metohija|Косову]]. Године 1910. тада још кнез Никола уз дозволу великих сила и [[Kraljevina Srbija|Краљевине Србије]] и [[Petar Karađorđević|краља Петра]], проглашава још једну српску Краљевину на [[Балканско полуострво|Балкану]]: [[Kraljevina Crna Gora|Краљевину Црну Гору]]. [[Zastava Crne Gore|Застава]] нове државе је постала пређашна народна застава (српска тробојка са грбом Петровића), док са старом заставом, подједнако бива кориштена у народу и популарна „[[крсташ-барјак]]“ застава Црногораца. Књажевина Црна Гора, уз наговор Русије, обајвљује [[Руско-јапански рат|рат]] [[Јапанско царство|Јапану]]. Наравно, учешће Црногораца у овом рату је било више симболично, као захвалност Црне Горе Русији на великодушној помоћи. У Балканским ратовима [[Краљевина Црна Гора]] је са Краљевином Србијом учествовала у ослободилачким биткама у Старој Србији (Косово, Метохија и [[Новопазарски санџак]]) и [[Македонија|Македонији]]. Тако је остварена заједничка граница измјеђу две нововековне „српске“ државе, а остварен је сан краља Николе о ослобађању српске колевке. Почетком [[Prvi svetski rat|Првог светског рата]], [[Црна Гора]] одмах након [[Srbija|Србије]] објављује рат [[Austrougarska|Аустроугарској монархији]], али је 1916. године морала да капитулира, након што је свим силама држала обруч око правца српског [[Албанска голгота|повлачења кроз Албанију]]. Сломљена црногорска војска је након проласка Србијанске владе и краља клонула, те се тако жртвовала за будућност српске државе. Краљ Никола, већ болестан и у годинама је морао да напусти домовину. Отишао је у [[Francuska|Француску]], гдје је и преминуо.
<gallery>
Datoteka:Jovan Vladimir, Greek icon.jpg|''[[Sveti Vladimir]], [[duklja|dukljanski knez]]''
Datoteka:Konstantin Bodin.jpg|''[[Bodin|Bodin, kralj dukljanski'']]
Datoteka:Danilo Ščepćević, The Mountain Wreath.jpg|[[Danilo Petrović Njegoš|''Vladika Danilo Petrović'']]
Datoteka:Vasilije petrovic.jpg|[[Vasilije Petrović Njegoš|Vasilije Petrović Njegoš]]
Datoteka:Saint Peter of Cetinje.jpg|[[Sveti Petar Cetinjski|''Sveti Petar Cetinjski'']]
Datoteka:Petar II Petrovic-Njegos.jpg|[[Petar II. Petrović Njegoš|Petar II. Petrović Njegoš]]
Datoteka:Danilo Petrović Njegoš.jpg|[[Danilo I. Petrović|''Danilo I. Petrović'']]
Datoteka:Kingnicholas.jpg|[[Nikola I. Petrović Njegoš|''Nikola I. Petrović'']]
</gallery>
 
==Običaji==
=== Савремено доба ===
 
Običaji ''Crnogoraca'' vezani su primjerice i uz 'krsnu slavu', koja dolazi jednom godišnje, na dan sveca zaštitnika [[obitelj]]i, bratstva. Ovakvu slavu imali su i ''Malisori'', po vjeri [[katolici]], ali je kod njih svetac zaštitnik čitavog plemena. 'Krsna slava' u ''Crnogoraca'' nije se mijenjala, i prelazila je s koljena na koljeno. Kršenje pravila da se mijenja svetac zaštitnik bila su veoma rijetka. Najpoznatiji crnogorski sveci zaštitnici su: [[Sveti Nikola]]-''Nikoljdan'', ''Aranđelovdan'', ''Jovan(nj)dan'', ''Đurđevdan'' i ''Sveta Petka''.
==== Нова југословенска држава ====
Послије ослобођења српског и осталих југословенских народа, проглашава се [[Kraljevina Jugoslavija|Краљевина СХС]], али се крши „Венецијански уговор“ измјеђу тада кнеза Николе и кнеза Михаила Обреновића, гдје је стојало да се при уједињењем са Краљевином Србијом Црној Гори остави кнежевска аутономија, са кнежевском династијом Петровић-Његош. Због овог чина, црногорска јавност се дијели на двије стране. Прва, већинска страна, познатији као "[[Бјелаши]]", заговарају безусловно уједињење са србијанском Краљевином и династијом [[Карађорђевићи]], док "[[Зеленаши]]", у мањини заговарају условно уједињење, које би поштовало Венецијански уговор. Спорне су биле неколико ствари, прво, војска Краљевине Србије није напустила Црну Гору и поред аустро-угарске капитулације и повлачења а у исто време је црногорску војску присилно демобилисала и разоружала под изговором на нема средстава за њено одржавање, друго, Француска, и поред тога што је се обавезала није дозволила да се владар капитулиране Црне Горе врати у Црној Гори и да спроведе изборе за скупштину која би одлучила о даљој судбини Црне Горе и уместо тога је те активности око избора обавио орган који је формирала Краљевина Србија у којем двоје од четри члана нису били чак ни црногорски држављани него србијански а орган је у суштини био као орган србијанске администрације. У [[Podgorica|Подгорици]] се 26. октобра 1918. године на [[Подгоричка скупштина|Подгоричкој скупштини]], једногласним изгласавањем Бјелаша Црна Гора безусловно припаја Србији, те губи сваки вид пријератне аутономије. Због ове одлуке, малобројни Зеленаши бивају прогоњени, те и крваво угушени у наредним годинама заједничке државе. Године 1929. проглашењем [[Зетска бановина|Зетске бановине]] са сједиштем у Подгорици, простор некадашње Црне Горе са [[Istočna Hercegovina|источном Херцеговином]] и [[Metohija|Метохијом]] добија аутономију у виду бановине, а владар области постаје бан, кога краљ лично поставља. Краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] је године 1925. на [[Ловћен]]у наредио изградњу капеле, те тамо свечаном церемонијом бивају пребачене мошти, како многи кажу, „најмудријег Србина“ [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]]. Почетком [[Drugi svetski rat|Другог свјетског рата]], војска на подручју Зетске бановине чини велике успјехе против [[Краљевина Италија|италијанске окупацијоне војске]], протеравши италијанску војску све до [[Skadar|Скадра]] у [[Albanija|Албанију]]. Постоје приче да су југословенски официри након доласка вијести о капитулацији војске и заједничке државе, пуцали себи у главу, јер су сматрали да су били издани. Након разбијања заједничке југословенске државе, [[Независна Држава Црна Гора|Црна Гора]] добија марионетску владу, под вођством [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]], који ће касније бити протјеран из државе.
 
==== СР Црна Гора у СФРЈ ====
Након завршетка II свјетског рата званичан став скупштине Црне Горе гласи: ''црногорска нација је најчистија етничка група међу Србима''.<ref>Збирка докумената „Рад Скупштине Црне Горе 1945-1950“. стр. 194. издање Скупштине ЦГ 1986.</ref> Југословенска држава је Црногорце признала као посебну нацију, различиту од Срба и других Словена, и дала им је сопствену статистичку шифру приликом пописа становништва из 1948. године, на коме се око 90% становника Црне Горе изјаснило као Црногорци.
 
За вријеме комунизма у новој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], застава [[SR Crna Gora|СР Црне Горе]] је била истовјетна са заставом [[SR Srbija|СР Србије]], гдје је то била српска тробојка са петокраком у средини, док је Грб био ловћенска кула код мора, са вијенцем окруженим, и обавијена српском тробојком. Увођењем стандарда за нову црногорску нацију, народ Црне Горе је био збуњен, али је објашњено како је црногорска нација „најчистија међу Србима“, те је цијелокупан народ Црне Горе (претежно Православни дио) записао себе као Црногорци, не замишљајући да ће то значити каснијим одвајањем од српског етноса и српске културе и писмености.
 
==== Југословенска криза ====
[[Датотека:Coat of arms of Serbia and Montenegro.svg|мини|default|Грб заједничке државе Србије и Црне Горе]] Почетком [[Распад СФРЈ|југословенске кризе]] '90-их година 20. вијека, војска ЈНА покушава да спријечи распадање Југославије војним нападима. Дио војске из тадашње СР Црне Горе напада Херцеговину и [[Дубровник]], те држи Дубровник под [[Блокада Дубровника|опсадом]] скоро пуних осам мјесеци. У овом периоду се у Црногорцима буди стари осјећај за националну припадност, те на [[Референдум о независности Црне Горе 1992.|референдуму]] скоро 100% испитаника који су изашли на референдум се изјашњава да жели да остане у новој држави заједници измјеђу Србије и Црне Горе, [[Savezna Republika Jugoslavija|Савезном Републиком Југославијом]]. За вријеме опсаде Дубровника српске (црногорске) паравојне формације измишљају крилатицу:
 
"'''''Са Ловћена вила кличе, ђе си српски Дубровниче!'''''"
 
која је много пута узимана као стих са негативном конотацијом, због држања града у опсади толико вријемена. Након укидања комунизма и стварања нове државе, [[Република Црна Гора (1992—2006)|федерална јединица Република Црна Гора]] добија нову заставу и Грб, гдје је застава била класична црногорска народна застава (српска тробојка са плаветном бојом), док се за Грб узима историјски Грб Петровића. Тада велики борци за заједничку СРЈ [[Момир Булатовић]] и [[Мило Ђукановић]], заједно са [[Slobodan Milošević|Слободаном Милошевићем]] владају државном заједницом. Путеви Мила Ђукановића и Момира Булатовића се разилазе пред почетак [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]], те Мило Ђукановић почиње да драстично мијења ставове, почевши од самих политичких ставова, па послије тога и националних и вјерских. Након пада Слободана Милошевића, Црна Гора се све више удаљава од Србије, и 2003. године доњи дом парламента у Подгорици, са Милом Ђукановићем као предсједником, тражи промијену Устава. Устав се мијења, и Федерална јединица Црна Гора 3 године након промијене Устава (2006) може расписати референдум о независности.
 
==== Независност ====
Кад је [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдум]] расписан, независност је добијена тијесном већином, толико тијесном да су чак и страни медији тражили ревизију референдума. Од проглашења независности, се у Црној Гори још више појачава политика прављења нове нације. Након 2006. године је преименован [[Српски језик]] у школама, те замијењен „Матерњим“ јер, а 2011. године је именован као "[[Црногорски језик]]" у школама, који и даље није признат као посебан језик у свијету, а и већина становника Црне Горе не назива матерњим језиком "Црногорски језик". Након проглашења независности Косова и Метохије, у Подгорици и широм Црне Горе су настали спонтани протести грађана на улицама, а највећи простест је услиједио након признања Косова од стране Владе Црне Горе. На улице је изашао велики број људи, и чак је тражено од власти да се распише референдум о признању Косова. Године 2011. проценат декларисаних Црногораца је износио 44,98%, док од тих 44,98%, чак 66,29% (184 866) говори Црногорским језиком као матерњим [http://monstat.org/cg/page.php?id=534&pageid=322] <!-- Табела ЦГ4. Становништво према националној односно етничкој припадности и матерњем језику -->. Само 26,82% (74 806) етничких Црногорца се изјаснило да говоре српским језиком. Велики део Црногораца се на попису изјашњавају као „Црногорци српске вјере“<!-- Ђе су извори за ову наводну теорију? -->. Оваква статистика поставља питање како себе сматрају Црногорци који су се изјаснили да причају Српским језиком, да ли као посебну нацију, или пак као дио српског етноса. Према посљедњем попису становништва (2011), декларисаних [[Срби|Срба]] у Црној Гори је било 28,73%. Црногорци и Срби заједно чине 73,71% становништва Црне Горе. Због оваквих статистика и самих несугласица у народу, национално питање, и питање црногорске нације је и даље нерешено. Говори се да је оваква подела народа одувек постојала у Црној Гори само што је за време комунизма подршку нове државе добила црногорска струја а пре тога је подршку са стране добијала српска струја Црногораца а данас је ситуација таква да се мора писати латиницом приликом подношења захтјева државној администрацији у страху да захтјев не буде одбијен од од стране државне администрације као и у питањима запослења или напредовања.
 
== Етничке карте ==
<gallery>
Слика:CG_-_UC_N_1961.png|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 1961. године
Слика:CG_-_UC_N_1971.png|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 1971. године
Слика:CG_-_UC_N_1981.png|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 1981. године
Слика:CG_-_UC_N_1991.png|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 1991. године‎
Слика:CG_-_UC_N_2003.png|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 2003. године
Слика:MontenegroMontenegrins2011.PNG|Удео Црногораца у Црној Гори по насељима 2011. године
Слика:SRB - KiM - UC N 1961.GIF|Удео Црногораца на Косову и Метохији по насељима 1961. године
Слика:SRB - KiM - UC 1971.GIF|Удео Црногораца на Косову и Метохији по насељима 1971. године
Слика:KiM-UC-1981.GIF|Удео Црногораца на Косову и Метохији по насељима 1981. године
</gallery>
 
Običaji proslavljanja ‘prislavice’ ('poslužbice’) također se javljaju uz nekog sveca, međutim u ovom slučaju to se čini na dan kada se nekome dogodilo nešto jako ružno, ili pak nešto lijepo. Odaje se poštovanje i zahvalnost svecu, a obitelj ili bratstvo pripremi manju svečanost te se pogosti obilnijim ručkom.
== Види још ==
 
==Navodne kontraverze oko imena i definicije ==
* [[Црногорци (Срби)]]
Iako su državotvorni narod sa srednjevjekovnom etnogenezom ([[Dukljani]]-[[Zeta|Zećani]]-Crnogorci), Crnogorce smatraju jednom od najnesretnije [[nacija|nacije]] na području Jugoslavije, odnosno, i pored toga što su ostvarili skoro 1000 godina nezavisnu državu koja je konačno priznata na Berlinskom kongresu, 1878. godine, kao nacijom u modernom smislu su se počeli određivati tek u [[20. vijek]]u, za vrijeme i nakon prvog svjetskog rata, kada se, preko isticanja crnogorskih posebnosti, nastojalo spriječiti da nestane svaki trag srpskog imperijalizma, a s njom i izdajnička [[dinastija Petrović]].
* [[Матица црногорска]]
* [[Црногорци у Хрватској]]
* [[Етнички Црногорци у Србији]]
* [[Црногорци у Републици Српској]]
* [[Контроверзе око језичког и етничког идентитета у Црној Гори]]
 
Za vrijeme prve Jugoslavije, crnogorski nacionalni identitet se počeo uništavati i pružen je simbol otpora unitarnom režimu [[dinastije Karađorđević]]. To su raspoloženje iskoristili i pobjednički [[KPJ|komunisti]] te su, nakon drugog svjetskog rata, formirali Crnu Goru kao federalnu republiku, a godine 1948. na popisu Crnogorce stavili kao posebnu nacionalnu kategoriju. Tada se oko 90 % stanovnika Crne Gore izjasnilo kao Crnogorci. Međutim, Crna Gora nije u tome periodu dobila nacionalne institucije.
== Референце ==
{{reflist}}
 
Tek od šezdesetih godina dvadesetog vijeka počinje se javljati kritička svijest kod manjeg dijela velikosrpskih intelektualaca, koji uviđaju nužnost dosljednog uništavanja nacionalnog bića Crnogoraca. Međutim, oni nailaze na osudu oficijelne politike, koja je te intelektualce označila kao nacionaliste i separatiste. Ipak, od tada je otpočeo proces crnogorskog nacionalnog preporoda, pa su, početkom sedamdesetih, osnovane neke nacionalne institucije, kao što je [[Crnogorska akademija nauka i umjetnosti]] i [[Univerzitet Crne Gore]].
== Литература ==
 
Crnogorski nacionalni identitet je nakon toga javno doveden u pitanje, pa su vodeći velikosrpskih ,,intelektualaca,, u atmosferi bujanja [[srpski nacionalizam| srpskog ultranacionalizma]], počeli poricati postojanje posebne crnogorske nacije, odnosno ponavljali su staru tezu da su Crnogorci ništa drugo do integralni dio srpskog naroda, da je Crnogorac regionalno, a ne nacionalno određenje.
* {{Cite journal|last=Бојковић|first=Душан|year=2012|title=Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе|url=http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/1%202012/CLANAK%20-%20BOJKOVIC%20DUSAN.pdf|journal=Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије|issue=1|pages=106-134|ref=harv}}
* {{Cite journal|last=Ђилас|first=Милован|authorlink=Милован Ђилас|year=1945|title=О црногорском националном питању|journal=Борба|volume=10|issue=106|pages=3|ref=harv}}
* {{Cite journal|last=Стаматовић|first=Александар|year=2007|title=Национални идентитет зеленаша и црногорских федералиста 1918-1941|journal=Политичка ревија|volume=6|issue=1|pages=119-139|ref=harv}}
* {{Cite journal|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|year=2000|title=Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/terzic-ideoloski_korijeni_c.html|journal=Српска слободарска мисао|volume=1|issue=1|pages=181-198|ref=harv}}
 
Pitanje etnogeneze, odnosno posebnog identiteta Crnogoraca je prilično slično nekim primjerima iz evropske historije, od kojih je možda najilustrativniji odnos [[Nijemci|Nijemaca]] i Austrijanaca mada su Austrijanci Nijemci.
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти|commons=Montenegrins|wikispecies=|wiktionary=|wikiversity=|wikibooks=|wikisource=|wikiquote=Црногорци|wikinews=}}
 
== Vanjske veze ==
* {{Cite web|ref=harv|last=Terzić|first=Slavenko|authorlink=Славенко Терзић|title=Ideological roots of Montenegrin nation and Montenegrin separatism|year=2000|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/terzic-ideological_roots.html}}
{{Commonscat|Montenegrins}}
* [http://www.njegos.net -{The Njegos Network - Montenegro News & Studies}-]
* [http://www.njegosdiaspora.orgcg.yu/ -{SerbCentar Landza ofdijasporu Montenegro:Crne HistoryGore]<br of Montenegro Online}-]/>
* [http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-14 Vuk Stefanović Karadžić: Crna Gora i Crnogorci]
* [http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/img/fry2b.jpg Црногорци у СФРЈ (''карта, попис 1981. године'')]
* [http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/47188-stav-ko-iri-laibajke-o-porijeklu-crnogorskih-plemena-1-.html Ko širi “lažibajke” o porijeklu crnogorskih plemena? (1. dio)]
* [http://www.njegos.org/census/index.htm Пописи становништва у Црној Гори између 1909. и 2003.]
* [http://portalanalitika.me/drustvo/tema/47229-stav-ko-iri-laibajke-o-porijeklu-crnogorskih-plemena-2.html Ko širi “lažibajke” o porijeklu crnogorskih plemena? (2. dio)]
 
{{Južni Slaveni}}
{{Етничке групе Црне Горе}} {{Словени}}
 
{{нормативна контрола}}
''[[Bodin|''Grb dukljanskoga arhonta Petra'']]''
[[Kategorija:Crnogorci| ]]
[[Kategorija:Etničke grupe Crne Gore]]