Obrenovići – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmjene Ory5weun (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Orijentolog oznaka: vraćanje |
mani me se bre oznaka: poništenje |
||
Red 15:
Njen rodonačelnik bio je [[knez]] [[Miloš Obrenović]], a poslednji vladar kralj [[Aleksandar Obrenović]]. Za vreme vladavine Obrenovića Srbija je stekla nezavisnost na [[Berlinski kongres|Berlinskom kongresu]] 1878. Zatim marta 1882. od kneževine je postala kraljevina.
Obrenovići su bili skloni političkoj pronicljivosti. Bili su govornici i diplomate. Smatrani su velikim "austrofilima". Državotvornost im je bila na prvom mestu ispred ekonomskog stanja u državi. Trojicu vladara iz ove dinastije umrla su prirodnom smrću. Dvojicu vladara Obrenovića ubili su sami Srbi, Mihaila (1868) i Aleksandra (1903) Obrenovića. Srbiji su dali četiri kneževa (Miloš, Milan, Mihailo, i Milan Obrenović) i dva kralja (Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović). Milan Obrenović vladao je i sa titulom Kneza (1868‐1882) i sa titulom Kralja (1882‐1889).<ref>[http://mondo.rs/a604621/Ankete/Info/Karadjordjevici-ili-Obrenovici-ko-je-bolje-vladao.html Mondo Portal: Karađorđevići ili Obrenovići – ko je bolje vladao? Autor: Marija Atanasković 8. avgusta 2013]</ref>
Srbija je cvetala u vreme Obrenovića. 47 stvari su dobili za vreme te dinastije. Rušenjem Obrenovića uništili su skoro sve. Država je postala samostalna, uz nemala teritorijalna proširenja. Svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine Obrenovića (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903. vraćen sa malim izmenama – i 1901). Uvedena je stajaća vojska. Osnovao tajnu je srpsku službu i to za vreme Drugog srpskog ustanka. Prvi veliki tajni agent je bio narodni knez Vasilije Vasa Popović iz Bersića kod Gornjeg Milanovca. Sultanu Mahmutu u Carigradu Knjaz Miloš otplatio je dugove Vaseljenske Patrijaršije. Ličnim novcem Obrenovića ili njihovim zalaganjima je sagrađeno ili barem obnovljeno, više od 400 crkava i manastira. Na Dorćolu je izrađena je prva 1892. hidro-centrala koja je snabdevala tramvaj i javno osvetljenje u Beogradu.<ref>[https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2979835/srbija-je-cvetala-u-vreme-obrenovica-a-onda-smo-unistili-skoro-sve-ovo-je-47-stvari-koje-je-srbija-dobila-za-vreme-dinastije Kurir | SRBIJA JE CVETALA U VREME OBRENOVIĆA, A ONDA SMO UNIŠTILI SKORO SVE: Ovo je 47 stvari koje je Srbija dobila za vreme dinastije, 20. januar 2018.]</ref>
Dinastija Obrenovića danas nema direktnih [[muškarac|muških]] potomaka. Za samo 48 časova kobnog maja 1903. godine ostala bez 128 članova. Dugo se verovalo da nema preživelih Obrenovića. No u porodici Jakovljević znali su čiji su, ali su decenijama verovali da je bolje da ćute. Slobodan Jakovljević je devedesetih 20. veka prekinuo ćutnju. Deset godina je istraživao i dokazivao. Sudskom odlukom njemu i njegovom bratu Srboljubu potvrdili su su da su naslednici loze kneza Miloša, jer Jakovljevići potiču od gospodar Jakova, polubrata kneza Miloša Obrenovića. Potomci su u šestom kolenu. Baba Višnja je u prvom braku bila s Obrenom Martinovićem koji je poneo prezime Obrenović. Jakov je njeno dete. Višnja se preudala posle Obrenove smrti za Teodora Mihailovića. Jedno od dece je bio Miloš koji je poneo patronim Todorović ali je docnije uzeo prezime Obrenović po prvom mužu svoje majke. Slobodan Jakovljević je rešio da nastavi zadužbinarsku tradiciju Obrenovića. Osnovao je Savet kraljevsko-kneževske kuće Obrenović, kojem predsedava profesor Dragan Vučinić. Planiraju da osnuju fondaciju za pomaganje školovanja mladih. Krunski savet će da se trudi i da afirmiše kuću Obrenovića. Jakovljević želi da svi članovi dinastije budu sahranjeni na jednom mestu, a ne da budu rasejani po Srbiji i svetu. Jedinstveno mest mesto sahrane može da bude samo Takovo ili Topčider.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:438874-Naslednik-Zelim-da-povratim-slavu-i-ugled-Obrenovica Novosti. Naslednik: Želim da povratim slavu i ugled Obrenovića , V. MIJATOVIĆ , 13. jun 2013.]</ref>
== Vladari ==
Linija 23 ⟶ 27:
* 1868-1889, knez [[Milan Obrenović]], kralj od 1882. godine
* 1889-1903, kralj [[Aleksandar Obrenović]]
== Reference ==
{{reflist}}
{{Monarsi 1789-1945 sh.}}
| |||