Nirvana – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
|||
Red 20:
[[Datoteka:SeatedBuddha.jpg|mini|Statua Bude (Gandara, 1-2. v.)]]
=== Nirvana kao najveća sreća ===
[[Sidarta Gautama|Gotama Buda]] je govorio: „''Nirvana je najveća sreća''“ (Dhp. 204)<ref>[http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika02.html Osnovni budistički pojmovi], Pristupljeno 15. 4. 2013.</ref> Na drugom mestu, Buda opisuje nirvanu kao ”večiti mir i beskrajnu slobodu”.<ref>[pescanik.net/poglavlja-i-x/ Dhammapada: poglavlja I-X]</ref> Dalje, on opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.<ref name=autogenerated1>Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>▼
{{main|Sreća (budizam)}}
▲[[Sidarta Gautama|Gotama Buda]] je govorio: „''Nirvana je najveća sreća''“
Učenje [[Sidarta Gautama|Gautame Bude]] o nirvani, izloženo u [[četiri plemenite istine]], je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Buda uviđa da ljudsku ''[[dukha|dukhu]]'' (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje ''[[tanha]]'' (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot ''dukhe'' stoji nirvana, koja je ''[[sukha]]'' (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:▼
▲Učenje [[Sidarta Gautama|Gautame Bude]] o nirvani, izloženo u [[četiri plemenite istine]], je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Buda uviđa da ljudsku
=== Nirvana kao neuslovljeno ===
O prirodi nirvane Buda kaže:
{{citat3|O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao] {{Wayback|url=http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf |date=20100331060303 }}, Pristupljeno 15. 4. 2013.</ref>}}
Linija 30 ⟶ 37:
{{citat3|Tri su neuslovljena obeležja onoga što je neuslovljeno. Koja tri? Njegov nastanak nije uočljiv, njegov nestanak nije uočljiv, njegova promena dok traje nije uočljiva.<ref> Anguttara nikāya III.47: Asankhata-lakkhana sutta</ref>}}
Dalje, on opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.<ref name=autogenerated1>Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (''[[karma]]'') i stoga, prestanak patnje. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila [[Plemeniti osmostruki put|plemenitog osmostrukog puta]] koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost.▼
=== Postizanje nirvane ===
{{main|Plemeniti osmostruki put}}
▲Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje, kao pokretne snage delanja (''[[karma]]''), i stoga
== Nirvana u budizmu ==
| |||