Wikipedija

Nirvana – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
m robot kozmetičke promjene
Nema sažetka izmjene
Red 1:
{{Drugo značenje2|Nirvana}}▼
{{Budizam}}
▲{{Drugo značenje2|Nirvana}}
'''Nirvana''' ([[sanskrt|sanskrit]]: निर्वाण ''nirvāṇa'') ili '''nibana''' ([[pali]]: निब्बान ''nibbāna'') je pojam koji koriste [[džainizamđainizam|đainisti]] i [[budizam|budisti]] da opišu [[blaženstvo|blaženo]] stanje konačnog oslobođenja od [[patnja|patnje]], zemaljskih [[strast]]i i večitog kruga [[reinkarnacija|preporađanja]].<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
 
Nirvana se ne da odrediti, ni izreći.{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}} Kao nepovratno gašenje žeđi za životom, predstavlja najuzvišeniji krajnji cilj budističke prakse.{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}}
Ovaj najuzvišeniji i krajnji cilj budizma [[zapad]]ni proučavaoci često pogrešno poistovećuju sa „gašenjem“ [[život]]a, a ne rđavih [[strast]]i.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
[[Buda]] nirvanu opisuje kao: istinu, slobodu, najveću sreću, zdravlje, ono što ne stari, neuslovljeno, neuprljano, ne­pro­pad­lji­vo, nemanifestovano, mirno, besmrtno, uz­vi­še­no, predivno, čudesno, smirenje strasti, zaštitu od patnje, drugu obalu, ostrvo, zaklon, utočište.{{sfn|Kovačević|2014|pp=276}}{{sfn|Kovačević|2014|pp=318}} Prema Budinom učeniku [[Sariputa|Sariputi]], iskorenjivanje [[Žeđ (budizam)|žeđi]], [[Mržnja (budizam)|mržnje]] i [[Obmana (budizam)|obmane]] se naziva nirvana.{{sfn|Kovačević|2014|pp=318}}
 
Put kojim se stiže do nirvane je [[plemeniti osmostruki put]].
 
== Etimologija ==
 
[[SanskritSanskrt|Sanskritska]]ska reč ''nirvana'' se sastoji od korena ''va(na)'' što znači »duvati« i prefiksa ''ni(r)'' što znači »van, bez, izvan« (izduvati).<ref>[http://www.akshin.net/philosophy/budphilnirvana.htm Nirvana, Buddhist Philosophy], Pristupljeno 15. 4. 2013.</ref> Prefiks ''nir'' ispred imenice često ukazuje na nedostatak ili odsustvo onoga što reč označava. Obično se prevodi kao »ugasnuće, utrnuće«(izduvano).<ref name="Enciklopedija živih religija">Nirvana, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd,. 2004. ISBN 978-86-19-02360-83.</ref>
 
[[Pali]] reč ''nibana'' se vezuje za glagol ''nibati'' ("hladiti duvanjem"). i prevodiObično se prevodi kao ugasnućegašenje, poput gašenja sveće duvanjem.<ref name="Rečnik budizma">Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref> Ovaj termin značiili gašenje vatre, hlađenje. iU smiraj.svakodnevnom „Hlađenje“govoru sedrevne ovde[[Indija|Indije]] odnosije naverovatno stanjekorišćena „ohlađenosti“u odsmislu „groznice“hlađenja žudnjegroznice, mržnje i neznanja,za triiskazivanje glavnaosećanja zlazdravlja ukoje budizmu.iz Utog ovomsledi.<ref smisluname="Rečnik najverovatnijebudizma"/> korišćenPrenosno use svakodnevnomodnosi govoruna drevnehlađenje Indije„groznice“ zažudnje, iskazivanjemržnje osećanjai zdravljaneznanja, odnosnotri odsustvaglavna groznice.<refzla name="Rečnik budizma"/>u budizmu.
 
Reč nirvana je nepoznata [[vede|vedskoj]] religiji. Neki smatraju da je pojam nirvana đainskog porekla<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/historijski-uvod/ Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod]</ref>, a drugi da je izvoran budistički termin.{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}}
 
=== Budino učenje ===▼
[[Datoteka:SeatedBuddha.jpg|mini|Statua Bude (Gandara, 1-2. v.)]]
:[[Sidarta Gautama Buddha|Gotama Buda]] je govorio: „Nirvana„''Nirvana je najveća sreća“sreća''“ (Dhp. 204)<ref>[http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika02.html Osnovni budistički pojmovi], Pristupljeno 15. 4. 2013.</ref> Na drugom mestu, Buda opisuje nirvanu kao ”večiti mir i beskrajnu slobodu”.<ref>[pescanik.net/poglavlja-i-x/ Dhammapada: poglavlja I-X]</ref>▼
 
Učenje [[GautamaSidarta BuddhaGautama|Gautame Bude]] o nirvani, izloženo u [[četiri plemenite istine]], je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Buda uviđa da ljudsku ''[[dukha|dukhu]]'' (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje ''[[tanha]]'' (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot ''dukhe'' stoji nirvana, koja je ''[[sukha]]'' (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:▼
 
{{citat3|O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao] {{Wayback|url=http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf |date=20100331060303 }}, Pristupljeno 15. 4. 2013.</ref>}}▼
 
Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (''[[karma]]'') i stoga, prestanak dukhe. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila [[Plemeniti osmostruki put|plemenitog osmostrukog puta]] koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost. [[Gautama Buddha|Buda]] opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.<ref name=autogenerated1>Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>▼
 
== Nirvana u budizmu ==
 
U ranom budizmu nibbana nije ni lako postiziva ni svakome dostupna. Veliki su zahtevi za njeno postizanje, i oni su etičke, spoznajne i kontemplativne prirode.{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}}
▲=== Budino učenje ===
 
=== BudističkeRane škole ===▼
▲:[[Gautama Buddha|Gotama Buda]] je govorio: „Nirvana je najveća sreća“ (Dhp. 204)<ref>[http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika02.html Osnovni budistički pojmovi]</ref>
Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica ([[sangha]]) je podeljena, kada su se budući [[mahajana|mahajanisti]] (tada [[mahasanghika]] - »velika zajednica«) odvojili od [[sthaviravada|sthavira]] (»starih«). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane.
 
[[Pudgalavada|Pudgalavade]] su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva »osoba« (''pudgala'') koja nije ni istovetna sa [[pet skupina|skandhama]] niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o [[anatman|anati]].<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
▲Učenje [[Gautama Buddha|Gautame Bude]] o nirvani, izloženo u [[četiri plemenite istine]], je praktično i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nedaća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Buda uviđa da ljudsku ''[[dukha|dukhu]]'' (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje ''[[tanha]]'' (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot ''dukhe'' stoji nirvana, koja je ''[[sukha]]'' (blaženstvo, najveća sreća). U vezi sa nirvanom Buda kaže:
 
Škole [[sarvastivada]] i [[vaibhasika]] su vršile analizu [[Darma|darmi]] (elemenata bivanja), zaključivši da je nirvana neuslovljena darma, stvarnost po sebi, a posebne darme su njena ispoljavanja. Stoga, samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
▲{{citat3|O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno.<ref>[http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao]</ref>}}
 
[[Sauntrantika]] škola smatra da su [[Darma|darme]] koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili «kasnije nebivanje«.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
▲Postizanje nirvane pretpostavlja gašenje želje kao pokretne snage delanja (''[[karma]]'') i stoga, prestanak dukhe. Ona se dostiže upražnjavanjem pravila [[Plemeniti osmostruki put|plemenitog osmostrukog puta]] koji podrazumeva: ispravne nazore, ispravne namere, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu pažnju i ispravnu sabranost. [[Gautama Buddha|Buda]] opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića, ni bića-i-nebića, ni ni-bića-ni-ne-bića“.<ref name=autogenerated1>Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
 
=== Teravada ===
Budin učenik [[Sariputa]] je govorio: "Nibbana je sreća!" Kada ga je monah Udaji pitao: "Kako može postojati sreća kada nema osećanja?" Sariputa je odgovorio: "Upravo to je jeste sreća, prijatelju, da nema osećanja."<ref>[http://www.scribd.com/doc/17147/MN-059-Bahuvedaniya-sutta-Mnogo-vrsta-oseanja Bahuvedaniya sutta]</ref>
 
[[Teravada|Teravadini]] tvrde da je nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenja [[arhant]]a. Nibana je opisana u [[palijski kanon|spisima na paliju]] kao spokojna, čista i besmrtna.
▲=== Budističke škole ===
 
=== Mahajana ===
Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica ([[sangha]]) je podeljena, kada su se budući [[mahajana|mahajanisti]] (tada [[mahasanghika]] - »velika zajednica«) odvojili od [[sthaviravada|sthavira]] (»starih«). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane. [[Pudgalavada|Pudgalavade]] su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva »osoba« (''pudgala'') koja nije ni istovetna sa [[skandha]]ma niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o [[anata|anati]]. Škole [[sarvastivada]] i [[vaibhasika]] su vršile analizu dharmi (elemenata bivanja), zaključivši da je nirvana neuslovljena [[darma|dharma]], stvarnost po sebi, a posebne dharme su njena ispoljavanja. Stoga, samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli. [[Sauntrantika]] škola smatra da su dharme koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili «kasnije nebivanje«.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
 
[[Theravada|TheravadiniMahajana]] tvrdesmatra da jesu nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenjaciljevi [[arhant]]a. Nibana je opisana u [[Pali kanon|spisima na paliju]] kao spokojna, čista i besmrtna. [[mahajana|Mahajanisti]] su smatrali da su ciljevi arhanta ograničeni i sebični, jer ne pomaže čovečanstvu koje pati. Oni su uveli ideal [[bodhisatvabodisatva|bodhisatvebodisatve]], mudraca koji dostiže nirvanu, ali se zbog dobrobiti drugih ponovo vraća u [[samsara|samsaru]]. Tako bodhisatvabodisatva živi duboku jednakost samsare i nirvane. Mahajanska jednačina po kojoj «"samsara jeste nirvana«" i doktrina o bodisatvi značajno su doprinele složenosti zamisli o nirvani.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>

[[Nagarđuna]] i [[madhjamikamadhjamaka|škola praznine]] škola su izjednačavali nirvanu s prazninom (''[[shunyata|šunjata]]''), poričući osnovanost svih teorijskih konstrukcija, tvrdeći da je praznina krajnja istina o samsari i nirvani. Njihova metoda pristupa jeste negativna metoda.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>

U školi [[jogačara|jogačare]], u skladu sa shvatanjem da pojavni svet zavisi od stanja svesti, samsara se uglavnom smatrala iluzornim aspektom nirvane. Za pristalice jogačare samsara je posledica ideacionih projekcija, praznih po sebi, koje zamagljuju čistotu nirvane poput oblaka, sve dok ih ne razagnaju vetrovi prosvetljenja.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
 
[[Kineski budizam|Kineska škola]] mahajanskog budizma, poznata kao škola sveopšteg duha (''Hsing tsung'') smatra da je nirvana poistovećenje pojedinca sa [[univerzalni um|sveopštim umom]] ili onim što se naziva [[Buda (titula)|budinskom]] prirodom; odnosno postizanje samosvesti pojedinca o prvobitnom jedinstvu. Pojedinac jeste sveopšti duh, ali to ranije nije shvatao ili nije toga bio svestan.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285.</ref>
 
== Nirvana u đainizmu ==
 
Ideja nirvane postoji i u [[džainizamđainizam|đainizmu]], iako tu ovo vrhovno stanje ne uključuje negaciju sopstva ([[atman]]a), nego ga postiže individualna duša (''điva'') potpunim pročišćenjem od naslaga karme.<ref name=autogenerated1 />
 
== Nirvana u hinduizmu ==
Linija 39 ⟶ 63:
[[Hinduizam|Hinduisti]] se takođe koriste ovim terminom da bi označili religiozno oslobođenje (''[[mokša]]'').
 
U nekim novijim prevodima Bhagavad Gite (II, 72, V, 24—26), nirvana je prevedena terminom sloboda.<ref name="Enciklopedija živih religija"/>
 
== Tumačenja ==
 
Nirvana je potpuno ukidanje subjektivne strane postojanja, pa tako i svesti, i uviranje u [[Šunjata|šunjatu]], kada je sadržaj svesti [[ništa]].{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}} Neki zapadni filozofi su nirvanu interpretirali kao stanje ničega, dakle "ni [[Blaženstvo|blaženstva]]",{{sfn|Iveković|1977|pp=131-152}} iako je Buda opisuje kao stanje najviše sreće.{{sfn|Kovačević|2014|pp=276}}
 
== Literatura ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Ju-Lan|first=Fung|title=Istorija kineske filozofije|year=1977|url= |publisher= NOLIT|location=Beograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Iveković|first=Rada|title=Rana budistička misao|year=1977|url= |publisher= IP Veselin Masleša|location=Sarajevo|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kovačević|first=Branislav|title=Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu|year=2014|url= |publisher= Srednji put|location=Novi Sad–Beograd|id=}}
 
== Izvori ==
{{izvorireflist|230em}}
 
== Vidi još ==
Linija 48 ⟶ 81:
* [[Blaženstvo]]
* [[Ataraksija]]
* [[Shunyata|Šunjata]]
* [[Satori]]
* [[Bodi|Bodhi]]
* [[Mokša]]
 
== Spoljašnje veze ==
{{Vikicitat}}
{{Commonscat|Nirvana}}
* [http://srednjiput.rs/tumacenja/adan-sumedho/nibbana-sada/ Ađahn Sumedho, Nibbana sada!]
* [http://www.accesstoinsight.org/ptf/nibbana.html Nibbana] - more excerpts from the [[Pāli|Pali]] [[Tripitaka]] defining Nibbana
* [http://www.nirvanasutra.org.uk "Nirvana Sutra": full English translation of the "Nirvana Sutra" and appreciation of its teachings.]
* [http://www.exoticindiaart.com/article/buddha Buddha - A Hero's Journey to Nirvana]
* [http://www.many-lives.com/lives/paradise.html Salvation Versus Liberation, A Buddhist View of Paradise Worlds]
* [http://www.beyondthenet.net/calm/clm_main1.asp In-depth explanation of Nibbana according to the Pali Canon]
* [http://www.dmc.tv/en Explanation of Nibbana according to dmc ]
* [http://www.wisdom-tree.com A Buddhist practice based on the four stages of the Buddha's enlightenment that lead him to Nirvana]
* [http://purebuddhism.org/nirvana.html Nirvana] - a modern scientific view.
 
[[Kategorija:Budistički pojmovi]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Nirvana