Razlike između izmjena na stranici "Thomas Alva Edison"

Bez izmjene veličine ,  prije 2 godine
m/м
nema sažetka uređivanja
(dopuna sa sr)
m/м
'''Tomas Alva Edison''' ({{jez-eng|Thomas Alva Edison}}; [[Majlan (Ohajo)|Majlan]], [[11. februar]] [[1847]]. – [[Vest Orindž (Nju Džerzi)|Vest Orindž]], [[18. oktobar]] [[1931]]) je bio [[Sjedinjene Američke Države|američki]] fizičar i plodan pronalazač.<ref>{{cite news|last=Wooldridge|first=Adrian|authorlink1=Adrian Wooldridge|title=The alphabet of success|url=https://www.economist.com/news/special-report/21707053-superstars-need-dazzling-range-qualities-alphabet-success|accessdate = 16. 9. 2016|work=[[The Economist]]|date = 15. 9. 2016}}</ref>
 
Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka.<ref>{{cite web| url=http://www.nps.gov/edis/home_family/fam_album.htm| title=Edison Family Album| publisher=US National Park Service| accessdate = 11. 3. 2006}}</ref>. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog [[Američki građanski rat|Građanskog rata]]) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima. Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima.
 
U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje [[Aleksander Grejam Bel|Belovog]] [[telefon]]a, [[fonograf]] (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna [[inkandescentna sijalica|sijalica]].<ref name="Wizard">{{cite web|url=http://fi.edu/franklin/inventor/edison.html |title=The Wizard of Menlo Park |work=The Franklin Institute |accessdate = 24. 2. 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130305131049/http://fi.edu/franklin/inventor/edison.html |archivedate = 5. 3. 2013 |df= }}</ref> Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima. Tokom rada na sijalici otkrio je i „[[Edisonov efekat]]“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u [[20. vek]]u bio je ogroman. On je bio jedan od prvih izumitelja koji je primenio principe [[Masovna proizvodnja|masovne produkcije]] i timskog rada velikih razmera na proces istraživanja, i zbog toga se smatra da je on kreirao prvu industrijsku [[research laboratory|istraživačku laboratoriju]].<ref name="Walsh">{{cite news|last=Walsh|first= Bryan|url=http://www.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,1910417_1910419_1910460,00.html |title=The Electrifying Edison |publisher=Time.com |date = 15. 7. 2009|accessdate = 31. 12. 2013}}</ref>