Razlike između izmjena na stranici "Hipotenzija"

Dodan 1 bajt ,  prije 2 godine
nema sažetka uređivanja
m/м (robot kozmetičke promjene)
Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja.<ref>{{cite journal|last=Tabassum|first=Nahida|coauthors=Feroz Ahmad|title=Role of natural herbs in the treatment of hypertension|journal=Pharmacognosy Review|year=2011 |volume=5 |issue=9 |pages=30–40 |doi=10.4103/0973-7847.79097|pmid=22096316|pmc=3210006}}</ref>
 
Hipotenzija se definiše krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje [[simptom]]a (umor, poremećaj sna, [[vrtoglavica]], nesvestice, [[anksioznost]] ili [[depresija]], osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji '''sekundarna hipotenzija''' uzrokovana razlicitimrazličitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.
 
Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodi i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kada [[mozak]] i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja [[krv]]lju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest ([[sinkopa]]).
Anonimni korisnik