Gerilski rat – razlika između verzija

 

{{citiranje|Iako svagde tučena, španska regularna vojska se svagde ipak pojavljivala… Neuspešna bitka kod Okanje 19 novembra 1809. bila je poslednja velika regularna bitka Španaca; od toga vremena oni su se ograničili isključivo na gerilski rat ... Kada su neuspesi regularne vojske postali stalna pojava, svuda su nikli gerilski odredi.<ref name="Marks-Engels">K. Marks i F. Engels, “Revolucionarna Španija”, članak objavljen u “New York Daily Tribute”, 30. oktobra 1854. </ref>|K. Marks i F. Engels, Revolucionarna Španija}}

 

Tokom čitavog rata, ostao je izvestan deo zemlje neokupiran. Pa i posle lične intervencije Napoleonove, razbijanja španske regularne vojske 1809, raspuštanja Centralne hunte, rodoljubi se sklanjaju u [[Kadiz]] koji postaje prestonica nezavisne Španije.<ref name="Popović"/> Gerilski otpor se nastavlja, ali sa omasovljenjem gerilskih odreda došlo je do opadanja njihove vojničke moći:

 

[[Kineski građanski rat]] se, s dužim prekidom, vodio od 1927. do 1950. godine, između vlade [[Republika Kina|Republike Kine]] i pobunjenika na čelu sa [[Komunistička partija Kine|Komunističkom partijom Kine]]. Iz gerilskih odreda, posle poraza Prve velike revolucije (od 1925—27), izrasla je [[kineska Crvena armija]]. Vođa kineske revolucije [[Mao Tse-tung]] više puta je naglašavao njen partizanski karakter, istovremeno odbacujući „partizanštinu" u smislu nedostatka jedinstva i discipline:

 

{{citat|Mi smo protiv „partizanštine" Crvene armije, ali moramo priznati njen partizanski karakter. Mi smo protiv dugotrajnih operacija i protiv strategije sa brzim rešenjem, dok verujemo u strategiju dugotrajnog rata i u operacije sa brzim rešenjem. Mi smo protiv nepokretnih operativnih frontova pozicionog ratovanja, mi verujemo u pokretne operativne frontove i u manevarski rat... Partizanski karakter je odlika Crvene armije, prednost za nas i sredstvo pomoću kog tučemo neprijatelja. Mi smo spremni da se oslobodimo ovog svojstva, ali to ne možemo učiniti sada. Ovo svojstvo postaće nepoželjno u budućnosti i moraće se odbaciti, ali je ono danas dragoceno i moramo se čvrsto držati njega.<ref name="Popović"/>|[[Mao Tse-tung]]}}