|
[[Datoteka:Great_schism_1378_1417.jpg|thumb|300px|Istorijska mapa podele katoličke crkve tokom zapadne šizme]]
'''Zapadna šizma''' ili '''Papska šizma ''' ([[1378]].-[[1417]].) je podela koja je nastala u [[Rimokatoličkakatolička crkva|katoličkoj crkvi]] [[1378]]. PodelaPodjela je razrešenarazrješena [[koncilKoncil u KonstanciKonstanzu|koncilomKoncilom u KonstanciKonstanzu]] - [[1417]].
=== Kardinali pod pritiskom rulje biraju Talijana za papu ===
Šizma je nastala zbog povratka [[papa]] iz [[AvinjonAvignon]]a u [[Rim]]. [[Grgur XI.]] je okončao [[Avinjonsko papstvo]] povratkom u Rim [[1378]].
Kad je Grgur XI umro okupljeni kardinali suodržavaju birali[[konklava|konklavu]] i [[izbori|biraju]] novog papu. Građani Rima su se pobunili, jer su se bojali da će kardinali izabrati Francuza za papu. Većina kardinala[[kardinal]]a su bili [[Francuzi]], jer su jednoperiod vremeprije papetoga većina papa bili [[Francuzi]]. PodZbog tog pod pritiskom rulje kardinali biraju [[1378]]. [[Italijani|Talijana]] [[Urban VI.|Urbana VI]].
=== Kardinali biraju novog papu Francuza ===
Novi papaKako se zameranovi papa zamjerio kardinalima, paoni sesu kardinalisvoj premeštaju[[Ekumenski sabor|Ekumenski koncil]] preselili iz Rima[[Rim]]a u [[Fondi]], gde izabirusu [[20. septembar|20. septembra]] [[1378]]. [[izbori|izabiru]] rivalskog papu[[Antipapa Klement VII|Antipapu Klementa VII]], koji se ponovno seli u [[Avignon]].
Klementa VII uspostavlja svoje sedište ponovo u [[Avinjon]]u.
=== DeoRaskol, dio katoličkih država podržava jednog, a deodio drugog papu ===
Katolička crkva se našla u velikim nevoljama. Dotad su postojali antipape, tj pape izabrane rivalskim frakcijama. Sada su prvi put obojica papa izabrani od legitimnih lidera crkve, tj od kardinala. Vladari po Evropi su trebali odabrati kojega papu da podržavaju.
Avinjonskog papu su podržali: [[Francuska]], [[Aragon]], [[Kastilja]], [[KiparCipar]], [[Burgundija]], [[SavojGrofovija Savoja]], [[NapuljNapuljsko Kraljevstvo]] i [[Škotska]].
Rimskog papu su podržali: [[Danska]], [[Engleska]], [[Flandrija]], [[Sveto Rimsko Carstvo]], [[Mađarska]], [[SevernaSjeverna Italija]], [[Irska]], [[Norveška]], [[Poljska]] i [[Švedska]].
Nacionalne i frakcijske podelepodjele pomogle su da šizma preživi početne pape koji su započeli sa šizmom. Održavala su se dva sedišta katoličke crkve. Jedan u [[Rim]]u, a drugi u [[AvinjonAvignon]]u.
=== Sabori u PiziPisi i Konstanci[[Konstanz]]u ===
Održan je crkveni koncilKoncil u PiziPisi [[1408]]. sa nameromnamjerom da se reširiješi spor, pa oni izabiru trećeg papu, antipapu Aleksandra V. Njega nasleđuje antipapa JovanIvan XXIII.
Konačno na koncilu u Konstanci [[1417]]. Jovan XXIII i Benedikt XIII su svrgnuti, a Grgur XII daje ostavku, tako da je izabran jedinstveni novi papa [[Martin V]] i time je okončana zapadna šizma. Na taj način je linija [[papa]] iz Rima priznata kao legitimna linija. Otada je proglašeno da crkveni koncil ne može smeniti papu. Izbor pape može poništiti jedino sam papa.
| 