|
[[Datoteka:Borromini.jpg|thumb|'''Francesco Borromini''']]
'''Francesco Borromini''' ([[Bissone,]] Lago([[Lugano di(jezero)|Jezero LuganomLugano]]), [[27. 9.|27. rujnaseptembar]] [[1599]]. - [[Rim]], [[2. 8.|2. kolovozaaugust]] [[1667]].) je bio [[Italija|talijanski]] [[arhitekt]] i kipar[[skulptor]].
Jedan je od glavnih predstavnika visokog [[barok]]a u [[arhitektura|arhitekturi]]. Bogatom fantazijom i odvažnim konstrukcijama ostvaruje izvanredno slikovite objekte kod kojih primjenjue najširi repertoar arhitektonskih dekorativnih elemenata. Glavna su mu djela u Rimu ''crkva Sv. Carlo allle Quattro Fontane'', ''Crkva Sv. Agnese'' na trgu Navona i nekoliko palača.
Jedan od najznačajnijih ličnosti rimskog baroka stoji odvojeno od svih ostalih. Arhitektura Borominija obeležava nov pravac kojim se kreće arhitektura prve polovine XVIII[[18. stolećavijek]]a. Bez obzira na inovacije koje su uneli ostali arhitekti kao što su Bernini, Rainaldi, Kortona, Longi, suština renesansne tradicije nije bila uzdrmana. Ni Boronimi to nije uspeo u svojim radovima kojima se vezivao za starije arhitekte XVI[[16. vekavijek]]a. U nekim delima, međutim, on je uveo novi i uznemiravajući pristup starim problemima. Taj pristup su jasno sagledali i vrednovali njegovi savremenici. (Kada je Bernini spominjao Borominija u Parizu, svi su se slagali da je njegova arhitektura ekstravagantna i u velikoj suprotnosti sa normalnim, odnosno uobičajenim procesom stvaralaštva). Pre svega, mislili su pritom na prekid sa dotadašnjim projektovanjem koje je bilo zavisno od antropomorfnih proporcija. Boromini je tu renesansnu tradiciju započetu kod Bruneleskija napustio i usmerio se drugim proporcijskim istraživanjima, oslanjajući se na srednjovekovne oblike i proporcionisanje.
== Biografija ==
Prema svim izvorima, Boromini je bio neuravnotežen čovek, koji je digao ruku na sebe u trenutku nervnog rastrojstva. U Rim je došao sa severa, iz Lombardije. Otac mu je bio ugledni arhitekta, a najbliži rođak bio mu je Karlo Maderna, jedan od najpoznatijih arhitekata u Rimu toga doba. Sledeći iskustva obojice, Boromini je pre nego što je došao u Rim postao kamenorezac. Svoj talenat i snagu je utrošio tako što je više od jedne decenije klesao grbove, festone, balustrade na crkvi Sv. Petra.
Na istoj građevini radio je ogradu od kovanog gvožđa. Arhitektonskih poslova dugo nije imao, bio je nadzornik radova na gradilištima palate Barberini i San Andrea della Valle. Obe građevine je projektovao Karlo[[Carlo MadernaMaderno]], pa se zaposlio po rođačkoj liniji. Maderna[[Carlo Maderno|Maderno]] je imao veliki uticaj na Borominija, tako da je on izrazio želju da bude sahranjen u istoj grobnici sa njim. Posle smrti Maderne, radove na crkvi Sv. Petra vodio je Bernini i Boromini je nastavio da radi za njega. Bernini mu je ostavljao veliku slobodu u radu, čak ga je više usmeravao da se bavi arhitekturom nego što je to Maderna činio. Njihov odnos, međutim, od početka je bio obeležen nizom konflikata, jer su njihovi karakteri i njihov pristup arhitekturi bili suviše različiti Bernini je u najvećoj meri bio još uvek “uomo universale” koji je slikarstvo i skulpturu smatrao dovoljnom podlogom za bavljenje arhitekturom. Boromini je, međutim, bio izraziti praktičar, graditelj izvođač radova. Razlike u statusu, iako su po godinama bili skoro vršnjaci, smetala je Borominiju. Bernini je, naime, bio slavljen kao prva ličnost rimskog graditeljstva, a Boromini je prešao tridesetu bez nekih posebnih priznanja. Godine koje je Boromini utrošio kao izvođač radova bile su za njega krajnje ponižavajuće i čekao je priliku da kritikije Berninija. To se dogodilo oko [[1645]]. godine, kada je Bernini imao problema sa stabilnošću kula koje je želeo da postavi na krajevima pročelja Sv. Petra. Najviše je kritikovao tehničke nedostatke objekata, jer je znao da je Bernini u tim elementima najslabiji.
Prilika se Borominiju ukazala tek 1634. godine kada je španski monaški red trinitaraca naručio u Rimu manastir Sv. Karla Boromejskog. U literaturi je ovaj kompleks poznat i pod nazivima San Carlo alle Quattro Fontane. Lokacija se nalazi u blizini palate Barberini na raskršću ulica koje na uglovima imaju zgrade sa fontanama. Kako bi pokazao šta zna, Boromini je prvo projektovao klaustar i trpezariju, pa pošto su naručioci bili zadovoljni, kako je na maloj i nepravilnoj lokaciji to izveo, dobio je i izradu same crkve.
|
