Ortodoksija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot kozmetičke promjene |
|||
Red 8:
== Historija ==
[[Hrišćanstvo|Hrišćanska]] ortodoksija ([[pravoslavlje]]) je definisana od strane sabora i [[biskup]]a (a pod velikim uticajem vladajućeg cara), koji je razvijao povezanost hrišćanske vere, grčke filozofije i rimskih zakona. Vera se izražavala jezikom filozofije, a njene odrednice usvajala je carska vlada i proglašavala ih obavezujućim za sve. Veliki broj hrišćana odbacio je razna „poboljšanja“, ali veroispovest koju su iznedrili pomenuti sabori naširoko je prihvaćena.<ref name="KIIR">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 240-241), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref>
Na saboru u Nikeji blizu Konstantinopolja ([[325]]. godine), zaključeno je da je, u večnosti, Hrist [[Sin božiji]], „od istog tela“ sa Bogom Ocem, a ne samo deo njegove tvorevine, tj. sveta koji je stvorio. Ovu tvrdnju odbacila je opozicija hrišćana koji su nazvani [[arijanci]], a kada su „varvarski“ narodi osvojili veliki deo drevnog Rimskog carstva, oni su godinama hrišćanstvo prihvatali samo u njegovom arijanskom obliku. Sabor u Konstantinopolju ([[381]].) definisao je doktrinu „[[Sveto trojstvo|Svetog trojstva]]“: iako je „jedinstven“, [[Bog]] je zapravo „trojstvo“: Otac, Sin i Duh sveti. Sabor u Efesu ([[431]].) odlučuje da, budući da je Hrist „jedna osoba“, njegova majka Marija treba da bude poštovana kao [[Bogorodica|Mati božija]], dok je Halkedonski sabor ([[449]].) ustvrdio da je Hrist, pošto je postao čovek u svojoj „inkarnaciji“ zapravo imao dve „prirode“, ljudsku i božansku, koje su postojale jedna pored druge.<ref name="KIIR"/>
| |||