Muhamed – razlika između verzija

 

Muhamed je rođen [[26. april]]a [[570]]. godine, u okolini [[Meka|Meke]] u plemenu [[Kurejš]].<ref>Encyclopedia of World History (1998), pp. 452</ref> Njegov otac Abdulah je umro oko šest meseci pre njegovog rođenja, pa je ostao samo sa majkom i dedom.<ref>Josef W. Meri (2005), pp. 525</ref> Kao mali, živeo je van grada u pustinji, kao što je tad bio običaj u [[Arabijsko poluostrvo|Arabiji]]. Kada je bio šest godina star, majka mu je umrla, a samo dve godine kasnije umro mu je i deda. Tada ga je prihvatio njegov stric, mlađi brat njegovog oca [[Abu Talib]], vođa klana Banu Hašim od plemena Kurejši, i Muhamed je počeo da živi sa njim.{{sfn|Watt|1974|pp=7}} S njim je još kao dečak sa trgovačkim karavanom putovao u [[Sirija|Siriju]] gde je susreo [[Hrišćanstvo|hrišćanske]] [[monaštvo|monahe]] i [[askeza|askete]]. Prema predanju, jedan od njih, Bahira, je prepoznao njegovu izabranost kao Božjeg proroka.<ref>Armand Abel, Bahira, Encyclopaedia of Islam</ref>

Otprilike u dvadesetoj godini života stupio je u službu bogate trgovačke udovice [[Hatidža|Hatidže]], pa je s njenim karavanima po svojoj prilici još dva puta boravio u Siriji. Stupivši u brak sa Hatidžom, koja je bila desetak godina starija od njega, Muhamed se oslobodio materijalnih briga i mogao se posvetiti dokolici i razmišljanju. U tom razdoblju on je posinio [[Alija|Aliju]], sina svoga strica Abu Taliba, i mladog oslobođenog roba Zaida ben Harisa, koji je pripadao jednom hrišćanskom arapskom plemenu iz sirijske pustinje. U isto vreme Muhamed se zainteresovao za shvatanje arapskih monoteista [[hanifi|hanifa]] koji su priznavali [[Avram]]a kao svoga preteču i verovali u jednog boga. Muhamed je u vreme kad se približavao svojoj četrdesetoj godine doživeo svoje prve [[Vizija|vizije]]. Prema predanju, čuo je da ga doziva glas s neba i naređuje mu da u božje ime progovori svome narodu kao božji prorok. Svoje doživljaje je poverio samo svojoj ženi Hatidži i ona je smesta poverovala u njegov proročanski poziv.<ref name=autogenerated2>{{harvnb|Watt|1953|pp=86}}</ref> To ga je ohrabrilo, i on je uskoro za svoja shvatanja pridobio svoje usvojene sinove Aliju i Zaida kao i nekolicinu drugih najbližih rođaka i prijatelja.<ref name=autogenerated2 />