Razlike između izmjena na stranici "Evropski parlament"

Dodana 763 bajta ,  prije 3 godine
 
Unatoč neuspehu inicijativa za političku i obrambenu uniju u tome trenutku, inicijative za osnivanje [[Evropska ekonomska zajednica|Evropske ekonomske zajednice]] i evropske zajednice za atomsku energiju bile su uspešne 1958. godine kada su potpisani [[Rimski ugovori]]. Zajednička skuptina bila je telo sve tri organizacije, iako su one imale drugačije izvršne organe. Iz toga je razloga skupština promenila svoje ime u Evropska parlamentarna skupština. Prvo je zasedanje organizovano 19. marta 1958. godine, za predsedavajućega je izabran Schuman, a 13. maja raspored sedenja poslanika je reorganizovan tako da sede u skladu sa ideologijama koje zastupaju umesto u nacionalnim blokovima unutar same zgrade skupštine. Ova je odluka viđena kao rođenje savremenog Evropskog parlamenta koji je svoju pedesetogodišnjicu slavio 2008. umesto 2002. godine.
 
Tri su se zajednice ujedinile u jednu Evropsku zajednicu na osnovu Ugovora o spajanju 1967. godine. 5 godina pre toga, 1962. usvojen je i naziv Evropski parlament koji se i do danas koristi. 1970. godine parlamentu su date ovlasti u području budžeta same Zajednice, koji su 1975. proširene i na ovlasti nad celim budžetom Zajednice. Na osnovu Rimskog ugovora predviđeno je da se članovi parlamenta direktno biraju. Kako bi se to ostvarilo postojala je ugovorna obaveza da [[Evropsko vijeće|Evropsko veće]] usaglasi uniformni način izbora poslanika. Kako to veće nije učinilo parlament ga je tužio Evropskom sudu pravde na osnovu čega je veće pristalo na direktne izbore, ali je odluka o načinu uniformnog izbora poslanika odgođena za budućnost.
 
== Sastav ==