Verzija na datum 15 juli 2013 u 21:02 uredi Addbot (razgovor \| doprinos) 46.972 izmene m Bot: migracija 1 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q353284 na Wikidati ← Starija izmjena		Aktualna verzija na datum 11 august 2017 u 16:56 uredi poništi Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena Nema sažetka izmjene
Red 1: '''Intelekt''' ({{jez-lat\|intellectus}}) je mentalna osobina koja se sastoji od više sposobnosti: učenje iz iskustva, adaptiranje na nove situacije, shvatanje i razumijevanje novih situacija i korišćenja stečenog znanja u interakciji sa okruženjem. Интелигенција или интелект (лат. intellectus) је ментална особина која се састоји од више способности: учење из искуства, адаптирање на нове ситуације, схватање и разумијевање нових ситуација и коришћења стеченог знања у интеракцији са окружењем. Различити истраживачи су наглашавали различите аспекте интелигенције у њиховим дефиницијама. На симпозијуму америчких психолога 1921. године, Луис M. Терман и Едвард Л. Торндик су поставили различите дефиниције за интелигенцију. По Терману најзначајнији вид интелигенције је способност за апстрактно размишљање, док је Торндик истицао способност за учење и способност за давање адекватних одговора на различита питања, као најзначајније видове интелигенције. У скорије вријеме већина психолога се слаже да је способност адаптације у окружење кључна тачка за разумијевање и давање одговора на питање као што је: Шта се подразумијева под интелигенцијом? Адаптација се може дешавати у различитим облицима: студент учи у школи градиво који мора да научи да би прошао разред или годину; доктор лијечи пацијента са њему непознатим симптомима и учи нове ствари о обољењу које није довољно, или није уопште дотада познавао; или, вајар прерађује скулптуру с циљем успјешнијег представљања замишљене идеје. Већим дијелом, адаптација укључује промјене у самом себи с циљем уклапања у окружење, али такође може да значи капацитет за промјену окружења, па и проналажење новог окружења, у које ће се индивидуа боље уклопити. Različiti istraživači su naglašavali različite aspekte inteligencije u njihovim definicijama. Na simpozijumu američkih psihologa 1921. godine, Luis M. Terman i Edvard L. Torndik su postavili različite definicije za inteligenciju. Po Termanu najznačajniji vid inteligencije je sposobnost za apstraktno razmišljanje, dok je Torndik isticao sposobnost za učenje i sposobnost za davanje adekvatnih odgovora na različita pitanja, kao najznačajnije vidove inteligencije. U skorije vrijeme većina psihologa se slaže da je sposobnost adaptacije u okruženje ključna tačka za razumijevanje i davanje odgovora na pitanje kao što je: Šta se podrazumijeva pod inteligencijom? Adaptacija se može dešavati u različitim oblicima: student uči u školi gradivo koji mora da nauči da bi prošao razred ili godinu; doktor liječi pacijenta sa njemu nepoznatim simptomima i uči nove stvari o oboljenju koje nije dovoljno, ili nije uopšte dotada poznavao; ili, vajar prerađuje skulpturu s ciljem uspješnijeg predstavljanja zamišljene ideje. Većim dijelom, adaptacija uključuje promjene u samom sebi s ciljem uklapanja u okruženje, ali takođe može da znači kapacitet za promjenu okruženja, pa i pronalaženje novog okruženja, u koje će se individua bolje uklopiti. [[Kategorija:Psihologija]]▼ ▲[[Kategorija:Psihologija]] ~~[[it:Intelletto]]~~

Intelekt – razlika između verzija