Misao – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 2:
'''Misao''' i '''mišljenje''' su psihološke funkcije koje nam omogućuju da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i otkrivamo odnose među njima.
Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvaćanjem uzročno-poslijedičnih veza između različitih pojmova. Misao (odnosno sadržaj mišljenja) se redovno očitava u nekom [[sud]]u ili tvrdnji. Mišljenje se javlja tamo gde postoji izvestan problem (kada naučene, stečene reakcije i načini ponašanja, odnosno ranije znanje, nije dovoljno da se dođe do cilja za koji postoji motivacija). Ono je jedna od vrsta rešavanja problema pri kom dolazi do uviđanja bitnih odnosa i elemenata u situaciji. Jednom rešen problem (npr. matematički zadatak) kada se jednom reši mišljenjem, sledeći put se ne rešava mišljenjem već se oslanja na pamćenje i prethodna znanja.
U [[Filozofija|filozofiji]] se obično pretpostavlja da su ljudi okarakterizirani racionalnošću, a najočiglednije ispoljavanje racionalnosti je sposobnost mišljenja. Zbog povezanosti sa emocionalnim i drugim faktorima razlikujemo: konkretno i apstraktno, logično i nelogično, magijsko i arhaično mišljenje.]
[[wikipedia:Charles_Spearman|Spirman]], engleski psiholog, smatra da mišljenje uvek barata sa odnosima tj. relacijama. On je konstruisao 'neogenetičke zakone' (zakoni na osnovu kojih se dolazi do novih saznjanja) u kojima razlikujemo dva slučaja:
* Slučaj I - kada su data dva elementa, odnosno dve stvari i zadatak mišljenja je da otkrije veze između datih elemenata.
* Slučaj II - Kada je dat jedan element i odnos, a potrebno je da se pronađe drugi element koji stoji u zadatom odnosu sa prvim (datim) elementom.
Navedene elemente Spirman naziva korelatima, odnose između elemenata relacijama, dok pronalaženje elemenata naziva edukcija. Oba slučaja mogu se ilustrovati na testu analogije.{{Commonscat|Thinking}}
[[Kategorija:Psihologija]]
| |||