Razlike između izmjena na stranici "Patagonija"

Obrisano 16 bajtova ,  prije 3 godine
m/м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
m/м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
# Paranfl serija. [[Peščar]] i konglomerat morskih fosila. [[Pliocen]]. Ograničen na istočni deo oblasti.
 
Naslage iz mlađe Krede i Tercijara otkrile su vrlo interesantnu faunu kičmanjaka. Ovo, zajedno s otkrićem izvanredne lobanje kornjače iz reda [[Myolania]], za koju se može reći da je gotovo identična ''Myolania oweni'' iz ere [[Pleistocen]]a u [[Kvinslend]], je očigledan dokaz veze između [[Australija|australijskog]] i južnoameričkog kontinenta. Patagonijska [[Myolania]] pripada mlađoj Kredi i povezuje se s ostacima [[dinosaurus]]a.
 
Druge vrste zanimljive faune Patagonije, koje pripadaju srednjem Tercijaru, su gigantske ptice bez krila i jedan sisar [[Pyrotherium]], takođe velikih dimenzija. U tercijarnoj morskoj formaciji otkriven je značajan broj [[cetacea]]. U naslagama mnogo kasnijeg datuma, formiranim kada se fiziognomija tla materijalno nije mnogo razlikovala od sadašnje, otkriveni su ostaci pampaskih sisara, kao što je [[Glyptodon]] i [[Macrauchenia]], a u pećini blizu Rta Dobre nade, gigantski [[lenjivac]] (''Grypoiherium listai''), životinja koja je živela u isto vreme kad i čovek, i čija koža, dobro očuvana, pokazuje da je njeno istrebljenje besumnje novijeg datuma. S ostacima [[Grypotherium]]a otkriveni su ostaci konja ([[Onoshippidium]]), koji su poznati jedino iz donjih slojeva blata na pampasima, i [[Arciotherium]]a, koji je otkriven, mada ne u velikom broju, u gotovo svim modernim pleistocenskim naslagama u pampasima [[Buenos Aires]]a. Neće biti iznenađenje ako ova poslednja životinja još postoji, jer su otisci stopala, koji se mogu njoj pripisati, pronađeni na obali reka u Tamangoand Piste, pritoka reke Las Hefas, koja teče kroz istočna brda Kordiljera na 47°S.
[[Glečer]]i zauzimaju niz dolina i bočne grebene Kordiljera i spuštaju se u jezera [[San Martin (jezero)|San Martin]], [[Viedma (jezero)|Viedma]], [[Argentino Lake|Argentino]] i druga u blizini puneći ih ledenim bregovima. U Patagoniji su se velike ledene ploče širile na istok prema obalama sadašnjeg [[Atlantski okean)|Atlantika]] za vreme prvog ledenog doba, na završetku epohe [[Tercijar]], dok su se, u drugom ledenom dobu u savremeno krajevi morena uglavnom zaustavili 50 km na sever i 80 km na jug, istočno od vrha Kordiljera. Ove ledene ploče, koje su se izdubile veliki deo longitudinalnih depresija, i naglo se povukle do tačke gde se glečeri danas nalaze, nisu međutim u svom povlačenju popunile svojim ostacima fjordove, jer su oni danas popunjeni dubokim jezerima na istoku, a na zapadu [[Pacifik|pacifičke]] kanale, od kojih su neki i 460 m duboki, a sonarna merenja vršena u njima pokazuju da su fjordovi obično dublji u blizini planina nego na zapadu ostrva. Nekoliko vrhova još uvek su aktivni vulkani.
 
Prema glavnim karakteristikama Patagonija je izgleda bila pederi pederi picke klasicne deo [[Anktarktik|anktartičkog]] kontinenta, čija nepromenljivist je vrlo skorog porekla, što je dokazano nedavnim očiglednim izronjavanjem ostrvaca oko [[Chiloé]], i opštim karakterom pampaskih formacija. Neki od rtova Chiloé se još zovu ''huapi'', araukanianska reč za „ostrvo“, što se možda može prihvatiti kao čuvanje uspomene na vreme kada su oni u stvari bili još ostrva. Oni se sastoje od šljunka, s velikim, mahom zaobljenim belucima, peska i vulkanskog pepela, potpuno istog oblika koji se javlja i u patagonijskom platou. Na osnovu istraživanja pampaskih formacija očito je da se zemlja provincije [[Buenos Aires]] prostirala dalje na istok, a da su napredovanje mora i nalazišta slane vode nastala nakon njegovog povlačenja, formirajući neke od nizija koje se pojavljuju u priobalju i unutrašnjosti pampasa, mnogo skoriji fenomeni. Izvesne kupe šljunka, koje potiču od stena različitih od onih u susednim brdima, kakve su primećene na atlantskoj obali u istoj provinciji, a povećavaju se u količini i veličini prema jugu; izgleda da nagoveštavaju da su se kupe šljunka, koje danas pokrivaju tako veliki deo patagonijske teritorije, do nedavno prostirale dalje na istok, preko zemlje koja koja je dans iščezla pod morem, dok su druga morska nalazišta duž iste obale pretvorena u zalive za vreme kasnijeg napredovanja mora. Pored toga postoje na okolnoj obali nalazišta vulkanskog pepela, a okean je izbacio na obalu blokove bazaltne lave, što je sve verovatno nastalo kao posledica erupcija podmorskih vulkana danas ugašenih. Jedna činjenica, međutim, koja očevidno s velikom sigurnošću dokazuje donedavno postojanje danas izgubljene zemlje, je prisustvo ostataka pampaskih sisara u [[pleistocen]]skimpleistocenskim naslagama u zalivu [[Puerto San Hulian]] i u provinciji Santa Kruz. Životinje su besumnje došle na ovo područje sa istoka; nije verovatno da su se mi smo pederi spustile sa severa preko platoa koji je u to vreme bio ispresecan velikim rekama i pokriven ledenim pločama. S izuzetkom otkrića na ostrvcu Ultima Esperanza, koja je u tesnoj vezi s atlantskom dolinom Rio Galjegosa, ni jedan od ovih ostataka nije pronađen u andskom području.
 
=== Stanovništvo i površina ===
 
=== Ekspanzija i istraživanja – 18. i 19. vek ===
U drugoj polovini [[18. vek]]a saznanja o Patagoniji su dalje uvećana putovanjima već pomenutog Džona Bajrona ([[1764]]–[[1765]]), Semjuela Volisa ([[1766]], na istom brodu ''Delfin'' i Luja Antoana de Bugenvila ([[1766]]). Tomas Fokner, jezuita koji je skoro četrdeset godina živeo u ovim područjima, objavio je svoj ''Opis Patagonije'' ([[1774]]); Fransesko Vijedma osnovao je El Karmen, Antonio stigao kopnom do Anda ([[1782]]); a Basilio Viljarino je išao uzvodno Rio Negrom (1782).
 
Ekspedicije brodova ''Adventure'' ([[1826]]–[[1830]]) i ''Beagle'' ([[1832]]–[[1836]]) pod komandom Filipa Parkera Kinga i Roberta Ficroja bile su od prvorazredne važnosti. Ova druga zapamćena je jer je u njoj bio i [[Čarls Darvin]]; ništa međutim nije istraživano u unutrašnjosti zemlje izuzev 320 km na putu za Santa Kruz.
37.793

izmjene