Stevan Dedijer – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Poveznica na stranicu o dr. Lavoslavu Ruzicku |
|||
Red 35:
Neko vreme nije mogao da napusti zemlju, jer je odbijan za pasoš. Nakon što je [[Niels Bohr]] došao u [[Zagreb]] da ga izvuče, [[1961]]. godine Stevan je napustio [[FNRJ]] i otišao u [[Švedska|Švedsku]]. Zalagao se za aktivno učešće vlade u razvitku nauke, gajenju kadrova i ulaganju u inovacije. Na Lund univerzitetu je formirao, prvu u svetu, katedru za obaveštajnu delatnost u društvu i privredi. [[1972]]. godine je osnovao istraživački institut na švedskom Lund University, kojim je počeo njenog pionirski rad u oblasti [[Business Intelligence]]-a, u kojoj je objavio više od 250 akademskih radova.<ref>[http://www.guardian.co.uk/news/2004/sep/01/guardianobituaries.obituaries Stevan Dedijer]</ref> Od [[1973]]. nadalje se bavio izučavanjem kolektivne pameti organizacija, preduzeća i država.<ref name="republika"/> Na Univerzitetu u Lundu je zbog svog rada stekao počasni doktorat.
[[1970e|1970-ih]] dr Stevan Dedijer dolazi u Jugoslaviju i predlaže [[Dobrica Ćosić|Dobrici Ćosiću]] da Akademija nauka počne da se bavi svojom osnovnon funkcijom, nalaženjem talenata. On je navodio primere raznih jugoslovenskih talenata ([[Lavoslav Ružička]], [[Nikola Tesla]], [[Vladimir Prelog]]) koji su "slučajno nicali" i koji su morali da napuste sopstvenu zemlju da bi se bavili ozbiljnim naučnim radom.<ref name="III deo"/>
Krajem [[1980e|1980-ih]] i početkom [[1990e|1990-ih]] godina je otvoreno kritikovao politiku [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]], [[SANU]] i srpsku nacionalnu elitu, dovodeći ih u vezu sa ideologijom [[Velika Srbija|Velike Srbije]].
| |||