Razlike između izmjena na stranici "New York"

Dodano 346 bajtova ,  prije 3 godine
m/м
Danas obuhvaća, osim [[Manhattan]]a, i četvrti ''([[borough]]s)'' [[Bronx]], [[Brooklyn]], [[Queens]] i [[Staten Island]]. Metropolitansko područje New Yorka spada u gospodarski najznačajnije regije svijeta. U gradu se nalaze brojne arhitekturne znamenitosti, 500 galerija, oko 150 muzeja, više od 100 kazališta te više od 17.000 restorana.
 
Njujork se prvobitno zvao Novi Amsterdam, a [[1664]]. godine Englezi su mu dali ime Njujork (Novi Jork) u čast vojvode od [[Jork]]a. Njujork je jedan od najvećih gradova sveta, i sedište je velikih muzeja, galerija, međunarodnih [[korporacija]] i [[berza|berzi]]. Grad je i sedište svih međunarodnih ambasada pri [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenim nacijama]], čije se sedište takođe nalazi u Njujorku. Po popisu stanovništva iz 2010. u njemu je živelo 8.175.133 stanovnika,<ref name="census">{{Cite web |url= http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/New%20York_stplace2.html |title= New York Trend Report 2: State and Complete Places |accessdate=21. 12. 2012. |work= |publisher= |date=}}</ref>, na 800 [[kilometar|km]]². Njujork je najgušće naseljeni među većim gradovima u SAD. Blizu 800 jezika je u upotrebi,<ref>[http://elalliance.org/ 800 jezika se govori u Njujorku], Pristupljeno 1.11.2013.</ref>, što ga svrstava na prvo mesto među gradovima sveta po jezičkoj raznovrsnosti.<ref>[http://www.nytimes.com/2010/04/29/nyregion/29lost.html?hpw&_r=0 Izgubljeni jezici] Pristupljeno 1.11.2013</ref><ref>[http://www.economist.com/node/21528592 The Economist] Pristupljeno 1.11.2013</ref> Prema procenama iz 2012. godine na širem gradskom području živi približno 19,8 miliona stanovnika.
 
Današnji simboli Njujorka su: [[Vol strit]], [[Kip slobode]] (poklon [[Francuska|Francuske]], podignut je [[1886]]), [[Bruklinski most]] (koji spada u najveće i najduže mostove sveta i spaja [[Menhetn]] i [[Bruklin]]), [[Empajer stejt bilding]], [[Krajsler zgrada]] itd. Tu je bio i [[Svetski trgovinski centar]], koji je srušen [[11. septembar|11. septembra]] [[2001]]. u terorističkom napadu. Poznata mesta su i [[Peta avenija]], [[Tajms skver]], [[Sentral park]], [[Muzej Metropoliten|Metropoliten muzej]] i [[Brodvej]], bulevar koji se proteže od juga do severa Menhetna, a u čijem centralnom delu (''Midtown'') se nalaze mnoga pozorišta.
Grad Njujork se nalazi u [[Njujork (država)|državi Njujork]]. Uže gradsko jezgro se sastoji iz pet gradskih opština: Bruklin, [[Bronks]], Menhetn, [[Kvins]], i [[Staten Ajland]] — od kojih bi svaka bila velegrad da se ne nalazi u Njujorku. One su se ujedinile u jedan grad [[1898]]. godine.<ref>[http://www.correctionhistory.org/html/chronicl/nycdoc/html/kbd_brnx.html Ujedinjenje gradskih oblasti] Pristupljeno 1.11.2013</ref>
 
U gradu se nalaze brojni univerziteti i koledži,<ref>[http://www.ny.com/academia/colleges.html Njujorški koledži i univerziteti] Pristupljeno 3.11.2013</ref>, među kojima su najpoznatiji: [[Univerzitet Kolambija|Univerzitet Kolumbija]], [[Njujorški univerzitet]], [[Rokfelerov univerzitet]], koji se nalaze među prvih 35 u svetu.<ref>[http://www.shanghairanking.com/ARWU2013.html] Šangajska lista za 2013. godinu</ref>
 
Kada je Njujork preuzet od Holanđana, promenjen mu je prvobitni naziv, Novi Amsterdam, u Njujork, po engleskom vojvodi od Jorka i Olbenija (koji je bio brat engleskog kralja [[Čarls II Stjuart|Čarlsa II]]), 1664. Njujork je bio engleska kolonija, dok nije stekao nezavisnost, 4. jula 1776.<ref>State Symbols USA “[http://www.statesymbolsusa.org/New_York/name_origin.html New York State Name Origin]”.</ref>
 
== Demografija ==
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;"
|- style="background:#dfd;"
|-
| style="background:#ddffdd;" | '''Grupa'''
| colspan=1 style="backgroundtext-align:#ddffddcenter;" align="center" | '''2000.'''
| colspan=1 style="backgroundtext-align:#ddffddcenter;" align="center" | '''2010.'''
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Beli Amerikanci|Belci]]
| alignstyle="text-align:right;" | 2.801.267 (35,0%)
| alignstyle="text-align:right;" | 2.722.904 (33,3%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Afroamerikanci|Crnci]]
| alignstyle="text-align:right;" | 2.129.762 (26,6%)
| alignstyle="text-align:right;" | 2.088.510 (25,5%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Azijski Amerikanci|Azijati]]
| alignstyle="text-align:right;" | 787.047 (9,8%)
| alignstyle="text-align:right;" | 1.038.388 (12,7%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Hispanoamerikanci i Latinoamerikanci|Hispanoamerikanci]]
| alignstyle="text-align:right;" | 2.160.554 (27,0%)
| alignstyle="text-align:right;" | 2.336.076 (28,6%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | Ukupno
| alignstyle="text-align:right;" | 8.008.278
| alignstyle="text-align:right;" | 8.175.133
|}
 
| valign="top" |
{|
|-
! Godina
! &nbsp;&nbsp;Broj stanovnika
|-----
| [[1630]]. || alignstyle="text-align:right;" | 300
|-----
| [[1640]]. || alignstyle="text-align:right;" | 400
|-----
| [[1650]]. || alignstyle="text-align:right;" | 1.000
|-----
| [[1660]]. || alignstyle="text-align:right;" | 1.500
|-----
| [[1680]]. || alignstyle="text-align:right;" | 3.000
|-----
| [[1690]]. || alignstyle="text-align:right;" | 3.900
|-----
| [[1700]]. || alignstyle="text-align:right;" | 5.000
|-----
| [[1710]]. || alignstyle="text-align:right;" | 5.700
|-----
| [[1720]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.000
|-----
| [[1730]]. || alignstyle="text-align:right;" | 8.600
|-----
| [[1740]]. || alignstyle="text-align:right;" | 11.000
|-----
| [[1760]]. || alignstyle="text-align:right;" | 18.000
|-----
| [[1775]]. || alignstyle="text-align:right;" | 25.000
|-----
| [[1790]]. || alignstyle="text-align:right;" | 57.500
|-----
| [[1800]]. || alignstyle="text-align:right;" | 87.685
|-----
| [[1810]]. || alignstyle="text-align:right;" | 129.359
|-----
| [[1820]]. || alignstyle="text-align:right;" | 162.547
|-----
| [[1830]]. || alignstyle="text-align:right;" | 252.666
|}
| valign="top" |
{|
|-
! Godina
! &nbsp;&nbsp;Broj stanovnika
|-----
| [[1840]]. || alignstyle="text-align:right;" | 401.612
|-----
| [[1850]]. || alignstyle="text-align:right;" | 706.323
|-----
| [[1860]]. || alignstyle="text-align:right;" | 1.175.674
|-----
| [[1870]]. || alignstyle="text-align:right;" | 1.469.045
|-----
| [[1880]]. || alignstyle="text-align:right;" | 1.935.359
|-----
| [[1890]]. || alignstyle="text-align:right;" | 2.533.600
|-----
| [[1900]]. || alignstyle="text-align:right;" | 3.437.202
|-----
| [[1910]]. || alignstyle="text-align:right;" | 4.766.883
|-----
| [[1920]]. || alignstyle="text-align:right;" | 5.620.048
|-----
| [[1930]]. || alignstyle="text-align:right;" | 6.930.446
|-----
| [[1940]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.454.995
|-----
| [[1950]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.891.957
|-----
| [[1960]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.781.984
|-----
| [[1970]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.895.563
|-----
| [[1980]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.071.639
|-----
| [[1990]]. || alignstyle="text-align:right;" | 7.322.564
|-----
| [[2000]]. || alignstyle="text-align:right;" | 8.008.278
|-----
| [[2005]]. || alignstyle="text-align:right;" | 8.108.040
|}
|}
[[Datoteka:Chinatown-manhattan-2004.jpg|thumb|200px|Chinatown na Manhattanu]]
 
Od [[1. 1.|1. januara]] [[2002]]. gradonačelnik New Yorka je [[Michael Bloomberg]] (108. po redu). Pre nego što je postao gradonačelnik Bloomberg je već bio poznat kao milijarder i postavi je temelje firme za financijske informacije [[Bloomberg]]. Godine [[2001]]. pobedio je na izborima za gradonačelnika, nasedivši [[Rudolf Giuliani|Rudolfa Giulianija]] koji se nije mogao kandidovati za treći mandat. Kako bi izbjegao konkurentne [[demokratskaDemokratska stranka SAD|demokratske]] predizbore (''primaries'') Bloomberg je promijenio stranačku pripadnost i postao [[republikanska stranka|republikanac]].
 
Rudolph Giuliani, 107. gradonačelnik New Yorka od [[1. 1.|1. januara]] [[1994]]. do [[31. 12.|31. decembra]] [[2001]]., istakao se svojim odvažnim ponašanjem u vrijeme [[Napadi 11. septembra 2001.|Terorističkih napada 11. septembra 2001.]] Republikanac po stranačkoj pripadnosti, Giuliani se prvi put kandidirao za gradonačelnika [[1989]]., ali je izgubio od demokrata [[David Dinkins|Davida Dinkinsa]], prvog crnog gradonačelnika New Yorka.
 
{|
|-
| valign="top"width="25%" |
| style="vertical-align:top; width:25%;"|
* [[Budimpešta]], [[Mađarska]]
* [[Jeruzalem|Jerusalem]], [[Izrael]]
* [[Germany]], [http://www.groundzero.tel Ground-Zero-Tel]
* [[London]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]
| valign style="vertical-align:top"; width=":25%;" |
* [[Madrid]], [[Španija]]
* [[Peking]], [[Narodna Republika Kina|Kina]]