Polisaharidi – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 25:
*'''[[Celuloza]]''' je, kao i skrob, polisahatid biljnog porijekla, sastavljen od mnoštva molekula glukoze. Izgrađuje ćelijske membrane i čini osnovnu mehanicku potporu biljnih organizmna. Njena struktura je vlaknasta sa 1,4 vezmna iztneđu subjedinica (beta-glukoze). Nerastvorljiva je u vodi i blagim rastvorima baza i kiselina. Potpuno se rastvara u Švajcerovotn (Schweitzer) reagensu (amnonijačni rastvor CuS0<sub>4</sub> x 5 H<sub>2</sub>0). I u koncentrovanoj
sumpornoj kiselini uz zagrijavanje, celuloza se razlaže do beta-glukoze. Nema slobodnih poluacetatnih (OH) skupina, te zato ne reducira okside [[metal]]a. Tretiranjem celuloze azotnmon kiselinom, dobije se eksplozivno jedinjenje [[nitroceluloza]]. Za neke životinje, a posebno preživare, čini bitan sastojak hrane. Celulozu u predželucu preživara razgraduju simbiotski mikroorganizmi, jer posjeduju [[enzim]] [[celulaza|celulazu]], koji razgraduje celulozu do [[
*'''[[Hitin]]''' je polisaharid životinjskog porijekla, izgrađen od N-acetilhitozamnina, koji je spoj monosećera [[
*'''[[Pektin]]i''' su polisaharidi koji se susreću u [[plod]]ovima [[jabuka]], [[kruška|krušaka]], [[dunja]] i drugih vrsta tvrdog voća. Po hemijskotn sastavu pektin je politner galakturonske kiseline. U kontaktu sa vodom jako bubri i daje pihtijastu masu.
Red 34:
glukozamin, glukurosku kiselinu i 4-5 molekula sumporne kiseline po jednmn tetrasaharidu. Jedno je od najkiselijih jedinjenja u organizmu i ima poseban značaj u medicini kod slučajeva razbijanja tromba (koagulata krvi), uzimanja uzoraka [[krv]]i za analizu itd.
*'''[[Agar|Agar-agar]]''' je polisahatid morskih algi. Strukturno se sastoji od D i L-galaktoza, vezanitn 1,3 glukoznim vezmna. Slično skrobu, ima nerazgranatu komponentu (agarozu) i razgranatu (agaropektin). U vreloj vodi daje sol-stanje [[koloid]]nog rastvora, koji pri hladenju prelazi u [[gel]]. Dobro bubri vežući međućelijski oblik vode. Zahvaljujući tome, upotrebljava se kao podloga (u koju se dodaju hranljive tvari) za uzgoj [[bakterija]], kulture tkiva, te za elektroforetsko razdvajanje [[protein]]a.<ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref><ref name=“Sofradzija“>{{cite book|author=Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref>
== Funkcija polisaharida ==
| |||