Razlike između izmjena na stranici "Rimsko Carstvo"

Obrisano 18 bajtova ,  prije 5 godina
nema sažetka uređivanja
No edit summary
No edit summary
 
Karakalin naslednik Makrin poticao je iz viteškog reda stoga je zadobio podršku senata koji ga je i zvanično proglasio za cara, međutim, ubrzo je naraslo nezadovoljstvo u vojsci, čija je podrška sada postala ključni faktor prilikom izbora careva. Makrin je pokazao tendenciju da sukobe rešava putem mira a ne vojnog sukoba što mu je uspešno pošlo za rukom u Dakiji i Jermeniji gde su sukobi izbegnuti diplomatskim akcijama. Ipak, situacija u Mesopotamiji nije mogla biti mirno razrešena i Makrin je bio promoran na rat sa parćanima. U bici kod Nizibisa 217. obe strane pretrpele su velike gubitke i nije bilo pobednika te je Makrin naposletku morao da sklopi mir. Parćanskom vladaru isplaćeno je 200 miliona sestercija u zamenu za primirje što je izazvalo prezir vojnika prema novom caru.
[[Datoteka:ElagabaloBust (203of oElagabalus 204-222 d.C)Palazzo Nuovo - Musei capitoliniCapitolini - FotoRome Giovanni2016 Dall'Orto - 15-08-2000(2).jpg|mini|desno|Bista Elagabala, Kapitolinski muzej, Rim.]]
Preživeli članovi dinastije Severa brzo su iskoristili postojeće nezadovoljstvo. Makrin je naredio Karakalinoj majci, Juliji Domni da napusti palatu ali je ona ubrzo umrla. Međutim, sestra pokojne carice, [[Julija Meza]] (Karakalina tetka), je sa svojim ćerkama [[Julija Soemija|Julijom Soemijom]] i [[Julija Mameja|Julijom Mamejom]], iz porodičnog doma blizu [[Homs|Emese]] u Siriji (nakon što su proterane iz carske palate) kovala zaveru koja je imala za cilj da dovede Soemijinog sina [[Elagabal]]a na presto.
Elagabal je proglašen za cara a Makrin je, nakon što je pretrpeo težak poraz kod Antiohije i napušten od svojih vojnika, ubrzo pogubljen kod [[Halkidon]]a.
41

izmjena