Léo Delibes – razlika između verzija

Od [[1847]]. godine, Delib je studirao [[muzička kompozicija|kompoziciju]] na [[Pariski konzervatorijum|Pariskom konzervatorijumu]] kao student [[Adolf Adam|Adolfa Adama]]. Godinu dana kasnije, počeo je sa časovima pevanja, mada je kasnije postao mnogo bolji [[orgulje|orguljaš]] nego pevač. Bio je [[korepetitor]] i [[dirigent hora]] u -{[[Théâtre-Lyrique]]}-, drugi dirigent hora u [[Pariska opera|Pariskoj operi]] ([[1864]]) i orguljaš u [[Sen Pjer de Šajo]]u između [[1865]]. i [[1871]]. godine. Prva od njegovih mnogobrojnih opereta bila je ''-{[[Deux sous le charbon]]}-'', napisana [[1856]]. godine za Foli-Nuvel. Delib je dostigao pravu slavu [[1870]]. godine sa uspehom svog [[balet (muzika)|baleta]] ''-{[[Coppélia]]}-''; naziv tog baleta se odnosi na lutku, opisanu u delu, koja postaje živa. Ostali baleti uključuju ''[[Sylvia (balet)|-{Sylvia}-]]'' ([[1876]]) i ''-{[[La Source]]}-'' (1866), njegov prvi balet, koji je napisao sa [[Ludvig Minkus|Ludvigom Minkusom]].

Delib je takođe komponovao razne [[opera|opere]], od kojih poslednja, ''-{[[Lakmé]]}-'' (1883), sadrži, među brojnim numerama, poznatu koloraturu poznatu kao ''-{Légende du Paria}-'' kao i ''-{[[The Flower Duet]]}-'', [[barkarola|barkarolu]] koju su reklame [[Britiš ervejz]]a popularizovale 1990-ih godina. U to vreme, njegove opere su impresionirale [[Pjotr Iljič Čajkovski|Čajkovskog]] dovoljno da ga on oceni bolje od [[Johanes Brams|Bramsa]].

Godine 1867, Delib je komponovao ''-{[[Divertissement]]}-'' -{''Le Jardin Animé''}- za oživljavanje baleta [[Žozef Mazilije|Žozefa Mazilijea]]/[[Adolf Adam|Adolfa Adama]], ''-{[[Le Corsaire]]}-''; napisao je masu, kantatu na temu [[Alžir (grad)|Alžira]]; komponovao je operete i muziku za pozorište, kao što su igre za [[Viktor Igo|Igoov]] -{''Le roi s'amuse''}-, komad koji je [[Đuzepe Verdi|Verdi]] pretvorio u ''[[Rigoleto (opera)|Rigoleto]]''. Neki muzikolozi veruju da je balet u [[Šarl Guno|Gunoovom]] ''[[Faust (opera)|Faustu]]'' zapravo komponovao Delib.

Delibova dela su poznata po tome što su veoma uticala na kompozitore kao što su [[Pjotr Iljič Čajkovski|Čajkovski]], [[Kamij Sen-San|Sen-San]] i [[Klod Debisi|Debisi]]. Njegov balet ''[[Sylvia (balet)|-{Sylvia}-]]'' bio je od posebnog interesa za Čajkovskog.

[[Datoteka:Sylviascore.gif|frame|right|Isečak iz Delibove kompozicije: Prvih nekoliko taktova Picikata iz ''-{Sylvia}-'']]

* -{BalletNotes}- (2001). [http://www.balletmet.org/Notes/Delibes.html "Leo Delib"]. Dobavljeno 25. juna 2005.

* -{Mullany, Janet}- (2005). [http://www.baltimoreopera.com/studyguide/synopsis_lakme.asp#leo Leo Delib]. Dobavljeno 25. juna 2005.

* -{All Music Guide}- (2001). [http://www.mmguide.musicmatch.com/artist/artist.cgi?ARTISTID=606471&TMPL=LONG#bio Leo Delib] Dobavljeno 25. juna 2005.

*[http://www.easybyte.org -{Easybyte}-] - besplatna klavirska muzika