Sedmogodišnji rat – razlika između verzija

|opis_slike = ''Smrt generala Volfa'', slika [[BendžaminBenjamin VestWest|Bendžamina Vesta]] koja dočarava [[bitka na Abrahamovoj zaravni|bitku na Abrahamovoj zaravni]]

'''Sedmogodišnji rat''' je vođen od [[1756]]. do [[1763]]. godine između [[Austrija|Austrije]], [[Francuska|Francuske]], [[RuskaRusko ImperijaCarstvo|Rusije]], [[Švedska|Švedske]], [[Španija|Španije]] i [[Saksonija|Saksonije]] sa jedne, i [[Prusko kraljevstvo|Pruske]], [[Kraljevstvo Velika Britanija|Velike Britanije]] i [[Portugal]]a sa druge strane.

Glavni protivnici na evropskim bojištima bili su Austrija i Pruska ([[FridrihFridrik II. Veliki|Fridrih Drugi]]) koje su se borile oko [[Šleska|Šleske]], a na moru i kolonijama Velika Britanija i Francuska koje su ratovale za prevlast u [[Severna Amerika|Sjevernoj Americi]] i [[Indija|Indiji]].

Najizdašniju pomoć Austriji u borbi protiv Pruske pružila je Rusija, čija je vojska zauzela čak i prusku prijestonicu [[Berlin]] i tako srušila mit o nepobjedivosti pruske vojske. Kada se Rusija povukla iz rata [[1762]], Pruska se oporavila i uspjela da sačuva Šlesku, ranije otetu od Austrije. Istovremeno je Velika Britanija porazila Francusku na moru i u kolonijama. [[Pariski mir (1763)|Mirom u Parizu]] 1763. Pruska je zadržala [[ŠlezijaŠleska|Šlesku]] i stekla položaj velike sile, a Francuska je Velikoj Britaniji ustupila [[Kanada|Kanadu]], zemlje istočno od [[MisisipiMississippi|Misisipija]]ja i [[Florida|Floride]], i gotovo se sasvim povukla iz Indije. Po broju angažovanih snaga i prostoru na kojem je vođen, Sedmogodišnji rat bio je do tada najveći sukob.

Za ovaj rat se često kaže da je nastavak [[Rat za austrijsko nasleđe|Rata za austrijsko nasleđe]]<ref>Szabo, p. 2.</ref> koji je trajao od 1740. do 1748, u kojoj je kralj [[Fridrik II. Veliki|Fridrih II Veliki]], osvojio bogatu pokrajinu [[Šleska|Šlesku]] od Austrije. Carija [[Maria Theresia|Marija Terezija]] je potpisala [[Aachenski mir|Ahenski mir]] 1748. da bi dobila na vremenu da obnovi svoje vojne snage i sklopi nove saveze, što joj je u znatnoj meri u uspelo. Politička mapa Evrope je bila ponovo podeljena u narednih nekoliko godina pošto je Austrija napustiča svoj dvadesetpetogodišnji [[Anglo-austrijski savez|savez sa Velikom Britanijom]]. Tokom [[Diplomatska revolucija|Diplomatske revolucije]] iz 1756, viševekovni zakleti neprijatelji: Francuska, Austrija i Rusija su napravile jedan savez protiv [[Prusko kraljevstvo|Pruske]].

Još jedan razlog za rat je nastao zbog žestoke borbe za kolonijalnu prevlast između [[BritanskaBritanski imperijaImperij|Britanske]] i [[FrancuskoFrancuski kolonijalnokolonijalni carstvoimperij|Francuske imperije]], koje su se, kako su se obe širile, sukobljavale na dva kontinenta. Zvaničnom početku neprijateljstava u Evropi su prethodile borbe u [[Severna Amerika|Severnoj Americi]], gde je širenje na zapad britanskih kolonija smeštenih na istočnoj obali počelo da ugrožava francuske interese u [[Luizijana (Nova Francuska)|dolini Misisipija]] krajem 1740ih i početkom 1750ih. Da bi sprečili širenje [[Kolonija Virdžinija|Virdžinije]] i [[Kolonija Pensilvanija|Pensilvanije]], Francuzi su sagradili niz utvrđenja u današnjoj [[okrug Ohajo|zapadnoj Pensilvaniji]] sredinom 1750ih. Britanski napori da se uklone je doveo do sukoba koji se uglavnom smatraju delom [[Francuski i indijanski rat|Francuskog i indijanskog rata]], u kom su borbe počele dve godine pre početka neprijateljstava u Evropi.<ref>Anderson, p. xvii.</ref>

Najvećim delom 17. veka Francuska je na isti način pristupala svojim ratovima. Prepuštala bi kolonijama da se same brane ili bi pružila minimalnu pomoć slanjem ili ograničenog broja vojnika ili neiskusnih vojnika, očekivaćući da će borbe za kolonije ionako verovatno biti izgubljene.<ref>{{cite book|last=Pritchard|first=James|title=In Search of Empire: The French in the Americas, 1670-1730|year=2004|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=0-521-82742-6|page=356|url=http://books.google.com/books?id=kK9wa98I4eEC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Ova strategija je nekim delom bila nametnuta Francuskoj; njen geografski položaj u kombinaciji sa nadmoćnošću [[Kraljevskaroyal mornaricaNavy|britanske mornarice]], bi otežao francuskoj mornarici da obezbedi značajnu količinu zaliha i održava francuske kolonije.<ref>{{cite book|last=Dull|first=Jonathan R.|title=The French Navy and the Seven Years' War|year=2007|publisher=University of Nebraska Press|location=Lincoln NE|isbn=0-8032-1731-5|page=14|url=http://books.google.com/books?id=QcsnvXeOdW4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Isto tako, nekoliko dugih kopnenih granica je učinilo veliku domaću vojsku imperativom za svakog francuskog vladara.<ref>{{cite book|last=Borneman|first=Walter R.|title=The French and Indian War: Deciding the Fate of North America|year=2007|publisher=HarperCollins|location=New York|isbn=978-0-06-076184-4|page=80|url=http://books.google.com/books?id=O7TZqbj_6BYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Zbog ovih vojnih potreba, francuska vlada je zasnovala svoju strategiju na vojsci u Evropi; ona bi držala najveći deo svoje vojske na evropskom kontinentu, nadajući se da bi takva vojske bila pobednička u borbama bliže domovini.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Plam je bio da se bori do okončanja neprijateljstava i onda na mirovnim pregovorima da razmeni teritorijalne dobitke u Evropi kako bi povratila izgubljene prekomorske posede. Ovaj pristup nije dobro poslužio Francuskoj u ovom ratu, jer su kolonije zaista bile izgubljene, i uprkos tome što je rat u Evropi tekao dobro, do njegovog kraja Francuska je imala malo uspeha Evrope kojima bi balansirala.<ref>{{cite book|last=Lee|first=Stephen J.|title=Aspects of European History, 1494–1789|year=1984|publisher=Routledge|location=London|isbn=0-416-37490-5|page=285|url=http://books.google.com/books?id=t9REWs8RAcYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref>

[[RuskaRusko ImperijaCarstvo|Rusi]] i Austrijaci su bili rešeni da smanje moć Pruske, nove pretnje na njihovom praku. 1756. su načinnjni planovi za uzajamnu odbranu i napade Austrije i Rusije na Prusku, koje bi plaćala Francuska.<ref>Szabo, 2007, pp. 17–18.</ref>