Giuseppe Verdi – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene
 
Nema sažetka izmjene
Red 1:
[[Ђузепе Верди]] ({{јез-ит|Giuseppe Verdi}}) је највећи композитор зрелог италијанског белканта ([[bel canto]]). Рођен је у селу Ле Ронколе (Le Roncole) крај Парме (Parma) у [[Италија|Италији]]. Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви. Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу. Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у [[Милано|Милану]] године [[1832]]. Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат. Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартов]] ''[[Дон Ђовани (опера)|Дон Ђовани]]''. Године [[1833]]. у Бусeту умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује. Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (Margerita Barecci), најстаријом ћерком свога заштитника. Но, већ [[1840]]. она умире, као и њихово двоје деце. Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у [[Милано]]. Ова опера је била ''[[Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)|Оберто, гроф од Сан Бонифација]]''. Након ове је написао још многе опере, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету. 1859. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (Giuseppina Strepponi), али је и њу надживео, иако само четири године.
{{Лични подаци |
име=Ђузепе |
презиме=Верди |
слика=Verdi.jpg |
ширина_слике=150 |
текст_уз_слику= Вердијев портрет, <br/>дело [[Ђовани Болдини|Ђованија Болдинија]],<br/> Национална галерија у Риму |
дан_рођења=10 |
месец_рођења=октобар |
година_рођења=1813 |
место_рођења=Ле Ронколе |
држава_рођења=Италија |
дан_смрти=27 |
месец_смрти=јануар |
година_смрти=1901 |
место_смрти=Милано |
држава_смрти=Италија |
женски_пол=
}}
[[Ђузепе Верди]] ({{јез-ит|Giuseppe Verdi}}) је највећи композитор зрелог италијанског белканта ([[bel canto]]). Рођен је у селу Ле Ронколе (Le Roncole) крај Парме (Parma) у [[Италија|Италији]]. Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви. Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу. Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у [[Милано|Милану]] године [[1832]]. Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат. Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартов]] ''[[Дон Ђовани (опера)|Дон Ђовани]]''. Године [[1833]]. у Бусeту умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује. Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (Margerita Barecci), најстаријом ћерком свога заштитника. Но, већ [[1840]]. она умире, као и њихово двоје деце. Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у [[Милано]]. Ова опера је била ''[[Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)|Оберто, гроф од Сан Бонифација]]''. Након ове је написао још многе опере, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету. 1859. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (Giuseppina Strepponi), али је и њу надживео, иако само четири године.
 
Осим [[опера]], написао је и два дела сакрланог карактера, и то [[Реквијем (Ђузепе Верди)|Реквијем]] (Requiem) [[1874]]. на успомену на Александра Манцонија и [[Четири света комада (Ђузепе Верди)|Четири света комада]] (Quattri pezzi sacri) [[1898]]., које се састоје од ''Ave Maria'', ''Stabat Mater'', ''Te Deum'' и ''Laudi alla Vergine'' из [[Данте Алигијери|Дантеовог]] ''Раја''.